Izvor: Politika, 29.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povezivanje EU i Moskve
Ruska politička moć porasla jer je Putin shvatio da je ekonomija mnogo ubojitija od bojevih glave
Politička elita u Srbiji minulih meseci svojim biračima neprekidno plasira tvrdnju da glasanjem za njih glasaju ili za Evropsku uniju ili za Rusiju. EU i najveća država na svetu predstavljeni su srpskoj javnosti kao dve suprotstavljene strane iako su u realnosti, odnosno izvan fantazija srpskih političara, njihove veze i saradnja sve čvršći i bolji.
Premda je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prošlogodišnji oštar govor ruskog predsednika Vladimira Putina na konferenciji o bezbednosti u Minhenu mnoge analitičare naveo na zaključak kako se između Istoka i Zapada ponovo sprema neki novi hladni rat, Putinov nedavni govor i učestvovanje na Samitu NATO u Bukureštu dokazuju da je hladnoratovsko nadmetanje bačeno u istoriju a da na scenu stupa ekonomska borba.
Moć Rusije nije porasla u poslednjih osam godina samo zato što su cene energenata vrtoglavo skočile, već i zbog činjenice da je Putin shvatio da je ekonomija mnogo ubojitije političko oružje nego hiljade bojevih glave. Bogatim nuklearnim arsenalom raspolagao je i Boris Jeljcin, ali ga je ekonomsko posrnuće Rusije činilo znatno slabijim faktorom u međunarodnim odnosima.
Putin je shvatio da su energenti i ekonomski prodor mnogo ubojitiji, tako da je jačanjem ruske ekonomije i postizanjem toga da iz Rusije stiže 40 odsto energetskih potreba država EU, uspeo da stvori jaku kartu u političko-ekonomskom „pokeru”. Ovaj ekonomski „džoker” omogućio je ruskoj diplomatiji da sa lakoćom ubedi francuske i nemačke partnere da se kao članice NATO založe za zamrzavanje prilaska Ukrajine ovoj alijansi. Tako su primedbe da su države EU pioni u američkim rukama „ugušene” ruskim gasom.
Rusija i EU, ipak, nisu u potpunosti koncentrisane na razvoj svojih odnosa, a deo uzroka za to leži u činjenici da obe prolaze kroz period dubokih promena. Dok EU, sa jedne strane, nije uspela da donese Ustav, Rusija, s druge strane, rešava ozbiljne unutrašnje probleme.
Uprkos tome što je u Uniji medijska slika Rusije i njenog političkog sistema uglavnom negativna, Rusija je za EU glavna destinacija za biznis. Unija iz godine u godinu učvršćuje svoju ulogu jednog od najznačajnijeg trgovinskog partnera Rusije, pri čemu je dvadesetsedmorici Rusija treći po redu najveći trgovinski partner, posle SAD i Kine.
Politička retorika i ekonomski interesi se u realnom svetu često ne poklapaju, tako da kritike nemačke kancelarke Angele Merkel na račun ruske demokratije i poštovanja ljudskih prava ne sprečavaju Nemačku da nastavi saradnju na izgradnji gasovoda ili sa uzajamnim i često, kako analitičari kažu, netransparentnim investicijama između „Gasproma” i „Eon Rurgasa”. Pre svega zahvaljujući gasu, Rusija je kao najznačajnije partnere iz EU „vezala” Nemačku, Italiju, Francusku, Veliku Britaniju, Poljsku i Finsku.
Osim na ekonomskom, Brisel i Moskva često su i na političkom planu imali zajedničke pozicije, između ostalog, na zalaganju da se ojača uloga Ujedinjenih nacija.
Prema rečima Frejžera Kamerona, direktora Centra EU-Rusija, Rusija poprilično podržava pozive da se ojačaju i reformišu međunarodne multilateralne institucije.
„Smatram da je veoma mudro što su Rusi podržali češkog kandidata da bude sledeći predsednik Međunarodnog monetarnog fonda suprotstavljajući se francuskom kandidatu Dominiku Štraus-Kanu. Mislim da moramo da pokušamo da potražimo i iznađemo područja saradnje sa Rusima, kako u multilaterali, tako i po pojedinačnim temama, bilo da su one terorizam, oružje za masovno uništenje ili zaštita životne sredine. Trebalo bi da pronađemo što je više moguće zajedničkog”, rekao je Kameron za internet portal „Euraktiv”, primećujući da bi države EU trebalo da nastupaju zajedno, a ne pojedinačno.
Prema njegovim rečima, Rusija, poput Kine i SAD, koristi pravilo „zavadi pa vladaj”, tako da je na državama EU da se ujedine u zajednički front i time pojačaju svoju pregovaračku poziciju kao tržište sa 500 miliona stanovnika.
Da će veze EU i Rusije još više očvrsnuti, prema pojedinim analitičarima, svedoči i dolazak na vlast liberalnog Dmitrija Medvedeva. Prema oceni eksperta za Rusiju Tomasa Kuncea, iz Fondacije Konrad Adeanuer iz Berlina, Medvedev neće biti Putinova marioneta, pri čemu je on mnogo više „na liniji” sa Evropom. Osim toga, Medvedev je kod Evropljana pobrao simpatije rečima da će se zalagati za modernizaciju ekonomije kroz ojačavanje takozvanih „Četiri I” – institucije, infrastruktura, inovacije i investicije.
Pojedini analitičari se pitaju da li će Medvedev biti uspešan kao Putin budući da neće biti lako nastaviti rast ruske ekonomije, kao i šta će eventualno promeniti u ekonomskoj politici Rusije. Pred Medvedevim su mnogi izazovi, od toga kako nastaviti ekonomski rast do toga kako decentralizovati ekonomiju, ali i ekonomski boljitak.
Analize na ove teme, kao i različita mišljenja o rusko-evropskim vezama čuće se od 14. do 16. maja u Rimu na debatama Četvrtog ekonomskog foruma Evropa – Rusija, u organizaciji Instituta za istočne studije iz Varšave i Italijanskog instituta za studije o međunarodnoj politici iz Milana, pri čemu je „Politika” jedan od medijskih partnera ovog Foruma (www.forum-ekonomiczne.pl).
N. Radičević
[objavljeno: 03/05/2008.]
