Izvor: S media, 17.Dec.2009, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori o klimi još u blokadi
Dan uoči predvidjenog završetka klimatskog samita u Kopenhagenu u organizaciji UN, pregovori o načinu kako da se preduzmu mere na globalnom nivou u cilju ublažavanja posledica klimatskih promena na Zemlji su još u blokadi.
Konferencija treba da se završi u petak, a u sredu kasno uveče nije bilo nagoveštaja da će se naći rešenje za sporna pitanja koja koče dolazak do sporazuma koji bi zatim sve zemlje primenjivale od iduće godine, preneo je Bi-Bi-Si.
Razvijene >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i zemlje u razvoju su podeljene oko pitanja ko treba da smanji količinu štetnih gasova koje ispušta u atmosferu, za koliko i koliko novca treba dati siromašnima da im se pomoglo da se prilagode na posledice globalnog otopljavanja.
Ipak, učesnici konferencije su u nekim oblastima postigli i napredak: Japan je obećao siromašnim zemljama petnaest milijardi dolara u sledeće tri godine ako bude postignut sporazum na konferenciji - a neke druge zemlje su ponudile novac za borbu protiv smanjivanja pošumljenih površina zbog promene klime na Zemlji.
Veruje se da je uništavanje šuma glavni uzročnik što je ukupna količina ugljenika koji se ispušta u atmosferu na Planeti veća za oko 20 posto.
U Kopenhagen pristižu i lideri velikog broja zemalja učesnica, a predsednik Evropske komisije, Žoze Manuel Baroso, rekao je u sredu uveče da je razočaran sporim tempom pregovora -dok je venecuelanski predsednik Ugo Čaves ironično primetio da bi "Zapad do sada spasao klimu da je banka".
Dopisnik Bi-Bi-Sija je obećanu sumu opisao kao kap u moru, u poredjenju sa novcem koji je potrebno uložiti da bi se spasile svetske šume.
Neizvesno je hoće li 192 zemlje postići sporazum o novom obavezujućem ugovoru o merama za manje ispuštanje štetnih gasova u atmosferu, a delegati užurbano pokušavaju da dodju do nekih sporazuma i spasu ovaj veliki skup,
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun upozorio u sredu da zbog velikih razlika medju učesnicima ne treba očekivati mnogo do kraja konferencije.
On je sugerisao da će zemlje u razvoju "verovatno morati da odustanu" od nade da će se bogate zemlje obavezati da će na duge staze finansirati njihovu borbu protiv klimatskih promena.
Razlike izmedju potraživanja siromašnijih zemalja i spremnosti zapadnih država da izdvoje sredstva u tu svrhu do sada je bio jedan od najvećih kamena spoticanja na konferenciji.
Američki predsednik Obama je, pred put u Kopenhagen, poručio da je uveren da će "operativni sporazum" o smanjenju emisije ugljen dioksida biti postignut do kraja konferencije UN.
Britanski premijer Braun se već nalazi u Kopenhagenu, i opisao je vreme do kraja nedelje kao "kritično".
Francuski predsednik Sarkozi je rekao da će Francuska i Evropa želeti da se izdvoji 10 milijardi evra godišnje za pomoć Africi u borbi protiv posledica klimatskih promena u periodu od 2010. do 2012. godine.
Govoreći na konferenciji UN u Kopenhagenu, on je pozvao predsednika Obamu da podrži takvu finansijsku pomoć siromašnima.
Demonstranti u glavnom gradu Danske koji su već danima oko konferencijskog centra, ponovo su se sukobili sa policijom.
Bela centar u Kopenhagenu je u sredu po podne bio potpuno opkoljen snagama policije, koja je uskratila pristup bilo kome iz spoljnog sveta.
Eko-aktiviste je razljutio spor napredak pregovora o merama za sprečavanje klimatskih promena, kao i ograničenje pristupa konferenciji svima koji nisu njeni direktni učesnici.
Londonski "Dejli telegraf" danas objavljuje komentar povodom klimatske konferencije UN-a, pod naslovom "Pozitivna vizija iz haosa u Kopenhagenu", u kome konstatuje da svet treba da ulaže mnogo više u zelenu tehnologiju. Danas se troši samo deset milijardi dolara, što je "jadno mala" suma.
Istovremeno, treba treba mnogo ulagati u mere za prilagodjavanje i tako pripremiti zemlje koje su najugroženije zbog posledica klimatskih promena.
Takva strategija, zaključuje DT, mogla bi da se na kraju pokaže kao mnogo efikasnija nego samo nametanje kvota za ispuštanje štetnih gasova čije je poštovanje teško proveravati.
Uhapšeno 12 aktivista Grinpisa u Kopenhagenu
Danska policija potvrdila je danas informaciju danskog dnevnog lista "Ekstra Bladet" da je uhapsila 12 aktivista organizacije Grinpis tokom pokušaja da okače transparent na jednu zgradu u glavnom gradu Danske.
