Izvor: N1 televizija, 09.Apr.2018, 22:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik Finske za N1: Mislim da smo dobar model za Balkan
Predsednik Finske Sauli Ninisto ekskluzivno je razgovarao s urednicom spoljnopolitičke redakcije N1 televizije Ivanom Dragičević.
N1: Živimo u zanimljivim vremenima. Finska je uvek igrala važnu ulogu na međunarodnoj sceni, poglavito u odnosima sa svojim prvim susedom, Rusijom. Kako vidite ovaj zajednički evropski odgovor na slučaj Skripalj?
Ninisto: Da, Finska je bila deo tog zajedničkog fronta, ako želite tako da ga nazoveete. Taj slučaj lično >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << vidim najviše kao politički. Čini mi se da je sada to gotova stvar. I sada bi trebalo, kao što sam i ranije govorio, nastaviti dijalog s Rusijom. Možda ga nam je sada potreban više nego ikada ranije, jer ono što smo videli jeste da se osećaj između Istoka i Zapada, ako hoćete ili Evrope i Rusije i Rusije i Sjedinjenih Država, ne razvija dobro. Ali, bez obzira na to, svi smo mi ovde na istom globalnom čamcu, svi mi. I morali bismo dati sve od sebe da nastavimo da živimo u miru u Evropi i širom sveta.
N1: Čuli smo puno velikih reči u poslednje vreme. Govorilo se o novom hladnom ratu, vi ste bili vrlo oprezni. Rekli ste da više neće biti novog "konvencionalnog" rata, ali govorili ste o hibridnim pretnjama i hibridnom ratu. Šta to ustvari znači?
Ninisto: Nakon Solsberija, čuli smo vrlo oštru retoriku, čak se i rat spominjao nekoliko puta. Ako uporedimo doba takozvanog Hladnog rata s ovim, ovde su stvari malo drugačije. Tokom Hladnoga rata zasigurno je postojala snažna konfrontacija, ali postojala su, možda ne pravila, ali način na koji su se dva "tabora" ponašala. Danas je to pitanje otvoreno. Tako da imamo sve razloge za zabrinutost. Što se tiče konvencionalnog rata, mislim da svi shvataju da niko više ne može da pobedi u ratu. Možda neki mogu da izgube manje od drugih, ali bez obzira na to, svi bi na kraju bili gubitnici. Mislim da je najbolji način da se spreči rat da svi to razumeju i shvate. Ali imamo takozvano hibridno ratovanje i problem je u stvari što mi još ne znamo šta je to "hibridno". Od čega sve može da se sastoji. Videli smo neke primere, ali bojim se da ćemo videti neke nove ideje kako se to može koristiti.
N1: Finska je domaćin nečemu što se zove Evropski centar za borbu s hibridnim pretnjama. Čime se taj centar bavi?
Ninisto: Pre svega taj centar okuplja zemlje članice Evropske unije i NATO-a kako bi radile zajedno protiv hibridnog ratovanja, kako bi mogle da pronađu i razumeju elemente koje sam opisao kao one čije dimenzije još ne poznajemo. Tako da pokušavamo naša saznanja da održavamo u skladu s vremenom i promenama. Do sada smo videli da je u hibridnom svetu stvari lakše uništiti nego popraviti. Naš cilj je preokrenuti tako nešto, biti spreman to promeniti ili u najmanju ruku shvatiti šta se događa u trenutku dok se događa.
N1: Susretali ste se s Vladimirom Putinom kao vašim susedom puno puta. Kakvo je vaše mišljenje o vašem susedu-predsedniku?
Ninisto: Naši razgovori su bili vrlo otvoreni i iskreni na način da sam ja uvek bio vrlo jasan, a i on isto, s njegovog stajališta. Ali stvari su puno lakše ako znamo gde se kaže "ne" s jedne, a gde s druge strane. Ne morate se svađati oko toga, ali možete pronaći nešto na čemu možete ići napred.
N1: Putin nije poštovao to ni u Ukrajini ni u Gruziji, mislite li da od sada na dalje može pristati na to 'ne'?
