Izvor: RTS, 22.Jan.2015, 08:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pozitivno usporavanje kineske ekonomije
Kina je prošle godine ostvarila najniži ekonomski rast u poslednjih četvrt veka, ali se ekonomisti u istočnoj Aziji slažu u oceni da je to normalan, pa čak i pozitivan razvoj događaja i da će ta zemlja i u narednim godinama ostati zamajac svetske ekonomije.
Ove nedelje kineska vlada objavila je ekonomske podatke za prošlu godinu koji pokazuju da je najmnogoljudnija zemlja sveta ostvarila rast od 7,4 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << odsto u 2014. godini.
I mada je ta stopa rasta mnogo viša nego u Zapadnoj Evropi i SAD, to je najniži godišnji ekonomski rast u Narodnoj Republici Kini u poslednje 24 godine i prvi put da je ta zemlja ostvarila niži rast od projektovanog u poslednjih 15 godina.
Takođe, smatra se da će se trend usporavanja ekonomskog rasta nastaviti i u ovoj godini i da će kinesko rukovodstvo verovatno uskoro izaći u javnost sa procenom u visini od sedam odsto.
Taj trend, strahuje se u azijskopacifičkom regionu, mogao bi da ozbiljno pogodi države poput Australije i Indonezije koje izvoze ogromne količine sirovina u Kinu, ali i Japan koji ostvaruje veliki izvoz mašina i elektronskih uređaja u tu zemlju.
Međutim, stručnjaci ocenjuju da usporavanje rasta nije loše za Kinu, kada se uzme u obzir da je njena ekonomija prethodno čitave dve i po decenije održavala dvocifreni rast i da joj je zbog toga pretila opasnost da bi fantastični ekonomski zamah, usled preteranih investicija i rasta cena, mogao da se okonča slomom tržišta akcija i nekretnina, i presušivanjem novca za ulaganje.
Druga ekonomija sveta, zapravo, i sada ima problem fantomskih fabrika i stanova koji zvrje prazni jer nema ko da ih kupi i iskoristi, zbog toga što su njeni preduzetnici proteklih godina u jagmi za profitom, nošeni talasom preteranog optimizma, previše izgradili, ali je taj problem dosta manji nego što je mogao biti upravo zahvaljujući tome što su kineski planeri uslišili upozorenja o opasnosti od pregrejavanja ekonomije i pre nekoliko godina sistematski krenuli u njeno zauzdavanje, kroz smanjivanje državnih investicija u infrastrukturu, kontrolu tržišta nekretnina u cilju eliminacije špekulantske trgovine i drugim merama.
Zato većina ekonomista i istočnoj Aziji vidi usporavanje kineske ekonomije u 2014. godini ne kao negativnu pojavu i razlog za zabrinutost, već kao pokazatelj njenog sazrevanja i tranzicije, od ekonomije kojom dominira masovna proizvodnja produkata nižeg kvaliteta i izvoz, u razvijenu ekonomiju u kojoj veću ulogu igraju tehnološke inovacije, sektor usluga i domaća potražnja.
Kineski ekonomisti smatraju da su prošlogodišnji indikatori koji daju osnov za ovakvo optimističko tumačenje činjenica da je u kineskim gradovima otvoreno preko 10,5 miliona novih radnih mesta, što je više nego očekivano, kao i to da je vlada uspela da zaustavi rast razlike u prihodima između bogatih i siromašnih, da je udeo sektora usluga u bruto domaćem proizvodu porastao i da domaće firme iz oblasti telekomunikacija i informativne tehnologije sada već produkuju sopstvene inovacije, te se više ne oslanjaju na kopiranje stranih tehnoloških rešenja.
Latentna opasnost za dalji ekonomski rast u Kini je problem velikih unutrašnjih dugova, odnosno loših, nenaplativih kredita koje su kineske banke formalno i neformalno podelile svojim klijentima. Pored urušavanja bankarskog sektora, postoji i pretnja kolapsa tržišta nekretnina.
Ipak, kineski zvaničnici u svojim intervjuima pokazuju da su svesni ovih poteškoća i obećavaju da će se posvetiti njihovom prevazilaženju.
Strane konsultantske agencije smatraju da bi ekonomski rast u Kini u naredne dve godine mogao i da padne ispod sedam odsto, ali veliki broj eksperata u istočnoj Aziji veruje da će Kina, uprkos tome, ostati zamajac svetske ekonomije i nastaviti da investira u velike razvojne projekte u Aziji i na drugim kontinentima.
