Izvor: Deutsche Welle, 21.Jan.2019, 14:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Pravda za decu svih nas“

U Beču je u nedelju održan mali skup podrške demonstracijama u kojima se u BiH protestuje zbog ubistva dvojice mladića. Tamo je bio Kristof Baumgartner, austrijski bloger koji se bavi Balkanom, čiji osvrt prenosi DW.

Stotinak ljudi okupilo se ispred Bečke opere, prkoseći hladnoći. Potiču iz raznih delova BiH, a pre svega iz Sarajeva i Banjaluke. Neki od njih su i rođeni u Austriji. Podršku daju i pojedinci poreklom iz Srbije. Ljudi različite starosne dobi dižu stisnutu >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << pesnicu, koja je postala simbol borbe za ubijene: Davida Dragičevića iz Banjaluke i Dženana Memića iz Sarajeva.

„Danas se navršilo 300 dana od Davidovog ubistva. Još uvek nema osumnjičenog“, govori Dženita Memić u megafon i dodaje: „Prošle su tri godine kako je ubijen moj rođak Dženan Memić. Nakon dve i po godine dobili smo barem presudu da nije bila automobilska nesreća, kako je policija na početku tvrdila, već ubistvo.“

Učesnici galsno i prkosno viču: „Pravda!“ Suzana Radanović opisuje borbu za pronalazak ubica njenog sina. „Svaki  dan dobijam pozive i mejlove od ljudi koji su prošli kroz slićne stvari“, kaže ona za blog Balkan Stories. „Već 300 dana nisam u stanju da se odmorim.“ Šta je tera da ne posustaje u borbi? „To mi je sin, šta mi drugo preostaje?“

Mnogi drugi su odavno odustali od borbe za pravdu za svoje u BiH ubijene ćerke, sinove, braću i sestre.  Više se ničemu ne nadaju od države, čije se vlasti smatraju korumpiranim, čiji se politički organi nalaze u nacionalističkoj samoparalizi i koju svake godine napušta na desetine hiljada ljudi.  U BiH je na desetine nerešenih slučajeva ubistava.

„Policija i vlasti ne žele ništa da preduzmu“, kaže nam jedan učesnik protesta, inače vlasnik firme u Beču. „Državni tužilac dobije 70.000 evra od nekoga, za šta može da kupi stan i zauzvrat prekida istragu.“

Pitanje je u kojoj meri su tačne ovakve tvrdnje. Ali da su one toliko raširene samo govori o nesposobnosti vlasti – namerne ili ne – ali i o tome koliko je neskrivena korupcija političke garniture poljuljala poverenje u državu.

Moćnicima stati na žulj

Suzana pokušava da borbu za Davida nekako uskladi sa poslom i  porodicom koja živi u mestu Nojštat pored Beča. Njeno oružje je pre svega internet. U Banjaluci je Suzanin bivši muž Davor glavna figura protesta.

Otkako je protiv njega podignut nalog za hapšenje, Davor je nestao. U strahu je za svoj život, rekao je u jednom videu članovima pokreta Pravda za Davida. I to je simptomatično za BiH, pre svega za Republiku Srpsku. Protestni pokret sa Davorom na čelu je stao na žulj moćnicima u Banjaluci.

Policija u Banjaluci pokušava da razbije pokret Pravda za Davida. Jedan mladi policajac u Beču posmatra proteste. Deluje ljubazno ali i kao da se pomalo dosađuje. Policiji Republike Srpske nije uspelo da pod kontrolu stavi ovaj pokret, koji stalno održava demonstracije. Otkako je Davor nestao, nisu toliko brojni.

„Davor je vodeća figura protesta“, kaže Suzana. „Sada, kada nije aktivan, ljudi su nesigurni i ne znaju šta treba da rade. Ali, kada se pojavi, opet će na hiljade ljudi izaći na ulicu. Nama u Bosni je potreban vođa.“

Odavno je ova borba prevazišla etničke podele. Ne stoje samo pred Bečkom operom bosanska Srpkinja Suzana i Bošnjakinja Dženita rame uz rame. I u Bosni one marširaju skupa i niko ne pita ko je koje nacionalnosti. Roditelji oba ubena mladića podržavaju jedni druge. Korupcija i zakazivanje države nije ograničeno samo na jedan entitet.

Nikada od proglašenja države neki protestni pokret u BiH nije bio tako veliki i nikada se nije održavao u oba dela zemlje. I to u zemlji u kojoj se zvanični predstavnici  Bošnjaka, Srba i Hrvata svim snagama trude da parališu jedni druge. U zemlji u kojoj ne samo nacionalistički vladari u RS predstavljaju sebe jedinim predstavnicima Srba i njihove kulture u BiH, već to isti radi HDZ kada je u pitanju hrvatski i SDA kada je u pitanju bošnjački narod.

Pravda za Davida i Dženana ima potencijal da razbije nacionalistički konsenzus po kojem je nakon rata BiH uređena. „Ali za to nam je potrebna pomoć EU i međunarodne zajednice“, kaže Suzana. „Možda bi predstavnici EU trebalo da odu na neki veći granični prelaz i uvere se kako svakog dana 100 do 400 ljudi napušta zemlju.“

Onako kako su se povezali protestni pokreti BiH i Srbije, sada se razmišlja kako se uvezati sa bečkim organizatorima demonstracija. Uskoro bi moglo doći do zajedničkih protesta. Pored toga se razmišlja o osnivanju udruženja koje bi pomagalo žrtve korupcije u BiH. Jer, kako kaže Suzana: „Ne radi se samo o pravdi za Davida i Dženana. Radi se o pravdi za decu svih nas!“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Nastavak na Deutsche Welle...