Ninisto: Dakle, ja sam odmah okupio našu vladu nakon aneksije Krima i imali smo sastanak u nedelju ujutro i osudili ono što se dogodilo, bili smo prvi. Njemu je bilo jasno šta mislimo o Krimu i Ukrajini. To je ono što mislim kada kažem gde se podvlači crta i kaže 'ne'. Morate biti vrlo jasni s Rusijom. To pomaže u situacijama gde očekujete da i oni budu jasni.
N1: Ko bolje igra hokej? Vi ili Vladimir Putin?
Ninisto: Pa, on je počeo kasnije od mene, ja igram od rane mladosti, ali on mnogo više želi još da nauči.
N1: Finska kao zemlja i vi kao predsednik zalažete se za zajedničku evropsku spoljnu i bezbednosnu politiku. Finska nije NATO članica, ali ta politika je vrlo važna za vas. Zašto i iz kojeg aspekta?
Ninisto: Jako smo aktivni ne samo oko evropske odbrambene politike nego i u izgradnji bilateralnih odnosa sa Švedskom, u tome smo vrlo uspešni u poslednjih nekoliko godina. Imamo jako čvrste direktne odnose sa Sjedinjenim Državama u obrambenim pitanjima. S evropskog i stanovišta Evropske unije, pa, volim postaviti pitanje Evropskoj uniji – kod svih unija, zajednica o kojima sam učio u istoriji do sada, njihova prva obveza i dužnost bila je da osiguraju živote svojih građana. Ono što bih voleo da Brisel sebe zapita jeste može li Evropska unija garantovari sigurnost i zaštitu svojim građanima? I mislim da je rasprava koju imamo u poslednjih nekoliko godina bila pozitivna. Finska je članica EU više od dvadeset godina. U prvoj deceniji naglasak je bio na ekonomiji, socijalnim pitanjima, trgovini, važnim temama, ali nije bilo toliko reči o bezbednosti. Sada smo počeli tu raspravu u EU i mislim da je vreme za to.
N1: Govoreći o globalnim geopolitičkim odnosima, otvara se novo ili vrlo važno područje, koje je takođe vrlo važno za Finsku, a to je Arktik, arktička dimenzija. Zašto je i zbog kojih tema to pitanje važno?
Ninisto: Postoje dva različita elementa. Jedan je zasigurno životna sredina, a drugi interes je uglavnom pitanje biznisa. Voleo bih da naglasim to pitanje životne sredine. Mnogo sam razgovarao i s predsednikom Putinom i s predsednikom Trampom o problemu crnog ugljenika. Pitanje je emisija, to možda nema direktne veze sa zagrevanjem poput pitanja emisije CO2, ali je ključna stvar. Svi koji smo videli sneg i led, šta se događa ako crni omotač ugljenika počinje da prekriva taj snijeg i led kao što se događa na Arktiku. Sa suncem, to znači da se led topi, a ako se led topi doći će do većeg globalnog zagrevanja, jer sunce se više neće reflektovati s leda u svemir, nego će zagrevati vodu. S druge strane, ako izgubimo led, nivo vode će se povećati, niko možda ne može izračunati koliko puno, ali zasigurno, puno. Dakle to je globalno pitanje, ako izgubimo Arktik, gubimo svet."
N1: Je li predsednik Tramp to razumeo, s obzirom na njegov stav o Pariskom sporazumu?
Ninisto: Da, u stvari je imao vrlo pozitivan komentar. Rekao je da je to jedan od malo argumenata koji se tiču životne sredine koje priznaje.
N1: U svojoj istoriji Finska se postavila kao svojevrsni mirovni posrednik. Sećamo se da je jedan od vaših prethodnika predsednik Ahtisari dao prostor za susret ruskog i američkog predsednika Jeljcina i Klintona u Helsinkiju. Nedavno ste ovde ugostili severnokorejske i američke delegacije koje su počelo pregovore. Jeste li spremni da ponudite domaćinstvo najavljenim samitima, susretu predsednika Trampa i Putina i Trampa i Kima?
Ninisto: Siguran sam da su mnogi spremni da pruže gostoprimstvo za razgovore koji se tiču mira. Usput, bio sam na večeri nakon sastanka predsednika Klintona i Jeljcina, bilo je zanimljivo i korisno za globalna pitanja.
