Izvor: Politika, 30.Avg.2010, 23:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak bliskoistočnom pregovaračkom stolu
Novi pregovori bi trebalo da označe kraj bliskoistočne krize. Ako se do zamagljenog cilja u toj trci uopšte stigne
Od našeg dopisnika
Kairo, 30. avgusta – Drugog septembra, posle dvadeset meseci čekanja, Izrael i Palestinci naći će se, još jednom, na startnoj poziciji pregovaračke staze, čiji cilj bi trebalo da označi kraj bliskoistočne krize koja neprekidno traje više od šest decenija. Ako se do zamagljenog cilja u toj trci uopšte stigne.
Već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << posle ovih uvodnih, opštih, napomena, nadvija se prvi oblak sumnje. Izrael i Palestinci? Ne baš. Kada kažemo Izrael, mislimo pre svega na desničarskog premijera Benjamina Netanijahua, pored kojeg sedi nekoliko ekstremno desnih ministara, bez čijih manjih partija nema opstanka za nestabilnu vladu. Kada kažemo Palestinci, mislimo na Fatah i njenog lidera sa Zapadne obale, predsednika Palestinske Autonomije Mahmuda Abasa. Što se Gaze, kojom upravlja Hamas, tiče, ugled i uticaj Abasa su, blago rečeno, dubiozni.
Prema tome, dva vodeća aktera nemaju potpuno odrešene ruke. To će otežati posao. Ipak, postoji tračak nade. Iznudio ga je američki predsednik Barak Obama. Njemu zahvaljujući, Netanijahu i Abas ponovo će razgovarati direktno, posle mnogostrukih, bezuspešnih posredovanja Obaminog izaslanika Džordža Mičela. Američka administracija drži startni pištolj, ali zadržava i ulogu glavnog kontrolora i pomagača za učesnike na mirovnoj pregovaračkoj stazi.
Arapi su, prema onome što izjavljuju i što se može u njihovim medijima pronaći, zadovoljni i – skeptični. Međutim, kada ovde kažemo Arapi, ponajpre mislimo na zemlje koje nose predznak „umerene”. U prvom redu, to važi za Egipat i Jordan, dve zemlje sa bliskim vezama sa Amerikom i jedine u arapskom svetu koje sa Izraelom imaju mirovni sporazum. Ali i Liga arapskih zemalja, koja ima 22 članice, prihvatila je palestinsko-izraelske direktne pregovore, premda su neke to učinile nevoljno.
Obama je došao na vlast sa nerealno velikim očekivanjima Arapa, u odnosu na mogućnosti novog američkog predsednika, čije je poreklo afričko i koji je rođen kao musliman, sa srednjim imenom Husein, da bi tek kao punoletni mladić postao katolik. Nadanja u svemoć Obame su dodatno ohrabrena posle njegovog istorijskog govora na Kairskom univerzitetu, juna prošle godine. Nadahnuto je, u maniru sjajnog govornika kakav jeste, skicirao horizonte na kojima će Zapad i Arapi, muslimani i hrišćani, imati bolje, toplije odnose i međusobno razumevanje. Dočekan je i ispraćen stojećim ovacijama.
Sada su nadanja splasnula. Arapi su uvideli da jedan čovek, pa makar to bio i šef Bele kuće, ne može sam da promeni svet, koliko god se trudio. U poslednjih godinu i po dana, Izrael nije ni u čemu naročito mnogo popustio, Obama nije uspeo da ga značajnije omekša. Ako se izuzme desetomesečni moratorijum na gradnju jevrejskih naselja, iako gradnja nije bila sasvim obustavljena. U Americi je teško biti lider koji vrši snažan pritisak na Izrael.
Obama je zato uspeo da privoli Arape da pošalju Abasa za pregovarački sto. Abas i Arapi prvo su tražili garancije i postavljali više uslova da bi direktno razgovarali sa Netanijahuom (granice iz 1967. godine, striktna obustava zidanja jevrejskih naselja, istočni Jerusalim da bude glavni grad buduće palestinske države, rok za vođenje pregovora, kako se oni ne bi razvlačili u nedogled). Abas odlazi u Vašington, na prvu rundu razgovora, koji će, ipak, započeti bez ijednog preduslova. To je bio uslov Netanijahua.
Doći će u Vašington, da bi uvećali svečani čin, i egipatski predsednik Hosni Mubarak i jordanski kralj Abdula. Vodeće ličnosti arapskog sveta svesne su da je Obama, kakva-takva, šansa za mir i da bi bilo nesmotreno i neodgovorno propustiti je. Ako bi se osvrnuli unazad, Palestinci bi mogli da zažale koliko su prilika propustili. U svakim pregovorima dobijali su manje od onoga što im je nuđeno prošli put.
Načelno je usaglašeno da će se direktni pregovori voditi godinu dana, premda to nije „zacementirano” i razgovori će se produžiti, ako se dotle nešto suštinski ostvari. Ukoliko bi se okvir za trajni mir dogovorio, za realizaciju svih tačaka bilo bi ostavljeno dovoljno vremena, možda i celih deset godina, kažu u Stejt departmentu.
Prva stepenica o koju bi se mogli saplesti pregovarači isprečiće se veoma brzo. Naime, 26. septembra ističe spomenuti moratorijum o naseljima. Izraelski premijer moraće da odluči hoće li ga produžiti. Ako prihvati, rizikovaće opstanak vlade. Ako odbije, dovešće u pitanje nastavak pregovora. Abas je upozorio da neće dalje razgovarati bez produžetka moratorijuma. Mnogi posmatrači veruju da je Obama već dao instrukcije državnoj sekretarki Hilari Klinton da radi na iznalaženju nekog srednjeg, spasonosnog, rešenja.
L. M. Kumer
objavljeno: 31. 08. 2010.
