Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Sep.2018, 18:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pre uvoza utvrditi kvalitet naše pšenice (AUDIO)
S jedne strane imamo činjenicu da je na zalihama kod nas puno pšenice, što od ovogodišnje žetve što od prelaznih zaliha, a sa druge zahtev poslovnog udruženja industrijskih mlinova, pekara i fabrika testenina "Žitounije" za bescarinskim uvozom do 40.000 tona kvalitetne pšenice iz Mađarske.
O tome Da li je ovaj zahtev opravdan za Radio Novi Sad govorio je agrarni analitičar Čedomir Keco.
“Taj zahtev je, za sad, odbijen. S pravom jer još niko u Srbiji nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izračunao koliko mi imamo pšenice koja po kvalitetu zadovoljava standarde mlinske industrije. Dakle, država je ovo stvila ad acta. Bitno je uraditi analizu kog kvaliteta je lager naše pšenice koji se procenjuje na velikih 3 miliona tona.”
Sa druge strane godinama javno se govori o tome kako mi proizvodimo sve nekvalitetniju pšenicu i da smo počeli da gubimo tradicionalna izvozna tržišta za pšenicu i brašno u okviru CEFTA sporazuma.
“Suština je u izvozu prema Crnomorskom slivu. Kada se pšenica uputi u Konstancu ona se uključuje u svetsku tržišnu utakmicu. A tamo su cene daleko ispod želje naših ratara. Ratari sada pred sebe postavljaju pitanje da li sejati pšenicu i pod kojim uslovima ona može biti profitabilna? Ono što je jedino činjenično da smo mi obezbedili prehrambenu stabilnost u Srbiji jer su naše godišnje potrebe između 860.000 i 920.000 tona pšenice. Sa semenskom pšenicom je to 1,2 do 1,3 miliona tona. Sve ostalo je višak koji je slobodan za prodaju u inostranstvu”, kaže Keco.
Sagovornik napominje da bi morali bi da razjasnimo na osnovu kojih merila mi utvrđujemo kolika je setva, pa nakon toga kolika je bila žetva, i na kraju kvalitet. A pšenica nije u otkupu razvrstavana po kvalitetnim grupama. Sve su to važna pitanja koja čekaju odgovore da bi ratari ušli u novu setvu. Kada analizirate setvu dođete do podatka da 110.000 gazdinstava seje pšenice na površini manjoj od 2 hektara. Tim proizvođačima treba jasno ukazati da je takva proizvodnja nerentabilna. Na toj maloj površini, sa ovim uslovima ulaganja, sa 3 do 3,5 tone po hektaru ne može se očekivati profit.
Keco savetuje ratare da se u setvi opredele za kvalitetne pšenice i posebno za tvrdu pšenicu. Prema njegovim rečima za durum pšenicu su zainteresovani Italijani koji je kupuju od Francuza u velikim količinama za svoje potrebe.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