N1: U drugoj polovini 2019. Finska predsedava Evropskom unijom, biće to vrlo zanimljivo vreme iza evropskih izbora, nova Komisija će se verojatno oformiti tokom vašeg predsedavanja, koji će biti vaši prioriteti?
Ninisto: Živimo u svetu, a to je šteta, u kojem ne možeš apsolutno znati svoje prioritete jer svedočimo toliko velikim i rapidnim promenama. Ali, zasigurno, pretpostavljam da će naša vlada, jer ja nisam toliko uključen u evropska pitanja, da će puno pažnje obratiti na bezbednost, životnu sredinu, danas vrlo važna pitanja. Onda moramo da vidimo šta će se još pojaviti.
N1: Nakon Finske, Hrvatska će prvi put predsedavati Evropskim većem. Zajedno s Rumunijom, Finska i Hrvatska čine takozvani "trio" koji priprema predsedavanje zajedno. Na čemu Hrvatska i Finska mogu zajedno da rade tokom svojih predsedavanja?
Ninisto: To što obe nacije poštuju mir, to znači da će na stolu biti pitanja bezbednosti i kao što smo već govorili hibridni elementi na koje moramo pažljivo misliti, naravno tokom vašeg predsedavanja pitanje Balkana će biti vitalno, a to je pitanje vrlo važno i za nas.
N1: Finska je bila vrlo prisutna na Balkanu u skorijoj istoriji, imala je ovde svoje vojnike, bivši predsednik je iznedrio takozvani Ahtisarijev mirovni plan za Kosovo. Kako danas vidite taj prostor kada u svetu ponovno veliku ulogu igra geopolitika?
Ninisto: Nisam najbolji savjetnik za to, ali bez obzira, ovde u nordijskim zemljama imamo izvanredan primer lokalne saradnje, regionalne saradnje – Nordijsko veće koje i dalje postoji i aktivno je decenijama. Vrlo važna institucija, ne na način da zajedno radimo na tome kako gradimo naša društva ili sada u EU pitanjima, ali držimo se zajedno, što je možda najvažnija stvar. Možda samo primer, imamo bescarinski i prostor bez viza, nisu nam potrebni ni pasoši od 50-ih godina među nordijskim zemljama. Mislim da je to dobar model regiona o kojem se može razmišljati.
N1: Ali i dalje na našim prostorima imamo puno "istorije". Finska ove godine obeležava sto godina od građanskog rata, imali ste puno svoje "istorije" i otvorenih pitanja ovde na severu takođe. Kakve mogu biti vaše lekcije i vaša iskustva s kojima ste se morali suočiti unutar vašeg društva i između vaših društava ovde na severu Evrope?
Ninisto: Pre svega, finsko iskustvo je iskustvo vrlo krvavog građanskog rata pre stotinu godina. Vidim da je jedna reč koja je izgradila Finsku odonda – demokratija. U samo nekoliko godina nakon građanskog rata imali smo prve izbore, čak i oni koji su izgubili u ratu učestvovali su na njima. U deset godina "crveni", ako ih hoćete tako zvati, postali su stranka u vlasti i malo po malo ljudi su naučili da razmišljaju na način da su učesnici u ovom društvu. Da imaju prava, ali i dužnosti. U Zimskom ratu koji se dogodio samo dvadeset godina nakon građanskog rata, nacija je bila spremna da poštuje, da vrednost društvu, finskoj demokratiji, računa na to. To je individualno razmišljanje, to je važno za mene, spreman sam da se borim kako bih to zaštitio.
N1: Pomenuli ste vrednosti. Pitanje vrednosti ponovo se našlo u središtu rasprava u Evropi, o budućnosti Evrope, imamo najnaglašeniji primer Poljske i sukob s Briselom upravo po pitanju vrednosti. Kako vidite takvu Evropu, Evropu zajedničkih vrednosti, može li ona preživeti, može li i dalje biti ujedinjena u tom smislu?
