Izvor: Blic, 31.Maj.2010, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik Nemačke podneo ostavku
Nemački predsednik Horst Keler je danas, kao prvi nemački predsednik u posleratnoj istoriji države, podneo ostavku na mesto šefa države.
Keler je ostavku u dvorcu Belvi, u prisustvu svoje supruge, drhtavim glasom i na duboko emotivan način, obrazložio nedostatkom poštovanja prema toj najvišoj državnoj poziciji i kritikama na račun njegovih izjava o angažmanu Bundesvera (vojska) u Avganistanu.
Insinuacije da on zagovara angažman Bundesvera na protivustavni >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << način, za osiguranje privrednih interesa Nemačke, nemaju nikakvog osnova, rekao je Keler, obrazlažući svoju ostavku.
Keler je pre nekoliko dana, posle povratka iz posete nemackcim vojnicima u Avganistanu je, u jednom intervjuu, govorio o inostranim vojnim misijama i nemačkim privrednim interesima.
On je tu, prema pisanju medija, govorio o nuždi vojnih angažmana da bi se očuvali interesi ''na primer, slobodni putevi trgovine, sprečile regionalne nestabilnosti...'', što je naišlo na kritike u Nemačkoj.
"Grom iz vedrog neba''
Ostavka Horsta Kelera izazvala je danas među nemačkim političarima šok i zabrinutost, razočarenje i žaljenje, ali i zahvalnost i pohvale za ono što je odlazeći šef države učinio.
''Gvido Vestervele je bio kao gromom pogođen'', kažu u okruženju nemačkog vicekancelara i šefa diplomatije, liberala Vestervela.
Ministar privrede Rajner Briderle iz Vestervelovih liberala je, takođe, pogođen odlaskom Kelera, koji je svoju ostavku obrazložio nedostatkom poštovanja za funkciju šefa države.
''Žalim zbog Kelerove ostavke'', rekao je Briderle, ocenivši da je iza Kelera, bivšeg direktora MMF, ostala velika praznina, posebno u oblasti privrede.
Briderle je pozvao opoziciju da, posle ostavke Kelera, bude odgovornija, dok je bivši šef nemačke diplomatije Joška Fišer rekao da je preneražen i izvan sebe, upitavši ''šta se to dešava u Republici?"
Horst Zehofer, šef bavarske vlade i Hrišćansko-socijalne unije, ''sestrinske'' partije Hrišćansko-demokratske unije kancelara Angele Merkel je, takođe, izrazio žaljenje zbog odlaska Kelera, ''koji je u zemlji imao simpatije građana, a u inostranstvu visoko priznanje".
''Keler je bio kompetentan i veoma omiljen predsednik, kome Nemačka ima puno da zahvali'', rekao je šef vlade Donje Saksonije, Kristijan Vulf, visoki političar CDU, kancelara Merkelove, koja je, kako se navodi, zbog Kelerove ostavke, otkazala za večeras planiranu posetu Južnom Tirolu, gde trenira nemačka fudbalska reprezentacija.
Keler je o ostavci obavesto kancelara Angelu Merkel, vicekancelara Gvida Vestervelea i predsednika saveznog ustavnog suda u Karlsrueu, preneli su mediji.
Keler, koji je u maju lane po drugi i prema Ustavu poslednji put izabran za predsednika Nemačke je rođen 1943. godine u tada okupiranim delovima Poljske, u seljačkoj porodici, koja je dve godine posle njegovog rođenja prebegla prvo u Lajpcig, a zatim 1953. godine prešla u zapadnu Nemačku.
Keler je bio deveti nemački predsednik, po političkom opredejnju - demohrišćan. On je studirao ekonomiju u Bonu i Tibingenu, gde je i doktorirao, a u svojoj karijeri se bavio uglavnom ekonomskim pitanjima i bio zaposlen u nemačkim ministarstvima privrede i finansija.
Na funkciju predsednika Nemačke, u prvom mandatu, je došao direktno s mesta direktora Međunarodnog monetarnog fonda.
