Izvor: Politika, 02.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak i ostanak pametnih
Decenijama naučnici i stručnjaci, uglavnom u mlađim godinama, odlaze iz naše zemlje ("odliv mozgova" ili brain drain) – i trbuhom za kruhom i glavom za znanjem. Vremena se stidljivo menjaju, ustoličuju se novi običaji rekli bi drevni Latini (O tempora, o mores). Prve laste ne čine proleće, ali ga, nema sumnje, najavljuju. I to na brdu u Beogradu s kojeg su još u pretprošlom stoleću znatiželjni pretraživali (i preobrojavali) zvezde na nebu. U međuvremenu je, prve godine nakon oslobođenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (1946), u blizini izrastao Institut "Mihajlo Pupin" postavši najcenjeniji u tehničkim naukama na Balkanu i u ovom kutku Evrope. Kroz kapiju zdanja u Volginoj 15 skoro je prošla, za sada u jednom smeru, omanja družina mladeži; drugi talas povratnika koji nagovešćuje treći i ko zna još koliko. Nadareni, mlađani i pametni, naoružani visokim ocenama i izdašno hvaljeni, uhvatili su se ukoštac s najtežim izazovom u dosadašnjem životu. Moraju da uvere iskusne i dokazane starosedeoce da nisu slučajno pristigli.
Veliko iskušenje za nejaka istraživačka pleća? Nikako i nipošto. Svako od mlađarije smislio je čime će se baviti, kako će se nametnuti i zašto će, možda i zauvek, ostati u svojoj domovini.
Desetke i pokoja devetka
Naučni direktor prof. Dr Sanja Vraneš, uporno istrajava u nameri da se radna knjižica s pečatom IMP, kao u vreme kada je sama došla, dobije kad se – prođe sito i rešeto. Zato s neskrivenim ponosom nabraja proseke pridošlica – sve same desetke i pokoja devetka, objašnjavajući da je to put u budućnost kojim su "pupinovci" odvajkada koračali.
Letvica je podignuta, a biće još, ili – ako vam je bliže – prolaziće se kroz iglene uši, a odličnici koji zavrede stalnu ulaznicu stupiće u Evropu.
Podsetimo da je Institut "Mihajo Pupin", s deset projekata, perjanica među domaćim naučnoistraživačkim ustanovama u saradnji sa Evropskom unijom. Nije zgoreg da to potkrepimo rečima dr Janeza Potočnika, visokog komesara za nauku, koji ga je nazvao uzorom uspešnog pretvaranja naučnih dostignuća u vrhunske tehnološke postupke, ili ocenom Svetske banke da je – u informatičko-komunikacionim tehnologijama – svetla tačka u Srbiji i istraživačko središte osposobljeno za međunarodna nadmetanja.
Višegodišnje bliske veze s najcenjenijim istitutima i univerzitetima na Starom kontinentu, među kojima se izdvaja nemačka porodica pod imenom "Fraunhofer", neodoljiv je mamac za junoše žudne znanja i usavršavanja. Zar to nije dovoljan povod da se nekoliko pređašnjih "pupinovaca" vrati iz belog sveta, a uskoro se očekuje još četvoro – dvoje iz Amerike i dvoje iz Nemačke ("priliv mozgova" ili brain gain).
Po akademskom zvanju, naučnom doprinosu i istraživačkom iskustvu osmočlanu družinu – tri devojke i petorica mladića – predvodi dr Goran Dimić, negdašnji diplomac profesorke Sanje Vraneš na Elektrotehničkom fakultetu, koji je doktorirao na Univerzitetu Minesota. Kad pročitate radnu biografiju ovog 33-godišnjaka iz Beograda, ukrašenu listom naučnih radova objavljenih u najpriznatijim časopisima, odmah vam je jasno kakvo je pojačanje pristiglo na Zvezdaru (ne u istoimeni fudbalski klub). Minulih dana je obavešten da ga je Međunarodno udruženje elektro i elektronskih inženjera (IEEE), najuvaženije u svetu, nagradilo za najbolji članak 2007. iz oblasti obrade signala!
Novopečeni slavodobitnik uveliko, sa italijanskim (Firenca), slovenačkim (Ljubljana) i ovdašnjim naučnicima (Novi Sad i Beograd), osmišljava primenu bežičnih senzorskih mreža i digitalne obrade slika u poljoprivredi (Agrosens), pod okriljem i uz novčanu potporu EU. To je jedan od sedam poduhvata, od 11 prihvaćenih u Sedmom okvirnom programu, kojim rukovode naučnoistraživačke ustanove iz Srbije! Svrha je da se korišćenjem najnovijih informatičkih postupaka povećaju prinosi.
Diplomski kod ministarke
Povratnik iz inostranstva je i Srđan Vračar, koji je magistrirao u Engleskoj, a vratio se u istu naučnu ustanovu u kojoj mu je dugo radio otac.
Milana Španović (24) iz Čonoplje pokraj Sombora je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu znala samo za desetke, završava mastersku temu posvećenu digitalnim međusklopivima (interfejs) velike brzine, a početkom prošle godine postala je član "Mense Srbije" (dva odsto ljudi u svetu s visokim koeficijentom inteligencije).
Zemunka Mirjana Stojilović (24), koja je godinu dana ranije okončala redovne (prosek 9,90) i upisala doktorske studije na ETF-u, želi da izradi čip na kojem je sve što neophodno za mobilne telefone, USB memorije, CD, MP3 i DVD plejere, svuda gde se traži da ove sprave budu što manja. Prvo radno mesto ispunilo joj je sva očekivanja, stečeno znanje može ovde da primeni.
Tijana Lopičić je na Fakultetu organizacionih nauka zavredila prosek 9,35 i u novoj sredini se posvetila programima čuvene kompanije SAP.
Proučavajući neuralne mreže (oponašaju moždane), Nikola Tomašević (24) se zaposlio s prosekom 9,67 jer veruje da će imati prilike da učestvuje u evropskim istraživanjima. Uključen je u poduhvat izrade automobila koji oseća i prilagođava se vozaču, maltene mu čita misli.
Kragujevčanin Miloš Kaljević je godinu mlađi, javio se iz radoznalosti i smesta je primljen. Ugodno se iznenadio videvši da je oprema u toku sa svetskom, a da su elektrotehnički izazovi koji ga očekuju najsavremeniji.
A Čačanina Mladena Dulanovića (24) možete gledati i na košarkaškim utakmica (igra za "Borac" iz rodnog grada), a da ne znate da mu je prosek u indeksu 8,96 (ne znamo koliki je u protivničkim koševima). Odmah su ga uključili u osmišljavanje novog protokola (PACTOR) preko jeg se sporazumevaju dva modema. Diplomski je branio pred ministarkom za telekomunikacije i informatičko društvo Aleksandrom Smiljanić, povratnicom iz Amerike.
[objavljeno: ]
.jpg)
