Izvor: Politika, 29.Nov.2012, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prekretnica za Palestinu
Izglasavanje statusa „države posmatrača” u Generalnoj skupštini UN smatra se simboličnim, ali mu se Izrael i SAD žestoko protive
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Status Palestine u Ujedinjenim nacijama danas bi, posle glasanja u Generalnoj skupštini, trebalo da bude unapređen dodavanjem samo jedne reči: umesto „nečlanica posmatrač” ubuduće će biti „nečlanica država posmatrač”. Iako mnogi to smatraju simboličnim, u tome >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << očigledno ima nečeg što je više od toga, jer mu se žestoko protive kako Izrael, tako i njegov glavni saveznik SAD.
Ujedinjene nacije će dakle Palestinu priznati kao državu nečlanicu, kako se očekuje sa ubedljivom većinom, što, sa jedne strane, može da bude utešna nagrada pošto predsednik Palestinske uprave Mahmud Abas prošle godine nije uspeo da isposluje njen prijem u UN kao punopravne članice. Ali sa druge strane, to jeste unapređenje statusa (isti ima i Vatikan) koji bi mogao da otvori vrata i članstvu u drugim međunarodnim organizacijama (mada ne automatski).
Prošlogodišnja Abasova inicijativa zaustavljena je uobičajenom podelom u Savetu bezbednosti: protiv punopravnog članstva su bili SAD, Britanija i Francuska, a za Rusija i Kina (Vašington je čak zapretio i vetom). Za glasanje o rezoluciji kojom Palestina postaje „država posmatrač” nije međutim bila neophodna saglasnost „svetske vlade”, a sem toga Francuska je ovoga puta najavila da će to podržati, dok će Britanija verovatno biti uzdržana. Odluka Pariza podriva ono što Izrael naziva „moralnom većinom”: argument da ga podržava većina velikih sila.
Protivljenje Izraela i SAD je obrazloženo političkim pragmatizmom: palestinska država mora da proistekne iz pregovora koji će trajno rešiti taj već 65 godina star problem (današnje glasanje pada baš na 65-godišnjicu odluke UN da teritoriju Palestine podeli na jevrejsku i arapske države, što je stvorilo do danas neugašeno žarište). SAD jesu da to rešenje bude na principu dve države koje se međusobno priznaju, ali pregovori o tome su već više od godinu dana u ćorsokaku i ne vidi se šta bi moglo da ih pokrene.
Ono što je, prema Robertu Deninu, bivšem funkcioneru Stejt departmenta, danas analitičaru u Savetu za spoljne odnose, „osnovna realnost” koja definiše domet današnjeg glasanja u UN jeste činjenica da „Palestinci kontrolišu manje od polovine Zapadne obale koja treba da bude deo njihove buduće države i da će tako biti sve dok Izrael ne odluči drugačije”.
Glasanje je međutim važno pre svega za Abasa, čiji je autoritet baš zbog nemoći da pomeri stvari sa Izraelom u opadanju, dok je onaj ratobornog Hamasa koji upravlja pojasom Gaze, takođe delom buduće Palestine, u usponu, naročito posle osmodnevne razmene raketne vatre sa jevrejskom državom.
Kako smo saznali u kabinetu predsednika Generalne skupštine Vuka Jeremića, ovih dana su vođene intenzivne konsultacije između zainteresovanih strana o proceduri i modalitetima glasanja – pošto Palestinci i Izraelci ne pregovaraju međusobno, to su ovoga puta obavili preko njega. Rezolucija je koliko juče bila „zaključana” i u njoj nema onoga na čemu su insistirali Izrael i SAD – da se Palestinci obavežu da neće tražiti članstvo u Međunarodnom krivičnom sudu, gde bi pravno mogli da ospore izraelsku okupaciju.
Za unapređenje statusa Palestine dovoljna je prosta većina u Generalnoj skupštini u kojoj pravo glasa imaju 193 zemlje članice UN. Pošto je Palestinu kao državu već priznalo 130 zemalja, ova granica će uveliko biti premašena: palestinske diplomate predviđaju da će dobiti između 150 i 170 glasova.
Među njima će biti i glas Srbije koja je dosledno (i kao deo Jugoslavije) Palestinu podržavala sve vreme njene borbe da povrati svoje izgubljene teritorije, odnosno granice koje su postojale pre rata iz juna 1967.
--------------------------------------------------------------------
Jeremić: Kosovo nije Palestina
Vašington – „Kao predsednik Generalne skupštine bio sam veoma angažovan u konsultacijama sa svim zainteresovanim stranama kako bi se identifikovao prostor za pregovore ili kompromis. Zbog značaja ove rezolucije obavljene su konsultacije sa stalnim članicama Saveta bezbednosti, kao i državama sa Bliskog istoka. Sednica kojoj ću predsedavati počinje u tri po podne po njujorškom vremenu, odnosno devet uveče po našem i glasanje očekujem do ponoći”, izjavio je za „Politiku” Vuk Jeremić.
Na naše pitanje da li bi u doglednoj budućnosti, ako eventualno obezbedi dovoljno priznanja, sa istim zahtevom Generalnoj skupštini moglo da se obrati i Kosovo, Jeremić kaže: „Situacija u vezi sa statusom Palestine u UN nije uporediva sa Kosovom, budući da postoji više dokumenata UN koji potvrđuju da politički proces između Izraela i Palestine treba da se završi kroz ustanovljenje dve suverene države. Tu mislim pre svega na Rezoluciju Saveta bezbednosti broj 1397 iz 2002. godine, dok je poznato da Rezolucija 1244 nalaže politički proces u toku i na kraju kojeg postoji samo jedna suverene država – Srbija.”
Milan Mišić
objavljeno: 29.11.2012.