Keler je bio i direktor Evropske banke za obnovu i razvoj, a u svom poslu se bavio međunarodnim finansijskim odnosima Nemačke i drugim temama.
On je evangelista i od 1969. godine je oženjen Evom Keler s kojom ima dvoje odrasle dece. Ćerka Ulrike je, kako pišu nemački mediji, slepa od svojih tinejdžerskih dana zbog bolesti ''retinopathia pigmentosa''.
Keler je važio za omiljenog nemačkog predsednika, čijim je radom većina Nemca bila zadovoljna.
U svom dosadašnjem mandatu Keler je dobio mnoge pohvale i aplauze, a poznat je po tome što je u svojim govorima često pokazivao brigu za ''malog čoveka'', zalagao se za smanjenje jaza između bogatih i siromašnih, doseljenika i Nemaca i ukazivao na potrebe ''pravedne ekonomija'' i da čisto materjalno ''uvek više'', može da bude i pogrešan put.
Keler je hvalio ujedinjenje Nemačke, bio za vojni angažman Bundesvera u Kongu, zalagao se za mir i demokratiju, u teškim trenucima pokazivao da je čovek s emocijama. On važi za predsednika čija se reč uvažavala i poštovala.
Kesman, naslednik Horsta Kelera?
Naslednik predsednika Horsta Kelera, koji je danas podneo ostavku, mogla bi biti evangelistički biskup Margot Kesman, čulo se danas iz redova najjače opozicione i najstarije nemačke partije, Socijaldemorkatske stranke (SPD).
Margot Kesman je, kao mogućeg nemačkog predsednika predložio novomenovani predsednik SPD podružnice pokrajine Donja Saksonija Olaf Lies.
Kesman je prva žena koja je bila na čelu Evangelističke crkve Nemačke.
Ona je zbog vožnje auta u pijanom stanju u februaru ove godine, hrabro, samo nekoliko dana kasnije, podnela ostavku na sve funkcije.
Kesmanova, rođena 1958. godine, izabrana je lane, posle puno diskusija, za prvu ženu na čelu EKD. Ona je bila poznata po kritičkom viđenju stavova rimokatoličke crkve, zalaganju za ukidanje celibata, a kada je reč o političkoj realnosti, tražila je i povlačenje nemačkih vojnika iz Avganistana.
Njen otac je auto-mehaničar, a majka medicinska sestra. Kesmanova je bila udata za sveštenika Ekarda Kesmana i majka je četiri kćerke. Pre tri godine se razvela i živi sa najmlađom kćerkom u Hanoveru, prenose nemački mediji.
Izbor novog nemačkog predsednika do 30. juna
Naslednik Horsta Kelera, mora da bude izabran najkasnije do 30. juna, kažu stručnjaci za ustavno pravo. Savezna skupština mora u slučaju prevremenog odlaska šefa države najkasnije u roku od 30. dana da bude sazvana, radi izbora novog šefa države, predviđa nemački Ustav.
Predsednik Nemačke se bira indirektno u Saveznoj skupštini, koja se sastaje samo jednom u pet godina i to jedino radi izbora šefa države.
Savezni predsednik, po Ustavu, mora biti Nemac sa pravom glasa i to stariji od 40 godina.
On ima pravo na najviše dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad oružanim snagama i protokolarno stoji na čelu zemlje, kao ustavni organ koji predstavlja državu ''kod kuće'' i u inostranstvu. Ustav, koji su Nemcima ''skrojile'' sile pobednice Drugog svetskog rata predviđa indirektni izbor i šefa države i kancelara.
Diskusije o mogućnosti direktnog izbora predsednika nisu nepoznate u Nemačkoj, a kancelarka Angela Merkel se jednom prilikom izjasnila protiv ideje da Nemačka u buduće direktno bira predsednika.
''To bi promenilo ukupnu statitku državne strukture'', rekla je Merkel, povodom ideje o direktnom izboru, a osvrćući se na nemački federativni sistem, ocenila da bi direktan izbor mogao to sve da pomeri.
