Izvor: Blic, 14.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak šiita na vlast u Iraku
Povratak šiita na vlast u Iraku
Posle više decenija provedenih u senci manjinskih sunita, etnički šiiti su konačno došli na vlast u Iraku. Dve nedelje posle prvih demokratskih izbora od dolaska na vlast Sadama Huseina i njegove Baas partije - pre više od 30 godina, zvaničnici u Bagdadu su objavili rezultate izbora održanih 30. januara. U saopštenju izborne komisije navodi se da je na izborima glasalo ukupno 8,55 miliona Iračana u zemlji i inostranstvu, a da je šiitska >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << lista Ujedinjena alijansa za Irak osvojila 4,075 miliona glasova ili 47,6 odsto.
Druga po snazi u budućem nacionalnom parlamentu koji će imati 475 poslanika biće lista kurdskih partija koja je osvojila 2,175 miliona glasova (25,4 odsto). Lista dosadašnjeg premijera Ijada Alavija izbornu trku je završila na razočaravajućem trećem mestu - 1,168 miliona glasova (13,6 odsto).
Na izbore koji su održani u strahu od terorističkih napada pobunjenika izašlo je prema spisku izborne komisije ukupno 58 odsto registrovanih birača.
Šiiti će u budućem parlamentu imati 130, Kurdi 79, a lista premijera Alavija 37 poslanika. Član iračke izborne komisije Farid Ajar rekao je da će rezultati biti proglašeni valjanim ako ne bude bilo žalbi u roku od tri dana od njihovog objavljivanja.
Objavljivanje rezultata, koje je bilo predviđeno za 10. februar, odloženo je kako bi bilo omogućeno novo prebrojavanje glasačkih listića sa 300 spornih glasačkih mesta.
Najmanja izlaznost bila je u regionima gde žive suniti i gradovima koji su postali centar napada terorista kao što su Faludža, Nasirija, Kirkurk...
Zbog toga će, kako procenjuju analitičari, doći do sve većeg broja napada pobunjenika. Ta napade predvode sunitski gerilci, koji žele da iz zemlje oteraju strane trupe i zbace vladu koju su postavile SAD. Upravo je sunitska manjina dominirala Irakom tokom tri decenije vladavine Sadama Huseina. Osim stranih trupa i predstavnika vlasti, na njihovoj meti su i šiiti, čime se dodatno produbljuju etničke granice, raste strah od građanskog rata i podele zemlje.
Pregovori o formiranju organa vlasti počeće već ove nedelje, a Ujedinjena alijansa za Irak insistiraće da jedan od dvojice njenih kandidata - sadašnji ministar finansija Abdel Abdul Mahdi ili potpredsednik Ibrahim Džafari - bude izabran za premijera.
Kurdske stranke su već najavile da će svog kandidata Džalala Talabanija predložiti za predsednika.
Trijumf šiita dovešće i do rasta uticaja susednog Irana, koji naseljavaju uglavnom šiiti. Lider Ujedinjene alijanse za Irak Abdel Aziz Hakim, čiji je brat ubijen u napadu sunita, dobio je podršku vrhovnog verskog vođe velikog ajatolaha Alija al Sistanija.
Osim 275 poslanika u parlamentu, Iračani su birali i članove 18 veća provincija, dok su Kurdi na severu zemlje birali i 111 članova parlamenta autonomne oblasti Kurdistana.
Prvi zadatak Narodne skupštine biće izbor predsedničkog saveta (predsednika i dvojice potpredsednika države), koji će biti zadužen da imenuje novog premijera. Posle toga, pristupiće se izradi novog ustava.Nuklearni arsenal u svetu zavadio SAD i EU
