Izvor: Deutsche Welle, 19.Dec.2015, 11:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak nemačkog straha
Kod većine Nemaca se ponovo povećava strepnja, a smanjuje optimizam. Nakon što je „prosečni Tevtonac“ 2014. godine bio bolje raspoložen, naučnici sada govore o povratku „nemačkog straha“.
Teroristički napadi, stotine hiljada izbeglica, sve veća podela u Evropskoj uniji, sve to izgleda budi bojažljivost u građanima Nemačke. Reprezentativna anketa koju je po nalogu hamburške Fondacije BAT sproveo Institut za istraživanje javnog mnenja GfK ustanovljena je bitna >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << promena opšteg raspoloženju u poređenju sa prošlom godinom. Naime, ove godine 55 odsto ispitanika navodi da oseća strah, dok je takvih odgovora prošle godine bilo svega 31 odsto, a 2013 još manje, 28 procenata.
Direktor Instituta, profesor Ulrih Rajnhard, govori o povratku „nemačkog straha“. On vidi uzroke u masovnom dolasku izbeglica i terorističkim napadima, mada u anketi nisu pitanjima istraženi uzroci straha: „Trenutna humanitarna kriza i narastajući strah od terorističkih napada uneli su nesigurnost u stanovništvo koje sumnja u pozitivnu budućnost“.
Roman German Angst, Fridriha Anija, bavi se ksenofobijom u nemačkoj svakodnevici i institucijama
Međunarodno je poznat termin „German Angst“ (nemački strah, kombinacija engleskog prideva i nemačke imenice). Pod njim naučnici podrazumevaju fenomen prema kojem su Nemci uvek bili zabrinuti za budućnost koja neće biti pozitivna kao sadašnjost. Te brige su u aktuelnoj anketi naročito izražene kod građana starijih od 55 godina. Njih 64 odsto potvrđuju iskaz : „Sa strahom gledam u budućnost“. U starosnoj kategoriji od 14 do 42. godine takav odgovor je zastupljen kod 42 odsto ispitanika. U odnosu na 2013. godinu kada je ovakav odgovor dalo svega 19 odsto učesnika u anketi, broj ljudi koji strepe povećao se među mlađim Nemcima za više od dva puta.
Zabrinutost za ekonomski razvoj
Probleme ispitanici očekuju u privredi. Čak 79 odsto anketiranih građana da će se privredni problemi nemačke povećati. I tu se potvrđuje negativan trend u odnosu na poslednje dve godine, jer je takav odgovor prošle godine dalo 66 odsto, a pretprošle 59 odsto ispitanika. Najveći pesimizam pokazala je srednja generacija, ljudi u starosnoj dobi između 35 i 54 godine. Među njima je čak 83 odsto onih koji očekuju lošija vremena. Profesor Rajnhard objašnjava da upravo oni koji rade očekuju dodatna opterećenja i boje se da neće moći da zadrže životni standard i predviđa zbog toga povećanje štedljivosti i smanjenje potrošnje.
Više od dve trećine ispitanika (70 procenata) smatra da će podele u Evropi biti sve dublje. Ovaj broj je prethodnih godina bio za 10 odsto manji. Razmimoilaženja u Evropi su nastala kako na osnovu krize evra tako i u odnosu na izbegličku krizu. Stoga profesor Rajnhard dovodi u vezu rezultate ankete i ponašanje birača u Evropi: „Trend udesno u Poljskoj, Francuskoj, Mađarskoj, Austriji, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Danskoj i Švajcarskoj pokazuje da stanovništvo u Evropi oseća nesigurnost i zabrinutost za sopstveno blagostanje, da se boji prevelikog broja stranaca pa postavlja nacionalne interese u prvi plan“:
Istovremeno je poverenje u političare palo na veoma nizak nivo: 87 odsto ispitanika smatraju da će političari pretrpeti još veći gubitak poverenja. I ovde se pokazuje ista tendencija: isti odgovor je pretprošle godine dalo 77 odsto ispitanika, a prošle ih je bilo 81 odsto. „Kroz sve društvene slojeve se provlači veliko nezadovoljstvo izabranim predstavnicima naroda“, konstatuje profesor Rajnhard.
