Izvor: Politika, 09.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predznak promene u vrhu SAD
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8. januara – Izjašnjavanje Amerikanaca o stranačkim kandidatima za budućeg šefa Bele kuće počelo je danas u Nju Hempširu na način sličan reklamnim spotovima u bioskopu pred dugometražni film. Odmah posle ponoći, 46 stanovnika dva mala naselja, Diksvil Noč i Hart Lokejšen, završilo je za nekoliko minuta svoj glasački posao, kao pioniri u dugom procesu kadrovske selekcije za naslednika Džordža Buša na čelu države. Tako je već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po ovdašnjoj tradiciji, koja kao da pretenduje da utvrdi pravilo da najkrupniji događaji počinju sitnim koracima, da grupice "anonimusa" mogu da nagoveste obrise nove nacionalne, pa i globalne političke budućnosti. U pomenuta dva mestašca počeo je, naime, proces za promenu u vrhu Vašingtona. Za izbor novog najmoćnijeg čoveka sveta, za kakvog mahom važi predsednik SAD, nosilac funkcije s koje su pokrenute, uz ostalo, sve velike međunarodne vojne intervencije početkom ovog i krajem prošlog veka.
Nije "sve poznato"
"Šačica" birača iz dva mestašca je svojim glasovima nagovestila tok događaja koji uveliko odudara od tvrdnji da je manje-više "sve poznato", to jest da će o Bušovom nasledniku odlučivati "njujorški finale", dvoboj demokratske senatorke, bivše "prve dame", Hilari Klinton i tamošnjeg bivšeg republikanskog gradonačelnika Rudolfa Đulijanija. Među demokratama pobedio je (kao i na "kokusu" u Ajovi) Barak Obama sa 16 dobijenih glasova, dok daleko za njim slede Džon Edvards i Klintonova (3) i Bil Ričardson (1 glas). Kod republikanaca je najuspešniji bio Džon Mekejn (10), pa Majk Hakebi (5), Ron Pol (4), Mit Romni (3) i Đulijani (1).
Ovakav redosled ne mora da bude pouzdan pokazatelj. Relativan je kao i ranije, ali potvrđuje spremnost Amerikanaca da pretumbaju favoritski poredak projektovan u rukovodstvima stranaka, pa i spremnost da u završnom duelu snage odmere – pristalica promena kursa SAD, za kakvog među demokratama naročito važi Obama, i branilac statusa kvo, za kakvog među republikancima naročito slovi Mekejn.
Bio bi to, ujedno, dvoboj generacija. Obama (46) najmlađi je, a Mekejn (71) jedan od najstarijih pretendenata (iza 72-godišnjeg Pola)...
Cela savezna država Nju Hempšir – sa svega 1.235.786 stanovnika – vrvi od poslednjih pokušaja predsedničkih aspiranata da do 20 sati (sutra u dva sata po evropskom vremenu) pridobiju većinu birača, partijskih i nezavisnih, kojih bi moglo biti i do 500.000 (od ukupno 828.000 registrovanih). Predizborne aktivnosti izgledaju prevelike za tako malo biračko telo, ali specijalizovani "Kongrešenal kvoterli" podseća da je za poslednjih 56 godina u 85 odsto slučajeva predsednik SAD postao neki od pobednika stranačkog nadmetanja u Nju Hempširu. Bila su samo dva izuzetka, dodaje se – Bil Klinton 1992. i sadašnji šef države Džordž Buš mlađi "osvojili" su Belu kuću iako nisu bili prvi u toj državi na severoistoku SAD.
Suze u očima Hilari Klinton
Izuzeci nisu, izgleda, uteha za Hilari Klinton, koja je računala da će ona lično biti izuzetak od pravila – da će biti prva žena na čelu SAD i prva osoba (zajedno s mužem) koja se vraća u Belu kuću, i to unapređena, od nekadašnje "prve dame" u predsednicu. Prošlonedeljni poraz na testu u Ajovi, gde je bila tek treća među stranačkim rivalima (iza Obame i Edvardsa), poljuljao je njeno dotad vrlo upadljivo samopouzdanje.
