Izvor: Politika, 31.Jul.2013, 16:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predsednik Bundestaga plagijator?
Norbert Lamert suočen sa optužbom da je nečasno došao do titule doktora nauka
Lista nemačkih političara optuženih da su nečasno došli do zvanja doktora nauka upotpunjena je sa dva nova imena. Reč je o predsedniku Bundestaga Norbertu Lamertu i o pokrajinskom političaru Severne Rajne-Vestfalije Marku Žanu Ojmanu.
Kritičari prebacuju Lamertu, jednom od čelnih političara vladajuće Demohrišćanske unije, da je u fusnotama disertacije propustio da ukaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se radi o citatima – čak 21 propust na 40 uvodnih strana. Time je, tvrdi se, tuđa naučna saznanja prikazao kao svoja, pa je pokrenut postupak za oduzimanje doktorske titule.
Slučaj nije retkost u krugovima vladajuće koalicije, dodaju kritičari, ipodsećaju na „doktorske afere” koje su potresale demohrišćane i njihovog koalicionog partnera, liberale.
Slučaj sekretara za medije Severne Rajne-Vestfalije, člana Socijaldemokratske partije, ukazuje da ni opozicionim političarima plagijatorstvo nije strano.
Desetine političara su minulih godina otkriveni kao plagijatori i bili primorani da podnesu ostavke. Počelo je u proleće 2011. kada je tadašnji ministar odbrane Karl Teodor cu Gutenberg bio primoran da podnese ostavku, pošto mu je oduzeto doktorsko zvanje.
Kratko potom, u žiži slične afere našla se nemačka potpredsednica Evropskog parlamenta Silvana Koh-Merin iz stranke liberala. Ipak, najviše reakcija izazvala je ostavka nemačke ministarke obrazovanja i potpredsednice demohrišćanske stranke Anete Šavan, u februaru ove godine.
Sada je u žiži interesovanja slučaj predsednika Bundestaga koji su objavili anonimni autori na jednom portalu. Uprkos anonimnosti, podaci su po mišljenju stručnjaka verodostojni i slučaj može da dobije samo jedan epilog – oduzimanje titule, stečene 1975.
Reč je o disertaciji iz 1974. koju je Lamert godinu dana kasnije odbranio pred stručnom komisijom fakulteta socijalnih nauka pri Rurskom univerzitetu Bohum.
Kao dokaz plagijatorstva ukazuje se na teze koje nisu samo „pozajmljene” iz tuđih radova, već su prepisane iz takozvanih sekundarnih interpretacija.
Lamert se juče obratio Univerzitetu Bohum sa molbom da se preispita autentičnost njegove disertacije koju je, kako je rekao, napisao kako je najbolje znao i umeo – ostavljajući prostor za kritiku:
„Možda sam, tu i tamo, zbog prevelikih ambicija i revnosti prevideo neke činjenice.“
Profesor Univerziteta Ludvig-Maksimilijan u Minhenu Manuel Rene Tajsen, vodeći nemački stručnjak za procenu plagijatorstva, tvrdi, međutim:
„Nedostaci i greške u disertaciji su takve prirode da nikako ne može biti reči o previdima ili nenamernim greškama.”
M. Kazimirović
objavljeno: 31.07.2013.
