Izvor: Blic, 12.Nov.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravda sporo stiže u Gvantanamo
Pravda sporo stiže u Gvantanamo
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država pristao je da razmotri žalbe podnesene u ime 16 stranih državljana koji se nalaze zarobljeni u logoru u vojnoj bazi u kubanskom zalivu Gvantanamo.
Sud će presuditi da li administracija američkog predsednika Džordža Buša ima pravo kada tvrdi da ova vojna baza, koju su SAD iznajmile od Kube, ne spada u nadležnost američkog pravosuđa jer se ne nalazi na tlu SAD. Advokati kuvajtskih, australijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i britanskih zatvorenika tvrde da je njihovo zatočeništvo nezakonito. Do sada su, međutim, niži američki sudovi presuđivali da im domaći američki zakoni ne pružaju nikakvu zaštitu. Ovo će biti prvi put da američke sudije preispituju zakonitost antiterorističke politike Bušove administracije. Presuda se očekuje tek u junu iduće godine.
U zatvorskom logoru u zalivu Gvantanamo nalazi se oko 600 zatvorenika iz 42 zemlje. Oni su uhapšeni u Avganistanu tokom akcije svrgavanja talibanskog režima i u drugim delovima sveta zbog optužbi da pripadaju terorističkoj organizaciji Al Kaida. Zanimljivo je da su američki zvaničnici svoje državljane koji su se borili na strani talibana prebacili u SAD gde im se sudi za pripadnost terorističkim organizacijama.
Vrhovni sud neće odlučivati o tome da li su uhapšeni krivi ili ne, a advokati dvojice Britanaca, dvojice Australijanaca i 12 Kuvajćana očekuju da će odluka biti povoljna, odnosno da će američki zakoni važiti za zarobljene u Gvantanamu, nakon čega bi posle više od dve godine mogli da krenu sudski procesi.
Advokati zarobljenika optužuju Bušovu administraciju da logor funkcioniše bespravno, da se zarobljenici drže bez optužnica i mogućnosti da dokažu svoju nevinost. Oni smatraju da postoje dva rešenja - ili da se podignu optužnice ili da se puste na slobodu.
Zarobljenicima je uskraćeno pravo na pravnog savetnika i nemaju nikakav kontakt sa svojim porodicama. Zarobljenici čak i ne znaju da je slučaj dospeo do Vrhovnog suda. Njega vodi grupa advokata iz njujorškog Centra za ustavna prava. Zvanični Vašington se poziva na jednu presudu iz 1950. godine kojom je odlučeno da nemački državljani koje su SAD zarobile u Kini tokom Drugog svetskog rata ne mogu da budu izvedeni pred federalne sudove.
Administracija zarobljenike smatra 'ilegalnim borcima' koji nemaju prava kao ratni zarobljenici zbog čega se na njih ne odnosi Ženevska konvencija.
'Verujemo da je zakon na našoj strani. Od početka tvrdimo da se sa zatvorenicima postupa prema međunarodnom zakonu i verujemo da smo u pravu', rekla je Kondoliza Rajs, savetnica Džordža Buša za nacionalnu bezbednost.
Velika Britanija, ključni saveznik SAD u globalnom ratu protiv terorizma, već je uspostavila kontakte sa Vašingtonom da se britanski muslimani koji se nalaze u Gvantanamu prebace u Britaniju gde će im se suditi. Sličan korak preduzela je i Francuska. Pariz je prošle nedelje zatražio od SAD da dostavi informacije o šestorici svojih državljana nakon čega će poslati zvaničnu ekipu pravnih stručnjaka koja će utvrditi uslove pod kojim se oni tamo drže. A. Petrović