Na fotografijama objavljenim na internet stranici "Ekstra Bladeta" mogu se videti aktivisti Grinpisa kako se, uz pomoć planinarske opreme, spuštaju niz stakleni zid zgrade i policajci koji ih čekaju na zemlji i na krovu zgrade.
Visoka poslovna zgrada sa 20 spratova koja je bila cilj aktivista nalazi se u blizini Bela centra, gde se od 7. do 18. decembra održava samit UN o sprečavanju klimatskih promena, uz učešće predstavnika 192 zemlje.
Angela Merkel strahuje od propasti samita o klimi
Savezna kancelarka Angela Merkel upozorila je danas, neposredno pred puta za Kopenhagen, na opasnost da se Samit UN o klimi završi neuspehom.
Merkel je zato pozvala sve učesnike skupa da ulože veći napor da bi na kraju bio potpisan sporazuma o zaštiti klime.
Podnoseći u Saveznom parlamentu izveštaj o radu Vlade, kancelarka je istakla da se Samit može smatrati neuspešnim, ako učesnici ne uspeju da se saglase o tome da cilj ograničenja ispušstanja zagadjujućih gasova mora da bude da temperatura ne poraste više od dva stepena.
Kancelarka je navela i da je pored ogranicavanja porasta tempretarure na dva stepena, od ključnog značaja da se do 2050. godine prepolovi ispuštanje ugljen-dioksida (CO2).
Ukoliko sada ne postavimo temelje za budućnost, troškovi kojima će morati da se plaća šteta biće višestruko veći nego ako bismo se sada dogovorili, upozorila je Merkel.
Podsećajući da će, ukoliko dogovora u Kopenhagenu ne bude bilo, najveću štetu pretrpeti siromašne zemlje, Angela Merkel je upozorila i da niko neće ostati poštedjen.
Merkel je u govoru u Bundestagu kritikovala Kinu i SAD. Priznajući da industrijski razvijene zemlje nisu formulisale dovoljno ambiciozne ciljeve u zaštiti klime, naglasila je da je EU "ipak spremna da emisiju CO2 do 2020. godine smanji za 20 odsto", dok još nema recipročne ponude drugih zemalja, posebno SAD.
Merkel je istakla da je nužna i "obavezujuća saglasnost" zemalja koje se ubrzano razvijaju. Podsetivši da Kina predvodi po ispuštanju CO2, upozorila je da se - čak i ako se industrijski razvijene države o tome saglase - cilj o ograničavanju povećanja temperature na Zemlji za najviše dva stepena neće postići ako se sa njim ne složi i Kina.
Kancelarka koja će od danas popodne učestvovati u radu Samita o klimi, navela je da "vesti iz Kopenhagena nisu dobre" i da za sada "razuman pregovarački proces nije na vidiku".
Kopenhagen ne treba mnogo da računa na Obamu
Analitičari su upozorili delegate samita UN o klimi u Kopenhagenu da ne računaju
mnogo na to da će američki predsednik Barak Obama bitno izmeniti već poznati stav SAD o smanjenju emisije štetnih gasova.
Obamu, naime, kao i većinu svetskih lidera, ograničava unutrašnja politika, što otežava mogućnost postizanja globalnog sporazuma o osetnijem smanjenju štetne emisije u atmosferu.
Američki zvaničnici navode da Obama u Dansku neće doneti ništa novo, odnosno da od njega treba očekivati samo ono što je Vašington već postavio za cilj.
Taj cilj je da se do 2020. smanji emisija gasova koji izazivaju efekte staklene bašte za 17 odsto u odnosu na nivo iz 2005, kao i da se uplati "poštena suma" u fond težak deset milijardi dolara iz kojeg će se pomagati zemljama u razvoju da se bore sa klimatskim promenama.
Zemlje u razvoju traže pak od SAD i Evrope, koje su zaslužne za najveći deo emisije štetnih gasova poslednjih godina, da na kratak rok, tj. do 2020, u znatno većoj meri smanje emisiju, za najmanje 34 odsto u odnosu na nivo iz 2005.
Smanjenje štetne emisije koje od razvijenih traže zemlje u razvoju mnogo je veće od onog na koje bi pristao američki Kongres.
I dok američki zvaničnici ponavljaju da od Obame u Kopenhagenu ne treba očekivati iznenadjenja, on sam je na mukama - s jedne strane hoće da pokaže svetu da SAD, posle osam Bušovih godina relativnog mirovanja, žele da se sa svetom bore sa klimatskim promenama.
S druge strane, američki predsednik mora da bude oprezan zbog političkih i ekonomskih prilika kod kuće.
Obama, medjutim, nije jedini lider čiji se unutrašnji i medjunarodni interesi sudaraju.
