Izvor: Politika, 24.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovarački maraton u Briselu
Izlazak iz blokade: posle trideset šest sati prave diplomatske drame postignuta saglasnost o dalekosežnim reformama Evropske unije
Vidno umorna ali i uočljivo zadovoljna, nemačka kancelarka Angela Merkel je juče (subota) u zoru, u 4 sata i 50 minuta, izašla pred novinare i saopštila da je, posle dramatičnog pregovaračkog maratona koji je trajao 36 sati, konačno postignuta saglasnost o prilično radikalnom reformisanju Evropske unije.
Sve do poslednjeg časa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ishod briselskog samita bio je krajnje neizvestan – ne pamti se, kažu, tako žilava borba za (pre)raspodelu moći među evropskim liderima – a onda je, posle kompromisa kojim se izašlo u susret Poljacima, izbegnut fijasko i nastupilo olakšanje.
I poljski predsednik Leh Kačinski, koji je dugo pretio vetom, bio je na kraju zadovoljan i pun hvale za pregovaračku upornost i veštinu odlazećeg britanskog premijera Tonija Blera i "novajlije", francuskog predsednika Nikole Sarkozija, u čijoj "režiji" je napravljen spasonosni kompromis. Sarkozi je kavaljerski podelio aplauze sa Angelom Merkel, tvrdeći da su njih dvoje sve vreme radili "ruku pod ruku".
Pravu diplomatsku groznicu u toku noći između petka i subote, izazvala je, inače, vest da je brat blizanac poljskog predsednika, šef vlade, Jaroslav Kačinski saopštio u Varšavi da će njegova zemlja, pošto nije dobila ono što je tražila, uložiti veto.
Ta vest i neuobičajeno uključivanje poljskog premijera iz Varšave u briselske pregovore iritirali su Merkelovu, čija zemlja upravo završava polugodišnji predsednički mandat u evropskoj familiji. Agencije saopštavaju da je potom došlo do otvorenog i žestokog sukoba između nemačke kancelarke i poljskog predsednika. Kad je Merkelova zapretila da će izolovati Poljsku i ostvariti saglasnost ostalih članova Evropske unije, pokrenut je posrednički mehanizam.
Prema kompromisu koji je spasao samit, novi sistem vrednovanja glasova svake članice unije ponaosob, protiv kojeg su se Poljaci pobunili, neće stupiti na snagu pre 2014. godine, a do tada bi trebalo da se pronađe model, sa prelaznim periodom od tri godine, koji bi bio prihvatljiv za sve. Ostala je, dakle, varijanta koja je sada na snazi i koja je povoljna za Poljsku. Prema toj formuli, Poljaci raspolažu sa 27 glasova, a Nemci sa 29, iako Nemačka ima duplo više stanovnika (82 miliona) od Poljske.
Dosta uzbuđenja izazvali su ustupci koje je Merkelova učinila premijeru Bleru: za Britance neće biti obavezujući principi o ljudskim pravima i slobodama koje će sadržati (reformski) sporazum i budući šef diplomatije EU neće nositi titulu ministra. Lideri velikog broja zemalja su promptno i žučno reagovali, tvrdeći da se otišlo predaleko u ustupcima Bleru.
Evo, u najkraćem, šta je dogovoreno u briselskoj "areni":
Umesto planiranog ustava, koji se "nasukao" na referendumsko "ne" u Francuskoj i Holandiji 2005, što je izazvalo pravu blokadu u EU, stupiće na snagu, najverovatnije 2009, ugovor o reformama. Britanci i Holanđani su, naime, bili posebno "alergični" na svako spominjanje pojma ustav, plašeći se nastanka evropske "superdržave". Sadržaj tog sporazuma, na osnovu smernica lidera EU, treba da sačini međuvladina konferencija. Reč je o pregovaračkom procesu eksperata i političara, koji može da traje mesecima.
Sporna "težina" glasova, oko koje su se lomila koplja i pretio poljski veto, ostaje do daljnjeg po starom, a potom bi trebalo da stupi na snagu princip "duple većine" po kojem bi odluka bila punovažna ako se za nju izjasni preko polovine članica EU (55 odsto) čije stanovništvo broji najmanje 65 odsto od ukupnog broja žitelja unije.
Budući šef diplomatije, i nesuđeni ministar, zvaće se visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost (titula koju nosi trenutno Havijer Solana, predviđen, inače, za novi položaj). On će objedinjavati poslove i nadležnosti sadašnjeg visokog predstavnika i komesara za spoljnu politiku. Biće, u isto vreme, počastvovan i položajem potpredsednika Evropske komisije.
Evropska unija dobija i predsednika, sa mandatom od dve i po godine. Proširuje se sistem odlučivanja većinom, umesto obavezne jednoglasnosti, u više oblasti. U onim osetljivijim, kao što su spoljna politika, porezi i socijalna politika, i dalje će važiti obavezna saglasnost svih. Pojačana je uloga i upliv nacionalnih parlamenata na odluke koje se donose u Briselu, sa uvođenjem "žutih" i "crvenih" kartona, kao opomena i upozorenja.
Lideri evropske familije su se saglasili da ne zatvaraju vrata pred došljacima, na koja bi, kako je rečeno, Hrvatska mogla da zakuca već 2009, ali su pojačali uslove za novajlije koji se posebno tiču nivoa i kvaliteta demokratije, privrede i ljudskih prava.
Miroslav Stojanović
--------------------------------------------------------------------------
Portugalija: Izrada teksta reformskog ugovora počinje 23. jula
Brisel – Portugalija, koja će 1. jula preuzeti predsedavanje EU od Nemačke, sazvaće za 23. jul međuvladinu konferenciju koja će pripremiti nacrt ugovora o reformi institucija EU, saopštio je juče portugalski premijer Žoze Sokrateš.
Sokrateš je novinarima u Briselu rekao da se nada da će tekst ugovora biti usvojen u oktobru na neformalnom samitu EU u Lisabonu, pošto ga prethodno usvoje šefovi diplomatija EU na sastanku u septembru u Beču. "Želimo da ubrzamo proces. Naša namera jeste da tokom neformalnog samita u oktobru (u Lisabonu), usvojimo tekst ugovora", rekao je Sokrateš.
Nemačka kancelarka Angela Merkel juče je u Briselu ocenila da postoje "dobre šanse" da novi ugovor o reformi institucija EU, koji treba zameni propali evropski ustav, stupi na snagu 2009. godine.
Beta
[objavljeno: 24.06.2007.]
.jpg)
