Izvor: Deutsche Welle, 27.Okt.2021, 18:07
Pre 80 godina na peronu 17 na stanici Grunevald u Berlinu
Pre 80 godina nacisti su sa berlinske železničke stanice Grunevald počeli sa deportacijom Jevreja u neizvesnost, obespravljenost, patnju i smrt.
U prvom vozu sa stanice Grunevald sa perona 17 deportovano je 1089 Jevreja - dece, žena i muškaraca. Cilj je bio daleko, Lođ. Bilo je to 18. oktobra 1941. Jevereji su prvo transportovani vagonima putničkih vozova, a potom u prepunim stočnim vagonima. Morali su da plaćaju karte za prevoz.
Tokom godina užasne nacističke >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << vladavine u smrt, u geta, ili u nacističke radne i koncentracione logore deportovano je ukupno više od 50.000 Jevreja iz Berlina.
„Ovakva mesta i ovakve datume imamo da se ne bi zaboravili milioni žrtava, njihova sudbina i patnji, ali ni nedela dželata i njihovih pomagača, rekao je predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, početkom ove sedmice nakon polaganja jedne bele ruže na peronu 17.
Predsednik sa suprugom, 18.10.2021.
Sećanje na žrtve obeležava se na tom peronu poslednjih deset godina, svakog 18. oktobra. Tu su bili i Franc i Petra Mihalski. Već duži niz godina ne propuštaju nijednu komemoraciju. Oni su počasni gosti, svedoci vremena i žrtve Holokausta.
„Na ovaj dan se sećamo prijatelja i rođaka. Ljudi koje smo poznavali, koji su uspeli da pobegnu i onih koji su deportovani. Ali, se sećamo i onih, koji su pre sebi oduzeli život, pre nego što se počelo s deportacijam", kazala je Petra Mihalski. Ona govori i u ime svog supruga, 87-godišnjeg Franca Mihalskog, koji zbog moždanog udara ne može dobro da govori.
Franc i Petra Mihalski, 18.10.2021.
Iz logora svaki drugi nije izašao. Moj otac jeste. Dakle ja sam stopostotni rezultat jedne pedesetpostotne istorijske verovatnoće. Valjda zato osećam tugu za onima koji nisu bili te sreće – kao streljani Kragujevčani.
U Ukrajini je danas obeleženo 80 godina od maskara u Babinom Jaru u kojem je u dva dana ubijeno skoro 34 000 Jevreja. Komemoraciji je prisustvovao i nemački predsednik Frank - Valter Štajnmajer.
U četvrtak (7.10.) na sudu u Nojrupinu odgovara stogodišnjak koji je bio čuvar u koncentracionom logoru Zaksenhauzenu. Optužnica ga tereti za saučesništvo u ubistvu više od 3.500 ljudi.
Danas je trebalo da počne suđenje, ali, bivša sekretarica konc-logara (96 godina) je pobegla. Okrivljena Irmgard F. je jutros rano nestala u nepoznatom pravcu. Za njom je izdata poternica. Posle više sati je uhapšena.
U Drugom svetskom ratu naredio je da se zapleni jevrejska imovina i formiraju geta. Posle rata je pisao o bedi i ugnjetavanju i organizovao humanitarne akcije. Klaus Folkman, alijas Peter Grube nikada nije osuđen.
Franc je bio dete iz „mešovitog" braka
Franc Mihalski želi da svedoči o onome što je doživeo, koliko god još bude mogao. Reporteri DW su ovaj bračni par posetili i u njihovom stanu u Berlinu.
Franc Mihalski je sin Jevrejke i oca katolika. Njegova majka Lili je pre braka prešla na katoličanstvo. Njihov sin Franc došao je na svet 1934. u Vroclavu, koji je tada bio deo Nemačke i prema nacističkoj teoriji rasa bio je dete iz „mešovitog braka". Porodica je dobrostojeća. Ubrzo, međutim, postaju žrtve diskriminacije: na poslu, u društvu…
Baš na njegov deseti rođendan Gestapo dolazi po njih. Uspeli su da pobegnu u poslednjem trenutku. Bio je to početak duge odiseje kroz Češku, Austriju i Saksoniju. Na kraju dolaze u Berlin. Uspevaju da prežive uz mnogo sreće i uz pomoć prijatelja.
Tihi heroji
Franc Mihalski tokom intervjua odjednom ustaje. Uzima knjigu iz biblioteke, koju je sam napisao: „Kada je Gestapo zazvonio na vrata". Brzo otvara 89. stranicu. Tu stoji: „Moji tihi heroji", šest imena koja neće nikada zaboraviti. Šestoro ljudi, koji su njemu i njegovoj porodici pomogli i tako im spasili živote.
Bračni par Mihalski
Među njima su: Erna Šarf, dadilja porodice Mihalski koja neko vreme kod sebe primila i čuvala Franca i njegovog brata. Gerda Mec, koleginica Francovog oca organizovala bi s vremena na vreme tajna putovanja za porodicu. Nih dve su 2012. posthumno odlikovane u Jerusalimu u Memorijalnom centru Jad Vašem medaljom „Pravedni među narodima". Za to se pobrinuo upravo Franc Mihalski.
A tu je jedan policajac, koji im je javio da po njih dolazi Gestapo i koji im je time omogućo da pobegnu.
„Ne mora čovek da bude fakultetski obrazovan. Mora da ima toplo srce. Mora da ima ljubavi prema ljudima. A treba biti i lukav, jer onda možete da pomognete drugim ljudima. Takvi su bili ljudi koji su nam pomogli. I zbog njih idemo na peron 17", kazala je Petra Mihalski.
Nikada više - ali se ipak ponovo događa
Bračni par priča kako je pre četiri godine jedan njihov unuk bio žrtva antisemitskog napada: 14-godišnjaka su davili i tukli i inscenirali navodno smaknuće. Sve - samo zbog toga što je Jevrej. Slučaj je izazvao međunarodnu medijsku pažnju.
Zbog takvih slučajeva je nemački predsednik Štajnmajer i na peronu 17 još jednom upozorio: „Antisemitizam ne sme nikada više da nađe mesta u našem društvu. Anisemitzam u bilo kom obliku ne sme ostati bez javne reakcije."
Preživeli su Holokaust, Peter i Franc Mihalski
Mihalski se dobro drže i često su na događajima ovog tipa slušali ovakve i slične reči. Oni su takođe pomno pratili kako je poslednjih meseci i godina rastao broj antisemistkih napada. Sa dozom rezigniranosti primećuju: „To ne sme više nikada da se ponovi, ali mi u to ne verujemo. Jer, toga ima otkako je sveta i veka."
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu
.jpg)