Razgovarajući s pristalicama u Nju Hempširu, Klintonova je prvi put, za godinu dana jake kampanje, pokazala znake "krhke emotivnosti". Oči su joj se napunile suzama, koje ipak nisu kanule, kad je sinoć objašnjavala da je suočena sa teškim iskušenjima (uzletom Obame, pre svega) i da je za nju ova trka "ne samo politički nego i lični" izazov.
Bio je to novi imidž doskorašnje "apsolutne favoritkinje". Nije izvesno pri tom da li je tako samo poslušala savete kampanjskih stručnjaka da "treba da se pokaže kao osećajnija osoba" ili je, jednostavno, bila pogođena neočekivanom činjenicom da "pada u drugi plan".
Nije izvesno ni šta je dvojicu muškaraca u Nju Hempširu nagnalo da se na njenom skupu pojave s protestnim transparentom "Ispeglaj mi košulju". Takav natpis je delovao uvredljivo prema ženi kao pretendentu za najvišu funkciju, pa je Hilari pobrala aplauz kad je odgovorila da je to "seksistički istup" i šaljivo ostalima, ako su zainteresovani, ponudila savete za peglanje. Čini se da joj je takva provokacija bila dobrodošla, u suštini, da još jednom podstakne njen pol glasa za nju, kako bi se ostvarila važna promena – da žena dođe na čelo države.
Ankete govore, međutim, da u Nju Hempširu Obama ima prednost nad njom, od devet do 13 procenata. Senator iz Ilinoisa, koji bi u slučaju da pobedi na kraju "turnira" postao prvi crnac na najvišoj američkoj funkciji, ispostavlja se kao "novi fenomen", koji uspeva da premosti "rasni jaz". To mu je pošlo za rukom već u Ajovi, a ako trijumfuje i u Nju Hempširu (gde 96 odsto življa čine belci), potvrdiće se kao "čovek bitnih promena".
Današnje odmeravanje je u štabu Klintonove doživljeno "stresno" – konstatovao je "Njujork tajms". I dodaje da bi, u slučaju novog poraza, ona verovatno izvršila niz promena u svojoj kampanjskoj ekipi, u kojoj su među savetnicima i kadrovi iz tima njenog supruga, kao što je Madlen Olbrajt. Takvo okruženje smanjuje uverljivost reči Hilari Klinton da je spremna na promene – bila bi, ne sumnja se, drugačija od Buša, ali mnoge, očigledno, još zabrinjava mogućnost da bi "reprizirala" muža.
Nervozni i republikanci
Insajderi pričaju novinarima da je bračni par Klinton vrlo onespokojen sadašnjim razvojem događaja. Hilari nagoveštava, međutim, volju za predstojeće okršaje od kojih su najvažniji 5. februara, kada će se izjašnjavati birači u nizu saveznih država među kojima i najmoćnijih – Njujorka i Kalifornije.
Povećana nervoza oseća se i kod republikanaca. Prognozira se da će glavnu reč među njima voditi Mekejn i Romni, koji bi, ako trijumfuje, bio prvi američki predsednik – mormon. Romni već "puca" i na drugu stranku, sugerišući da Obama zastupa socijaldemokratiju evropskog tipa, smatrajući da će tako on (Romni) povećati broj svojih pristalica.
Analitičari registruju "pojačanu volju Amerikanaca da u novembru, kad se opšti izbori održavaju, promene državni kurs", koji većina ispitanika u anketama ocenjuje kao "pogrešan". Pre svega zbog produžene drame u Iraku, ali i zbog ekonomskih lelujanja, produbljivanja socijalnih razlika, serije skandala, pa i smanjivanja prestiža u svetskim odnosima.
[objavljeno: ]
