Izvor: B92, 18.Mar.2013, 14:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pravoslavci na ustoličenju pape

Beograd -- Ustoličenju pape Franje prisustvovaće predstavnici gotovo svih pravoslavnih crkava, a među njima i vaseljenski patrijarh Vartolomej.

To je prvi put u istoriji da jedan vaseljenski patrijarh prisustvuje ustoličenju pape. Susret dvojice poglavara neće biti formalan, on je u cilju unapređenja pravoslavno-katoličkih odnosa.

Otuda je, ističe se, u pratnji patrijarha, mitropolit pergamski Jovan Ziziulas, koji veoma dugo predvodi pravoslavnu stranu u mukotrpnom međusobnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dijalogu.

Carigradska patrijaršija želi ovim prisustvom da pokaže da joj je veoma stalo do “nastavka bliskih kontakata”, i to pored “protesta fundamentalista”, posebno iz Grčke, koji patrijarha Vartolomeja optužuju za “izdaju pravoslavlja” zbog odnosa sa Vatikanom.

U Moskvi su ovih dana novom papi Franji iskazane brojne pohvale, od patrijarha Kirila, a posebno od “drugog čoveka”, mitropolita volokolamskiog Ilariona Alfejeva, koji je nadležan za spoljne poslove, javila je Verska informativna agencija. On će prisustvovati ustoličenju, kao i predsednik ruskog parlamenta.

Mitropolit Alfejev očekuje intenziviranje bogoslovskog dijaloga dveju crkava, koji je uspostavljen pre tridesetak godina.

Za saradnju postoji “široko polje”, posebno: socijalna pitanja, zaštita proganjanih hrišćana u svetu, naročito na Bliskom istoku, saradnja u spašavanju sveta od “moralne degradacije”.

“Nadam se da ćemo uskoro moći da govorimo o konkretnim činjenicama pozitivne dinamike pravoslavno-katoličke saradnje, rekao je Alfejev i dodao da papa ima “duhovnu simpatiju prema pravoslavlju”, zato se želi nastavak “saveznički odnosi”.

Papa Franja je “čovek autoriteta”, takođe “blizak ruskoj duhovnosti”, a voli i da čita Dostojevskog.

U Moskvi ističu papinu skromnost, “dobar stav prema Rusiji”, poznavanje vizantijskog liturgijskog obreda koji Franja i sam služi. On poseduje pravoslavne ikone, posebno Bogorodice. Poznat je po “konzervativnim pogledima”, što se u Moskvi ceni.

“Blizak je širokim masama”, posebno siromašnima, izjavio je patrijarhov blizak saradnik.

Predsednik Rusije, Vladimir Putin, ubeđen je da će papa negovati "konstruktivne odnose” sa Moskvom i iskazati “plodotvornu delatnost ka jačanju mira, međucivilizacijskog i međureligijskog dijaloga”.

U ruskom Savetu federacije su saopštili da i ime pape mnogo kazuje. Franja Asiški je svetitelj koga katolici, ali i svi hrišćani “mnogo cene”, činio je brojna čuda, isceljivao slepe, mrtve vaskrsavao, lečio prokažene, izjavio je ruski senator Valerij Šnajakin. On se nada da će papa u reformama biti “umeren”.

Dodaje da su obe crkve ugrožene od istog, od “moralnog propadanja društva”.

Drugi ruski senator, Sergij Ščebljigin, hvali papin tradicionalizam, njegove “koordinate hrišćanskog morala i ideologije”. On se bori za tradicionalne porodične vrednosti, protiv jednopolnih brakova, abortusa, smatra da je ženi mesto da pazi na decu. Papa je asketa i time “primer za sveštenike i vernike”.

Grčki crkveni mediji pozitivno izveštavaju o izboru pape Franje, mada su suzdržaniji u pohvalama i očekivanjima. Grčki poglavar, arhiepiskop atinski Jeronim, uputio je “u ljubavi u Hristu” papi želje za dobro zdravlje i snagu na “apostolskom tronu”.

Novi patrijarh Antiohije, Jovan Deseti, papi želi dobro zdravlje i nada se susretu sa njim. Posebno pozdravlja uzimanje imena Franciskus, Franja, po svetitelju siromašnih.

Znake poštovanja uputio mu je kiparski prvojerarh, arhiepiskop Hrizostom, uz nadu u bratske odnose dveju crkava.

Patrijarh srpski Irinej je u svojoj čestitki poželeo je papi Franji od Gospoda "obilje milosti i duhovne snage", uz želju da ostane "na tragu bratoljubive i nepokolebljive podrške pravoslavnom srpskom narodu u njegovim izuzetnim naporima za očuvanje celovitosti države Srbije".

Delegaciju SPC u Vatikanu na ustoličenju će predvoditi mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.

Inače, u katoličkim krugovima se pozdravljaju ovi "jasni znaci uvažavanja i simpatija" prema novom papi, uz izražavanja spremnosti da se nastavi bogoslovski dijalog. Papa je "otvoren za kontakte i dijalog", prema pravoslavlju ima "posebno uvažavanje i osećaj bliskosti".

Sigurno će prvi značajniji korak biti poseta pape Franja Carigradu, dok će se na susret sa patrijarhom Kirilom još sačekati.

Test će biti i zakazivanje nastavka rada zajedničke komisije za bogoslovski dijalog, u čemu je došlo do izvesnog zastoja.

Nastavak na B92...