Izvor: Politika, 14.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak Frankenštajna
Uloga stranaca u švajcarskoj istoriji bila je i ostala – velika
ŽENEVA, januara – Frankenštajn se, napokon, vratio u Ženevu. Prošle nedelje je, naime, u "Gran teatru" premijerno prikazan spektakl pod tim nazivom. Na scenu ga je postavio Giljerme Botelo, nekadašnji član ovdašnjeg baleta, a inače Brazilac, pa je tako ispalo da je jedan stranac vratio u život kreaturu koju je pre 190 godina prvi put oživeo takođe jedan stranac. To jest – strankinja.
Priča >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kaže da je slavni lord Bajron jednog veoma kišovitog leta 1816. boravio u vili "Diodati" na Lemanskom jezeru kada su mu u posetu stigli pesnik Persi Šeli i njegova verenica Meri Godvin. Pošto, valjda, nisu znali šta bi pametnije da rade, Bajron je predložio da svako od njih napiše jezivu priču. On sam sročio je jednu koja je kasnije poslužila za scenario predstave "Vampiri", a ova je, još kasnije, uzimana i kao jedna od nespornih inspiracija za kreaciju jednog isto tako slavnog lika – grofa Drakule. Meri, koja se nedugo potom venčala s Persijem, pa ostala upamćena kao Šeli, međutim, popila je malo laudanuma i onda smislila Viktora Frankenštajna, naučnika iz ugledne ženevske familije, koji je od leševa sa lokalnog groblja uspeo da sklepa nešto nalik na čoveka, dakle lik koji i danas tumara našim snovima, doduše onakav kakvim ga je stvorio tek Borios Karlof, u onom filmu iz 1931...
Istorija stranaca naseljenih u Švajcarskoj time se, dabome, nipošto nije okončala. Ona je, štaviše, upravo ovih dana obogaćena i novim stranicama posvećenim, ovoga puta, jednoj slavnoj rok zvezdi. Džoni Holidej je, naime, nedavno odlučio da dobije novu domovinu, ali je njegovo preseljenje u skijaški centar Gštad izazvalo velike potrese koji su uzdrmali čak i najviše državne vrhove – kako u Francuskoj, tako i u Švajcarskoj, pa i šire.
Džoniju je, naime, dojadilo da bezmalo dve trećine prihoda stavlja u državnu kasicu, pa je sa lokalnim vlastima iz kantona Bern uspeo da isposluje po njega osetno povoljniji poreski aranžman. Kakav je on sasvim precizno, to niko ovde nije baš voljan da saopštava, mada se zna da uslovi svakako nisu prestrogi: dovoljno je da rezident u toj zemlji provede tri meseca neprekidno, ali i da u nekoj drugoj zemlji ne provede više od šest meseci, bez prekida. I to je to.
Roker u kolibi
Bilo kako bilo, tek, roker je kupio jednu poveću kolibu na brdu i isplanirao da u njoj svake godine provede šest meseci i jedan dan. To će mu omogućiti da ga – uprkos tome što će, kako sam reče, uvek "ostati Francuz" – u Francuskoj ne jure poreznici, budući da je on, je li, Švajcarac. Francuzi su se zbog svega toga grdno deprimirali: zar njihov idol to da im priredi. "Ne razumem kako neko može da kaže da ostaje Francuz, a pri tom odbija da plaća doprinose za (francuske) škole, bolnice, puteve, policiju, vatrogasce"... vajkala se, recimo, ovih dana u časopisu "Voasi" jedna razočarana čitateljka, nesvesna toga koliko se dotični za svog života baš toga naplaćao, dok su francuski zvaničnici, očito, negodovali na mnogo direktniji način.
Pravu lavinu polemika izazvao je tako Arno Montenbur, portparol Segolen Roajal, socijalističkog kandidata za novog predsednika Francuske, koji se nedavno u medijima prosto ostrvio na "poreske rajeve" među koje je uz Švajcarsku svrstao i Luksemburg, Lihtenštajn, Monako, pa i grad London. Montenbur je, međutim, sve pomenute iznervirao tek time što se založio za konfrontaciju sa "ovim teritorijama" po ugledu na jedan De Golov dekret iz 1963. (koji se odnosio na Kneževinu Monako), dakle za formiranje "bloka" protiv "izvesnih područja" koja "pljačkaju susede".
Irak sa Alpa
Razume se da su reakcije suseda na to bile – promptnog karaktera.
Oglasila se čak i Mišel Kalmi-Rej, predsednica Švajcarske. O tome hoće li švajcarski poreski zakoni biti promenjeni odlučuje švajcarski narod i nema potrebe da nam se daju saveti o tome, rekla je ona ocenjujući da bi "Francuska morala da nam se obraća sa više respekta". Ministar Hans-Rudolf Merc je bio još izričitiji: "Napad na kantonalne poreze jeste napad na suverenitet naše zemlje", rekao je on, dok su Luksemburžani za francuskog kritičara rekli da je "ispao iz šina" i podsećali na stav svog premijera Žan-Klod Junkera koji je već pozivao kolege (iz EU) da prestanu da govore o Švajcarskoj kao o "Iraku sa Alpa"...
Mišel Derober, generalni sekretar udruženja privatnih banaka Švajcarske, pak, osetio je potrebu da razjasni neke stvari. Prvo to da načela koja je EU usvojila na temu harmonizacije poreskih propisa (no samo za preduzeća) za Švajcarsku, kao nečlanicu, dabome, ne važe. I drugo, da zbog protivljenja mnogih članica, a pogotovo Britanije, EU nikada nije ni uspela da donese ma kakav propis o ujednačavanju poreskih obaveza fizičkih lica, te da stoga čak i unutar Unije, a kamoli van nje, "svako može da čini šta mu je god volja". Pa što ne bi i Švajcarska – zemlja u kojoj se stranci koji su joj zbog poreskih olakšica pristupili smatraju "motorom ekonomskog razvoja" – čije su vlasti vazda bile voljne da s milionerima sklapaju specijalne poreske nagodbe.
Rezultat: samo u Kantonu Vo – u kome je, uzgred, nekadašnji svetski prvak u automobilizmu Mihael Šumaher, u mestu Glan, za 35 miliona franaka sagradio skromnu vikendicu – trenutno živi 1.120 ovakvih Švajcaraca, kadrih da uprkos svim popustima ostave oko 90 miliona franaka godišnje. Sledi Ženeva sa 577 stranaca od kojih godišnje stiže oko 60 miliona franaka. Među njima su, recimo, i teniserka Ameli Morezmo, glumac Alen Delon i mnogi drugi, poput Karla Pontija, sineaste, koji u svojoj rodnoj Italiji nije nikada mogao da dobije razvod braka pa je, između ostalog, i zbog toga sa svojom Sofijom (Loren) živeo baš ovde, sve do pre neki dan – kada se preselio na onaj svet.
Rodoljub Gerić
[objavljeno: 14.01.2007.]
