Izvor: Vesti-online.com, 24.Okt.2018, 13:26   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pred Amerikom je najveća ekološka katastrofa u istoriji

Naftna mrlja koja se tiho širi u Meksički zaliv, otkako je uragan Ivana pre 14 godina pogodio platformu u tom području, na ivici je da stvori najveću ekološku katastrofu u istoriji Amerike, piše "Vašington post".

Na 19 kilometara od obale Luizijane nalazi se mesto sa kojeg se od 2004. godine u more baca 300-700 barela nafte svakog dana, otkako je platforma u vlasništvu kompanije "Tejlor enerdži" potonula u klizištu nastalom usled uragana Ivana. Mnoge bušotine >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << na toj platformi nisu od tada zatvorene, a zvaničnici upozoravaju da bi mrlja mogla tokom veka da nastavi da se širi.

Uzevši u obzir da nikakve popravke nisu u planu, ova mrlja preti da baci u senku ekološku katastrofu "Dipvoter horajzon", nastalu usled izlivanja nafte u Meksičkom zalivu 2010. godine i postane najveća ekološka katastrofa u SAD.

Istovremeno sa ovim dešavanjem, navodi se, administracija američkog predsednika Trampa predlaže dosad najveću ekspanziju zajmova za naftnu i gasnu industriju, sa potencijalom da se otvori skoro čitava kontinentalna ploča za bušenje u moru.

To podrazumeva Atlantsku obalu, gde nije bilo bušenja više od pola veka i gde ima dvostruko više uragana nego u Meksičkom zalivu, navodi list.

Ovaj plan je usledio uprkos strahovima da je naftna industrija loše regulisana i da planeta treba da smanji fosilna goriva zbog klimatskih promena i činjenice da 14 godina nakon što je uragan oborio "Tejlorovu" platformu, uništene bušotine ispuštaju toliko nafte da su istraživačima bili potrebni respiratori tokom procene štete.

U današnjim okolnostima klimatskih promena i toplijih mora, oluje su sve češće i intenzivnije, a počev od Ivane iz 2004, nekoliko uragana je do sada uništilo ili oštetilo više od 150 platformi za samo četiri godine.

U Luizijani se sa platformi obalskih naftnih tankova svake godine u more izlije oko 330.000 galona sirove nafte.

Meksički zaliv predstavlja jedan od najbogatijih i najproduktivnijih regiona za naftu i gas u svetu, a očekuje se da će ove godine dati više od 600 miliona barela, što čini 20 odsto ukupne američke proizvodnje nafte, a vladini analitičari tvrde da još se ispod zemlje nalazi još 40 milijardi barela.

U vodama kod Luizijane ima oko 2.000 naftnih platformi, a skoro 2.000 drugih kod obala njenih suseda Teksasa i Misisipija.

Četrnaest godina nakon "Tejlora" i 10 nakon "Dipvoter horajzona" američka vlada i dalje nije u potpunosti upoznata sa snagom posledica naftnih mrlja po podmorski život, u kojem su, prema navodima stručnjaka, najviše ugroženi veliki sisari poput kitova i delfina.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na Vesti-online.com...