Izvor: Blic, 18.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravdanje bez pokrića
Pravdajući u ovom istom listu nepristojno visoke prinadležnosti direktora i članova upravnih odbora javnih preduzeća, ministar ekonomije se upušta u nešto za šta nema pokrića. Kada, prema tome, kaže da nema ništa protiv visokih naknada ako one prate rezultate poslovanja prećutkuje da pomene da takvo pravilo važi samo u onom finansijskom i privrednom ambijentu u kojem su i sve druge kockice ispravno poređane. Ako su kod nas javna preduzeća u monopolskom položaju ili su izložena samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nejakoj konkurenciji, tada su poslovni uspesi posledica privilegovanosti na tržištu, a ne sposobnosti uprava preduzeća. Ne može se, prema tome, govoriti o prihodima koji rastu srazmerno rezultatima rada, već o proizvoljnim odlukama onih koji javnim preduzećima upravljaju kao vlastitom imovinom. To još više pada u oči kod članstva u upravnim odborima kojim se nagrađuju verni i podobni članovi partija čak i kada nemaju pojma o prirodi poslovanja tih preduzeća. Ne sme se, najzad, smetnuti s uma ukupni privredni i društveni kontekst u kojem se to dešava. Ministar ekonomije dobro zna da bilo koja veća američka banka ima više para nego cela Srbija. Pa ne mogu, tada, direktori ovdašnjih javnih preduzeća da budu plaćeni kao da smo isto tako bogati kao SAD. Kao što se za pedeset puta veća primanja članova upravnog odbora, na primer NIS-a, od plate rudara, nikako ne može reći da proističu iz „rezultata rada". Nije to, kako ministar sugeriše, zalaganje za „uravnilovku", već samo poziv da se ograniče samovolja i grabežljivost.
