Izvor: Blic, 04.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poziv snagama UN u pomoć
Poziv snagama UN u pomoć
Američki predsednik Džordž Buš potpisao je nacrt nove rezolucije upućen Savetu bezbednosti UN kojim se predviđa proširenje mandata UN u Iraku, čime bi se olakšalo učešće drugih zemalja u koalicionim snagama, saopštio je visoki američki zvaničnik.
Zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman dodao je da je predsednik Buš doneo takvu odluku pošto je o njoj raspravljao sa državnim sekretarom Kolinom Pauelom, koji je zagovornik >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << usvajanja nove rezolucije.
Prema rečima diplomata u Njujorku, Vašington se nada da će, u vreme dok je Velika Britanija predsedavajući Saveta bezbednosti, nacrt rezolucije biti usvojen pre kraja septembra, odnosno pre godišnjeg obraćanja američkog predsednika Generalnoj skupštini UN.
'Imamo tekst i on objašnjava kako zemlje mogu da doprinesu situaciji u Iraku. On se odnosi na to kako može još da se definiše vitalna uloga UN na političkom, vojnom i ekonomskom planu i o tome kako da se obezbede načini da članice UN podrže napore iračkog naroda', rekao je jedan neimenovani zvaničnik Stejt departmenta.
Predlog za nacrt ove rezolucije prvi je dao generalni sekretar UN Kofi Anan 22. avgusta, kada se u Njujorku sastao sa američkim državnim sekretarom Kolinom Pauelom i britanskim ministrom inostranih poslova Džekom Stroom. Predlog se odnosio na to da trupe u Iraku budu zamenjene multinacionalnim snagama pod okriljem UN, slično kao međunarodne snage na Kosovu.
Te međunarodne snage ne bi, međutim, izgledale kao klasični 'plavi šlemovi'. Praktično, te snage bi imale veći komandni centar koji bi uključivao oficire iz svih zemalja koje bi učestvovale u misiji.
Za razliku od Kosova, UN u Iraku ne kontrolišu administraciju. Veća politička uloga UN još nije jasna, ali neki diplomati smatraju da bi one bile zadužene za organizaciju izbornog procesa za novu iračku vladu.
Prema nekim dostupnim informacijama, u sastav multinacionalnih snaga bi ušli vojnici iz Turske, Indije i Pakistana, zemalja koje su sve do sada odbijale da pošalju svoje ljude u Irak bez prethodne saglasnosti UN. Ono što Vašington traži jeste da američki general bude glavnokomandujući mulitinacionalnim snagama, koji bi ujedno bio i šef američkih snaga u Iraku.
Iznenadna spremnost SAD da dozvoli formiranje multinacionalnih snaga u Iraku, a pod patronatom UN, iznuđena je mnogo više nuždom, a znatno manje željom Vašingtona da neko drugi vodi glavnu reč u Bagdadu, ocenjuju analitičari u Evropskoj uniji.
U prvim analizama u Briselu se ističe da su Amerikanci sve više zabrinuti posleratnom situacijom u Iraku, posebno sve učestalijim žrtvama među američkim vojnicima, ali isto tako i sve većim troškovima okupacije te zemlje. Upravo zbog toga, ocenjuje se u Briselu, Vašington bi sada želeo da u Irak dođu multinacionalne snage, a da međunarodni donatori pošalju pare, imajući u vidu da je već sada jasno da u dogledno vreme troškovi okupacije Iraka ne mogu da se pokriju izvozom iračke nafte.
S druge strane, Amerikance iduće godine čekaju predsednički izbori i tim američkog predsednika Džordža Buša će po svaku cenu pokušati da izbegne da upravo Irak bude jedna od ključnih predizbornih tema. Nužda je takođe iznuđena i sve većim nezadovoljstvom u Kongresu, a javno mnjenje postaje sve nervoznije zbog sve većih žrtava.
U Briselu se za sada iznose različite ocene o formiranju mulitinacionalnih snaga u Iraku. Čini se da ipak preovlađuje stav da je ta ideja isuviše skromna i da je došla prekasno. Misli se, pre svega, na sve veći otpor Iračana prema stranim trupama u svoj zemlji.
Što se tiče uloge multinacionalnih snaga, veruje se da bi one vodile glavnu reč u stvaranju bezbednosti i ekonomskoj, političkoj i socijalnoj stabilizaciji Iraka. Veruje se takođe da bi taj predlog, sročen u vidu rezolucije, mogao bez većih problema da prođe u Savetu bezbednosti UN, imajući u vidu da je to u skladu sa onim što od samog početka traže Francuska, Rusija i Kina, koje snažno zagovaraju ključnu ulogu UN u Iraku.
Jedan od mogućih razloga za iznenadnu odluku Amerike neki analitičari vide u skupoći okupacije. Američka vojna okupacija Iraka može da košta osam do 29 milijardi dolara godišnje, pri čemu najmanja cena podrazumeva znatno smanjenje snaga na terenu, proizilazi iz proračuna budžetske službe Kongresa SAD.
Angažovanje američkih vojnika, bez povećanja ukupnog broja u Iraku, košta između osam i 12 milijardi dolara godišnje, izračunali su američki zvaničnici.
SAD će, međutim, ako žele da održe adekvatan nivo vojnog prisustva u svetu, morati da počnu da smanjuju vojne snage u Iraku od marta iduće godine. Prema tom scenariju, broj američkih vojnika u Iraku i oko njega biće do zime 2004/05. smanjen na 38.000 do 64.000 sa sadašnjih 180.000.
Neki zvaničnici kritikuju američku vladu zbog Iraka, kako zbog stradanja vojnika, tako i zbog efekata tog angažmana na veliki budžetski deficit SAD. Vlada odbacuje kritike i ocenjuje da su SAD u teškom i dugotrajnom poslu obezbeđenja mira u Iraku značajnom za bezbednost u regionu i svetu.
Iz nekih izvora se čuje da vlada razmišlja da od Kongresa ove godine traži još para za pokriće američkih troškova u Iraku koji bi mogli da dostignu desetine milijardi dolara.
U aprilu je Kongres odobrio gotovo 80 milijardi dolara za američke operacije protiv terorizma u Iraku, Avganistanu i širom sveta.
Prema drugom scenariju koji je razmatrala budžetska služba, američke snage u Iraku mogle bi da broje između 67.000 i 106.000 ukoliko se Pentagon odluči za veći broj marinaca i pripadnika garde. U tom slučaju, cena okupacije mogla bi da bude između 14 i 19 milijardi dolara godišnje.
Treći scenario, kome se protive u Ministarstvu odbrane SAD, predviđa stvaranje dve nove armijske divizije, kao i jedinica za podršku. Diviziju čini 15.000-20.000 vojnika. Pored jednokratnih troškova od 19 milijardi dolara, održavanje mira u Iraku na taj način koštalo bi između 23 i 29 milijardi dolara godišnje, a američke snage u toj zemlji bi brojale 85.000 do 129.000 ljudi. Agencije Poljaci preuzeli komandu
VAVILON - Američki marinci juče su, na ceremoniji u drevnom Vavilonu, predali kontrolu nad jednim delom centralnog Iraka multinacionalnim snagama pod komandom Poljske.
'Imam potpunu veru i poverenje u 21 zemlju koja će preuzeti svoje odgovornosti', rekao je na ceremoniji u otvorenom amfiteatru komandant američke vojske u Iraku Rikardo Sančes.
