Izvor: Blic, 17.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozornica kao centar sveta
Pozornica kao centar sveta
Reditelj Nikita Milivojević se upravo ovih dana vratio u Beograd nakon premijere 'Galeba' Antona Pavloviča Čehova u Slovenskom Narodnom Gledališču u Ljubljani. Prethodno je boravio u Grčkoj, zatim u Lionu, gde je održan festival najboljih evropskih predstava iz prošle sezone. Na tom zbilja prestižnom festivalu Evropske unije Milivojević je učestvovao sa predstavom 'Bekstvo' koju je radio u Nacionalnom teatru u Solunu i sa kojom je ovojio sve >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << simpatije, kako kažu, zahtevne francuske publike. Recimo još i to da je taj festival okupio deset najznačajnijih predstava, odnosno sam vrh evropskog pozorišnog stvaralaštva u ovom trenutku, a među njima su bili iTomas Ostermajer, Martaler, Bergman, Planšon, Izabel Iper... Kako stvari stoje Milivojević će uskoro ponovo režirati u Grčkoj, u toku su i pregovori sa nekolicinom domaćih pozorišnih kuća (Novi Sad, Sombor), a postoji mogućnost da ima predstavu i na 'Ohridskom letu’’. Međutim ono čime je trenutno preokupiran je komad kojim će debitovati u 'Zvezdara teatru'.
'Dogovori sa Duškom Kovačevićem imaju već dvogodišnju predistoriju. Verujem da ćemo uskoro krenuti sa probama. Ali naslov, glumci… Imam osećaj da kada o tome počnem da pričam pre prve probe nešto izbaksuziram. Tu sam nekako sujeveran, kao uostalom i svi u pozorištu.'
Sredinom januara imali ste, kako kažu upućeni, uspešnu premijeru Čehovljevog'Galeba' u Ljubljani. Koju liniju tog komada ste izvukli u prvi plan?
- 'Galeb' je negde na liniji onoga što sam istraživao u 'Ivanovu'. Kao što kod Čehova u redosledu nastajanja tih velikih pet njegovih drama Galeb dolazi posle Ivanova, u tom smislu i kod mene se jedna predstava nastavlja na drugu. Čehov je, za mene, danas najteži mogući pozorišni test rediteljske i glumačke osetljivosti, mašte, ukusa, mere… Možete relativno lako i brzo da razlikujete scenski egzibicionizam od suptilno promišljenih rešenja.
I kako ste vi to uradili?
- Na neki svoj način … Meni je glavni junak uvek vodič, malo on mene vodi, malo ja njega. Postoji trenutak u životu kada smo svi galebovi, i naš prostor čini nam se neograničen i vreme u njemu isto tako. A onda život vas nekako natera da tu vizuru leta, zamenite nekim prizemnijim pogledom. Ovaj ‘’Galeb’’ je otprilike rađen sa tom idejom, on tako i počinje, iz vizure galeba na neko imanje dole i pozornicu koju Trepljev sprema za svoju predstavu. Meni je dosta toga blisko u ‘’Galebu’’, i opet lično na svoj način; recimo, ta pozornica Trepljeva – za mene je ona centar sveta. A onda malo pomalo počnu razni da vam je čereče. S jedne strane ‘’Galeb’’ jeste pomalo i ‘’portret umetnika u mladosti’’, priča o tome kako su pobune u umetnosti uglavnom osuđene na neuspeh, jer mnoge stvari su u suštini nepromenjljive.
Zašto?
- Zato što je život takav kakav jeste, što je uopšte čovek takav kakav jeste; vremenom se umori, postane zao, slab, sujetan… Mislim da je nama sve to strašno blisko. Sa druge strane’’ Galeb’’ je uvek, i pre svega, ljubavna priča.
Sa Bulgakovljevim 'Bekstvom' ste postigli veliki uspeh. Kako ste se osećali kada ste stigli u Lion i uvideli da ste u društvu vrhunske evropske pozorišne 'družini' u ovom trenutku?
- Bila je zaista više nego lepa vest da smo u selekciji 10 najboljih predstava Evropske unije u protekloj sezoni. Ali mislim da sam tek kad sam stigao tamo nekako to i definitivno shvatio. To je inače 11. Festival, i prvo učešće jedne grčke predstave, tako da je to bio i veliki uspeh grčkog teatra. Ja ću sigurno dugo pamtiti te večeri (igrali smo dve predstave), ne samo zbog reakcije publike, nego pre svega zbog toga što vam takve stvari ponovo vrate veru da treba raditi samo ono u šta zaista verujete. Recimo, nikada mi se nije desilo da mi posle predstave priđe nekoliko tehničara, (ljudi koji su nam tamo pomagali oko svetla i raznih drugih stvari na sceni) koji su poveli sa sobom prevodioca samo da bi mi rekli kako godinama nisu takvo uzbuđenje u pozorištu doživeli!? A pre početka organizatori su nas recimo upozorili kako je francuska publika prilično konzervativna, hladna i zahtevna, i da ne očekujemo previše. A onda doživite jedan ovakav gest i ovacije o kojima niste mogli ni da sanjate.
Vratimo se Beogradu i njegovoj pozorišnoj caršiji. U Narodnom pozorištu…
- ... Hajde, za promenu, da jednom zaobiđemo Narodno. Ovo o čemu smo pričali mnogo je zanimljivije. Tatjana Nježić
