Izvor: Blic, 09.Avg.2015, 19:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pre tačno 70 godina na Nagasaki je pala atomska bomba... Ovo niste znali o tom napadu
Nagasaki je juče obeležio 70 godina otkako je na grad pala atomska bomba uz apel da se ukine nuklearno naoružanje.
Oni koji su preživeli atomski napad dočekali su japanskog premijera Šinca Abea napominjući da je njegov zakon o ratovanju u suprotnosti sa željama preživelih, te da ne doprinosi miru.
- Ne možemo to da prihvatimo - rekao je Sumiteru Taniguči (86) detaljno opisujući svoje povrede i stradanja 70.000 Japanaca poginulih 9. avgusta 1945.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Cremeoniji su prisustvovale delegacije iz 75 država uključujući i američku ambasadroku u Japanu Karolin Kenedi. Minutom ćutanja tačno u 11.02 kada su Amerikanci 1945. surčili atomsku bombu na Nagasaki, odata je pošta žrtvama.
Prva atomska bomba u istoriji čovečanstva tri dana ranije pala je na Hirošimu usmrtivši 140.000 ljudi. Atomski napad je doveo do kapitulacije Japana.
Novi bezbednosni zakoni koje je doneo Abe u cilju povećanja sigurnosti u Japanu usled sve većih tenzija u regionu, našili su na oštru osudu javnosti.
Zakoni bi trebalo da olabave ustavna ograničenja koja su japansku vojsku svela samo na samoodbranu, dopuštajći uplitanje japanskih snaga u međunarodne okršaje u ograničenim okolnostima.
Tomihisa Taue, gradonačelnik Nagasakija, koji je priustvovao ceremoniji takođe je izrazio nezadovoljstvo novim zakonom koji je doneo donji dom parlamenta.
- Urgiram na vladu Japana da sluša glasove zabrinutih ljudi - rekao je gradonačelnik.
I generelani sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun pridružio se apelima za nukelarno razoružanje.
- Svim srcem se pridružujem pokličima vičem: Nema više Nagasakija. Nema Hirošime - poručio je on.
Abe je još dodao i da će Japan, kao jedina zemlja koja je isklusila nuklearno oružje, nastojati da igra vodeću ulogu u realizaciji sveta bez takvog oružja.
DEVET STVARI KOJE NISTE ZNALI O ATOMSKOM NAPADU NA JAPAN
1. Sutomu Jamaguči je preživio obe atomske bombe
Tada 29-godišnji Sutomu Jamaguči radio je za Micubiši u Nagasakiju, a 6. avgusta 1945. vraćao se kući iz Hirošime gde je bio polsom. Jamaguči je u Hirošimi bio za vreme njenog bombardovanja i uspeo je da preživi. Uprkos tome što je bio povređen, on je sledeći dan krenuo za Nagasaki. A kad je 9. avgusta 1945. bombardovan i Nagasaki, Jamaguči se ponovo našao u istoj situaciji. Ovaj Japanac uspeo je da preživi oba bombardovanja i 2010. godine umro je u 93. godini života od raka.
2. Iz Hirošime za Nagasaki su išla 3 voza s preživelima
Tri voza sa izbeglicama iz Hirošime stigla su 9. avgusta u Nagasaki, tačno na dan kada je atomska bomba bačena na grad. Jedan voz je prema Nagasakiju krenuo 6, drugi 7, a treći 8. avgusta. Procenjuje se kako je 165 preživelih iz Hirošime putovalo prema Nagasakiju, ali se ne zna tačan podatak koliko ih je nastradalo tokom bombardovanja Nagasakija.
3. Nagasaki nije bio originalna meta
Nagasaki nije bio primarna meta. Tri potencijalne mete za ispuštanje atomske bombe bili su gradovi Kokura, Kjoto i Niigata. Bomba je na kraju bačena u Nagasakiju jer je vreme nad Kokurom bilo previše oblačno.
4. Avion koji je bombardovao Nagasaki nosio je naziv "Bockscar"
Naziv aviona koji je nosio atomsku bombu "Fat Man", i čije je ime retko kome poznato, bio je "Bockscar". Kada je avion stigao iznad svoje primarne mete, grada Kokure, postalo je jasno da zbog naoblačenja "Bockscar" nije u mogućnosti da ispusti bombu. Avionom je pilotirao Čarls V. Svini.
5. Bombardovanje zamalo nije uspelo
Pilot "Bockscara" ignorisao je direktne naredbe tokom bombardovanja zbog čega se avion zamalo srušio, a navodi se kako je nedostatak goriva bio jedan od razloga. Umesto da se napravila detaljna istraga potencijalnog neuspeha misije, Čarlsu su jednostavno prebacivali da je napravio grešku.
6. Imena za atomske bombe preuzeta su iz filma "Malteški soko"
Ime za bombe birao je njihov dizajner Robert Serber, a bombe su dobile imena zbog svog izgleda. "Fat Man" je bila zaobljena i ogromna bomba koja je dobila ime po liku Kaspera Gutmana kojeg je u filmu "Malteški soko" igrao Sidni Grinstrit, a "Little Boy" je dobio ime po liku Eliša Kuka džuniora, kojeg je igrao Hemfri Bogart.
7. Policajci u Nagasakiju preživeli su zbog saginjanja
U knjizi o Hirošimi iz 1946. godine spominje se da su policajci otišli u Nagasaki i naučili svoje kolege da se sagnu nakon što vide svetlo detonacije. Zbog ovog podučavanja policajci u Nagasakiju upotrebili su tu taktiku i preživeli početni udar atomske bombe. To im je omogućilo da se bolje organizuju prilikom pomaganja ranjenicima.
8. Prvi novinar sa zapada u Nagasakiju je bio cenzurisan
Džordž Veler bio je jedan od prvih novinara koji su došli do Nagasakija nakon bombardovanja, a on je ujedno bio prvi novinar sa zapada koji je napisao izveštaj o situaciju u gradu. Izveštaj je bio cenzurisan i objavljen tek u junu 2005. godine.
9. Više nema radijacije
Iako su ova dva bombardovanja stvorila ogromu količinu radijacije, Hirošima i Nagasaki više nisu radioaktivni. Ponajviše je tako zbog činjenice da su bombe detonirale u vazduhu, odnosno na 470 metara od zemlje i nisu detonirale na tlu.
