Izvor: B92, 06.Mar.2013, 16:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak Vestervelea na scenu
Berlin -- Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele vraća se na unutrašnjepolitičku scenu Nemačke, gde ga, izgleda, sa velikom nadom čekaju njegovi posustali liberali.
Vestervele je duže uglavnom bio na začelju lista popularnosti, a često i meta političkih satira.
Tako pozitivno se o Vesterveleu već dugo nije pričalo, kažu danas nemački medijski komentatori, podsećajući da se on, posle odlaska sa mesta šefa liberala 2011. godine, kao šef diplomatije, bavio >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << gotovo samo spoljnopolitičkim temama.
Vestervele se juče oglasio i jednom unutrašnjepolitičkom temom kritikujući svoje koalicione partnere, demohrišćane kancelarke Angele Merkel, zbog njihovog ''ne'' homoseksualnim partnerstvima i poreskoj ravnopravnosti sa brakovima, optužujući ih da osporavaju društvenu realnost i upozoravajući da Nemačka ne sme da postane evropski ''kočničar'' u tom pitanju.
Vestervele ulazi u izbornu borbu, koju, kako ocenjuje politički nedeljnik ''Špigl'', poznaje kao malo koji drugi političar.
Na poslednjim parlamentarnim izborima 2009. godine Vestervele je u kampanji punio sale i pod njegovim vođstvom liberali su postigli svoj istorijski uspeh osvojivši gotovo 15 odsto glasova, ali su s njim na čelu i zapali u najveću krizu.
Vestervele sada, kao nosilac izborne liste liberala u svojoj pokrajini Severna Rajna Vestfalija, gde je inače najjača podružnica stranke, želi da se umeša u izbornu kampanju, a i ankete pokazuju da njegova popularnost raste.
On je, kažu u brojnim podružnicama te stranke, kojoj je pečat dao bivši šef nemačke diplomatije Hans-Ditrih Genšer, a koja sada muku muči da uđe u Bundestag, nezaobilazna ''vizitkarta'' i neizbežni partijski stub.
Vesterveleova uloga na političkoj sceni Nemačke postaje jača u ovo preme predizborne kampanje i ''političkog adrenalina'', koji budi maštu i spekulacije o tome ko će s kim formirati vladu posle 22. septembra, kada će više od 60 miliona Nemaca glasati.
Da li rast popularnosti Vestervelea na domaćem terenu, za čije se liberale kaže da, možda, imaju veću ''sposobnost'' od demohrišćana Angele Merkel za razumevanje srpskih i želja i muka, da li to može uticati na ''srpsko pitanje'', u Nemačkoj - tema je koju bi možda srpske diplomate mogle najtačnije da analiziraju.
Srpske diplomate, naime, najbolje poznaju Vestervelea, njegovu diplomatsku visprenost, političku viziju i državničku nameru, jer on je u svom mandatu više puta posetio i Beograd i Prištinu i u Berlinu primao najviše predstavnike srpske države.
Vestervele je prošlog meseca, gotovo kao nijedan drugi nemački političar, jasno istakao da je zvanični Berlin zainteresovan za proces pristupanja Srbije EU i njen napredak ka članstvu i da tu neće biti ni novih prepreka, mada ni odustajanja od poznatih zahteva.
''....Sve što sam obećao prilikom posete Beogradu, mi smo ispunili i pridržali se svega....", kazao je Vestervele prilikom poslednjeg susreta sa potpredsednikom srpske vlade Aleksandrom Vučićem u februaru u Berlinu.
Vestervele je političar diplomatskih reči i skoro da se ne pamte neke njegove javne izjave u kojima se zagovara neki drugi put, osim razumevanja, dogovora i sporazuma i, upravo zbog takvog stava njegovo jačanje na unutrašnjem planu u Berlinu moglo bi i u Beogradu da bude pozitivno viđeno, posebno, kada je reč o nemačkom ''da'' za dobijanje datuma za početak pristupnih pregovora sa EU.
Tu je, ipak, jedno jasno - Nemačka politika je, nezavisno od toga ko je jak, a ko slab u vladi u Berlinu, skup sinhronizovanih postupaka, gde nema ''iskakanja'' iz konteksta, to je politika kontinuiteta u kojoj je Kosovo nezavisna država - kako za vladu, predsednika države, ministre zajedno i pojedinačno, tako i za političku opoziciju i sve relevantne političke faktore 82-milionske nemačke države.
