Izvor: Politika, 22.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prazna stolica u Ašhabadu
Otvara se put oštroj borbi Rusije da sačuva, a Zapada da možda uspostavi prestiž u gasom prebogatoj Turkmeniji
Saparmurat Nijazov (66) – feudalni gospodar Turkmena čiji se pozlaćeni kip još okreće u centru Ašhabada, podlegao je juče ujutro srčanom udaru, otvorivši tim fizičkim nestankom put, ne možda brzim političkim promenama, koliko oštroj borbi Rusije da sačuva, a Zapada da uspostavi prestiž u gasom prebogatoj zemlji.
Turkmenski gas procenjen je petim >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u svetu, a približno svaki treći kubni metar "ruskog gasa" prodatog Evropi imao je turkmensko poreklo.
Saparmurata Nijazova je to činilo i jakim i ranjivim. Zavisnom od propuštanja gasa ruskim cevima, trebalo mu je mnogo lukavog istočnjačkog manevrisanja da bi očuvao i vlast i gospodarenje energijom. Ali, on je imao istančan osećaj za trenutke. Bio je majstor u proceni onih koji mu dopuštaju da se ukopa i stane – i drugih, kada je morao da raširi ruke i sa osmehom požuri u Kremlj.
Iz sirotišta u vladare
Politička pojava Nijazova je krajnje egzotična, koliko i Ašhabad u kojem je rođen (1940. godine), i odakle je krenuo u život iz državnog sirotišta. (Njegov otac Atamurat je poginuo 1942. na Kavkazu, u borbi s Nemcima, a majka je stradala u zemljotresu.) Ipak, na kraju je isplivao kao retko stamen proizvod sovjetske "kovnice kadrova".
Diplomac Više dopisne partijske škole pri CK KPSS, prvi sekretar ašhabadskog orgkoma Partije, prvi sekretar CK KP Turkmenistana, završio je kao osnivač i lider turkmenske Demokratske partije i prvi i poslednji "demokratski izabrani" šef države. Umro je s titulom turkmenbaše velikog, "oca naroda", i s mandatom da vlada do kraja života. Vladao je 21 godinu.
Nijazov je bio poslušnik SSSR-a. Bio je protiv Gorbačovljevih reformi. Podržao je neuspešni puč protiv Gorbačova. Ali, shvativši tok, proglasio je 1991. nezavisnost Turkmenistana i izgradio jedan od verovatno poslednjih kultova ličnosti. Eliminisao je i veru i nauku i politiku, i za osnov svega proglasio "Ruhnamu" – doktrinu, koju je sam izmislio, namenivši joj da ponudi odgovor na sva pitanja. Od obreda venčanja do ponašanja u državnoj službi. U institucijama višeg obrazovanja, dve trećine časova akademskog rada odvojeno je za izučavanje "Ruhname".
Propisao i veru i upravu
Oktobra 2001, turkmenski Narodni savet promovisao je Saparmuratovu umotvorinu u "svetu knjigu turkmenskog naroda". Njegova "vera" naišla je na otpor islama. Ali, sukob je razrešen hapšenjem i osudom turkmenskog glavnog muftije, Nasrulaha ibn Ibadulaha, na 22 godine robije. Posle toga je (kada je, posle prvog uklonjen i drugi glavni muftija) postalo obavezno da po jedan primerak "Ruhname" bude "kod ulaza u svaku džamiju, gde vernici moraju da je dotaknu kao svetu stvar".
Nijazovu su spevane pesme. Po njemu su imenovani meseci u godini, i njemu u čast, u Ašhabadu i u drugim mestima raspoređeni su brojni kipovi vladara. Jedan od njih je i taj rotirajući, u pozlati.
Pravila zabranjuju operu i balet. Zabranjena je šminka, ali i politička aktivnost mimo aktivnosti vlasti. Posle neuspelog atentata na Nijazova 2002, potencijalni oponenti vlasti podvrgnuti su progonu. Organizovana su pokazna suđenja "za primer". Nekadašnji zamenik premijera Boris Shihmuradov priznao je pred video-kamerom da je "kriminalac", govoreći da je Nijazov "božji dar turkmenskom narodu" – što ga, ipak, nije spaslo 25 godina robije.
Turkmenbašine čistke bile su nagle i iznenadne, uz nastojanje da se ministri ne "usede" na dužnostima. Kritike su ličile na javne predstave, prenošene na televiziji. Poslednji put, vrativši se iz Moskve, Nijazov se ustremio na ministra poljoprivrede Atamiradova.
"Imenovao sam vas čak za svog zamenika; zar niste mogli bolje da radite", počeo je. "Nikada niste došli kod predsednika da rešite neki problem. Oslobađam vas funkcije ministra. Vi i vaši ljudi uzimali ste pšenicu iz Dašogaza i Koni-Organka i preprodavali ste je skuplje, u drugim krajevima. Vašim zlodelima nema kraja."
Posle agrara okrenuo se Anagiljovu, regionalnom šefu provincije iz koje je žito nestajalo. "(Anagiljov) se zakleo da će biti pošten i rešiti probleme", obavestio je Nijazov. "Ali, rezultat toga je da je u sve institucije doveo svoje ljude, uzima mito i angažuje se u korupciji svake vrste. Uz to, ima i više žena. Anagiljov ima četiri žene, dvadeset automobila, 275 ovaca i ukrao je 2,4 miliona dolara državnog novca", saopštio je predsednik.
Ipak, u inostranstvu, Saparmurat Nijazov je u svetskoj politici važio za "datu veličinu". Možda nepromenljivu, ali u svakom slučaju poznatu komponentu svake od mogućnih kombinacija. Sada, kada njega više nema, iznenada su otvoreni i mesto i teren – čime zapravo počinje igra spolja, sa ko zna kakvim sve kombinacijama, i u trenutku zaoštrene borbe Rusije i Zapada za centralnu Aziju.
Petar Popović
[objavljeno: 22.12.2006.]
