Izvor: Politika, 31.Mar.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak diktatora
Više od trećine politički zrelih evropskih birača sklono je prihvatanju teza koje rehabilituju nekadašnje represivne vladare
Analiza vesti
Proglašenje bivšeg diktatora Antonija de Oliveire Salazara za najznamenitiju istorijsku ličnost Portugalije dominantna je tema političkih rasprava u najzapadnijoj zemlji kontinenta. I širom Evrope. Gledaoci koji su se minulog vikenda odazvali pozivu Radio-televizije Portugalije da daju glas jednom od čuvenih sunarodnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – poput moreplovca Vaska de Game ili Magelana – dali su, upravo na pedeseti rođendan EU, prednost Salazaru, političaru koji je tri i po decenije, od 1932. do 1968. godine, represivno vladao zemljom.
Zatečeni čelnici RTP-a, političari i analitičari pokušali su da primire strasti, proglašavajući skandalozni rezultat ankete – trikom ekstremne desnice. U Evropskim prestonicama kao uzrok izražene naklonosti Portugalaca prema Salazaru apostrofirana je "politička nezrelost" i "Portugalcima imanentna, naopaka interpretacija političke realnosti".
Evropska politička realnost navodi na drugačije zaključke. Više od trećine zrelih birača sklono je prihvatanju teza koje rehabilituju nekadašnje diktatore, u domenu koji se odnosi na socijalni i privredni status "odabranih" – u naivnom verovanju da bi desnica mogla da otkloni negativne posledice globalizacije.
U Nemačkoj, primera radi, prosečno 38 odsto upitanika veliča u odgovarajućim anketama privredne uspehe Adolfa Hitlera. A svaka treća rasprava o socijalnoj krizi počinje frazom "Hitler je gradio autoputeve, suzbijao nezaposlenost, iskorenjivao siromaštvo".
Uspeh ekstremne desnice u Austriji temelji se, po mišljenju većine analitičara, na činjenici da njeni prvaci dozvoljavaju sebi "lapsuse", hvale privredna dostignuća nacističkog režima u Trećem rajhu. Tako je Jerg Hajder dostigao vrhunac svoje popularnosti krajem osamdesetih godina, posle izjave – "Hitler je sprovodio valjanu politiku zapošljavanja".
Hajderov "recept" donosi popularnost i njegovom rivalu među podeljenim ultradesničarima Hajncu Kristijanu Štraheu, koji mami birače nacionalističkim parolama uperenim protiv došljaka.
Slična "rešenja" krizne situacije nude i ultradesničari Švajcarske tamošnjeg ministra pravosuđa Kristijana Blohera. I sve popularniji neonacisti okupljeni oko ekstremno desnog Flams belanga, u Belgiji... Desničarenje se prihvata kao mogućnost izlaska iz kruga recesije.
Kao posebno ugrožena grupacija definišu se pripadnici takozvanog srednjeg staleža koji, u uslovima koje sa sobom (do)nosi globalizacija, naglo siromaše.
"Nekada tradicionalno i većinski opredeljeni za političke programe građanske levice, pripadnici "zlatne sredine", koja je izgubila sjaj, primiču se desnici, jer svojim donedavnim političkim predstavnicima – ne veruju", zabeležio je u elaboratu za Socijaldemokratsku partiju Austrije politolog i profesor Univerziteta u Inzbruku Anton Pelinka. Povod njegovom angažovanju, čelnici vladajuće, kancelarske stranke našli su u alarmantnom podatku empiričara – ako bi u ovom trenutku bili raspisani novi izbori, socijaldemokrate bi napustio svaki četvrti birač koji je prethodno za njih glasao.
Sa sličnom situacijom suočavaju se i druge evropske stranke građanske levice. Ne čudi da je novi lider nemačkih socijaldemokrata Kurt Bek obećao usredsređivanje buduće politike ka (ugroženim) interesima srednjeg staleža. Njegov optimistički poziv "prionimo poslu, da bi boljitak usledio što pre", nije sadržao detaljnije obrazloženje mera koje bi dovele do boljitka. Za sada jedina, zvanično prihvaćena, opcija na nivou Evropske socijalističke partije, SPE, koja objedinjuje građansku levicu u Evropskom parlamentu, jeste elaborat austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera: "Socijalna rešenja u uslovima globalizma".
Precizniju definiciju budućih rešenja, međutim, dao je bivši lider nemačkih socijaldemokrata Oskar Lafonten. Objedinjujući "autentičnu nemačku levicu" promovisao je konkretne ciljeve: "Želimo da postanemo stranka poput socijaldemokrata pre 1998. godine."
Nedostatak leve opcije potvrđen je i u govorima čelnika "zelenih". Tako je kopredsedavajući i dežurni kritičar unutrašnjopolitičkih previranja Kon Bendit tek nedavno apelovao na svoje partijske kolege da preuzmu ulogu socijaldemokrata "jer ni njih, ni njihove autentične politike više nema".
Miloš Kazimirović
[objavljeno: 31.03.2007.]