Ninisto: Pre svega, odgovor iz prošlosti je – da, bila je ujedinjenija. Na primer u doba kada smo se mi pridružili 1995, u prvih 15 godina nismo videli nijedan znak dovođenja u pitanje razmišljanja o našim zajedničkim vrednostima. Moramo u tom smislu gledati i vrlo zabrinjavajuće stvari koje se događaju globalno. Pre samo pet godina ovde u Evropi smo razmišljali da izvozimo naše vrednosti, možda smo oko toga bili i preoptimistični. Ali sada se situacija promenila. Moramo štititi naše vrednosti unutar Evropske unije, ne da ih više izvozimo i to je velika promena u onome što se dogodilo.
N1: Kada govorimo o vrednostima, danas u Evropi govorimo i o populizmu i o strahu. Strahu od migranata, strahu od terorizma, strahu od Rusije u ovom delu Evropu i širom kontinenta sada. Je li taj strah racionalan ili iracionalan?
Ninisto: Strah je uvek i jedno i drugo. Vratiću se na ono što sam rekao o Uniji i zaštiti njenih građana, to je ustvari ključna stvar za sve te strahove. Ako Brisel može reći građanima Unije – mi brinemo o vama i vašim porodicama, rođacima, to bi bila velika vest. Pozitivna. Vrlo sam zadovoljan da je ta rasprava o bezbednosti počela, nije da je donela neka veća rešenja, ali problem se vidi i pokušavamo da se njime pozabavimo. To je bezbednost od terorizma. Ako govorimo o migracijama to je da Evropska unija preuzme odgovornost za svoje granice, za ponašanje na način da će postojati zajednički standard kako se ophodimo prema ljudima koji dolaze iz ratnih područja ili dolaze da nađu bolji život kao što neki čine. Morali bismo oko toga imati usuglašen evropski stav.
N1: Ali čini se da je teško.
Ninisto: Da, teško je.
N1: Finska je kažu najsrećnija zemlja na svetu. Imala je i vrlo uspešan ekonomski model koji je pomogao društvu da krene tim putem uspeha, ako mogu tako reći. Ali ipak ste se mučili tokom krize 2008-2009. Kako ste se podigli na noge i kako ste uspeli da taj tzv. finski model ponovno profunkcioniše?
Ninisto: Kada govorimo o sreći, ne znam da li ljudi ako ih pitate na ulici osećaju da su najsrećnije osobe na svetu, ali stabilnost je jedna od ključnih reči, a Finska je rangirana kao najstabilnija zemlja na svetu već puno godina. Stabilnost je važna jer znači da ljudi mogu više da veruju u institucije i u njihovu budućnost. Ako veruju da žive u stabilnoj zemlji, više se oslanjaju na budućnost. Ako je osoba puna nade, on ili ona spremni su d poboljšaju tu budućnost. Koliko god to pojedinac može učiniti. Na način da ako postoji takvo verovanje investira u ličnu budućnost.
N1: Pominjete budućnost. Ovde u parlamentu imate i odbor za budućnost. Govoreći o budućnosti globalne ekonomije, pojavio se model univerzalnog temeljnog dohotka, a Finska je bila jedna od prvih zemalja koja ga je uvela, funkcioniše li?
Ninisto: To je za sada samo test, ne znam hoće li to biti model koji će se slediti. Ali, bez obzira na to, naš socijalni sistem pretpostavlja da imamo osnovnu brigu o ljudima, ali sada je više pitanje kako to napraviti u stvarnosti. Mnogi kažu da je u prošlosti, a znate političare, mi volimo lako prodavati naše "nove ideje", a to naš sistem socijalne pomoći čini komplikovanim, svi su u njega nešto dodali. U potpunosti se slažem s onima koji predlažu da počistimo mnoge stvari i učinimo sistem jednostavnijim, a to znači da imamo i ovakve testove.
N1: U Hrvatskoj već nekoliko godinama imamo veliku borbu u političkoj areni oko ptanja reforme obrazovnog sistema. Koji je značaj obrazovanja u finskom modelu?
Ninisto: Finska je bila siromašna zemlja. Postajala su dva elementa za bogatstvo. Prvi je bio da su ljudi poštovali veštine, znanje i učenje. Druga je da su ljudi poštovali učitelje. A ako poštuješ učenje i one koji podučavaju, kombinacija je savršena. I to je nešto što je osnovni element finskog uspeha. Zajedno s demokratijom.
Izvor: N1
