Izvor: Blic, 23.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potres koji je promenio Zemlju
Potres koji je promenio Zemlju
Veliki zemljotres kod Sumatre, u Andamanskom moru, koji se dogodio 26. decembra 2004. bio je događaj zapanjujućih razmera i po broju žrtava (skoro 300.000 ljudi) i kao geološki fenomen. Iznenadno pucanje ogromnog raseda ispod Indijskog okeana izazvalo je cunami rušilačke snage. Bio je to najjači zemljotres u proteklih 40 godina: oslobođena je energija koja je ravna eksploziji bombe od 100 gigatona ili količini energije koju SAD potroše za >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << šest meseci. Zato ga i seizmolozi, a ne samo laici, nazivaju monstrumom ili čudovišnim zemljotresom.
Pomoću osetljivih digitalnih seizmometara raspoređenih širom sveta, seizmolozi iz Instituta za geofiziku i planetarnu fiziku na Kalifornijskom univerzitetu 'Santa Kruz', sa profesorom Tornom Lejem na čelu, zabeležili su i velika pomeranja tla od naknadnih jakih udara i mala pomeranja zemlje izazvana slabijim naknadnim zemljotresima. Svoja zapažanja objavili su u časopisu 'Sajens' u broju od 20. maja.
Zemljotres kod Sumatre se može 'pohvaliti' sa nekoliko rekordnih obeležja, recimo najdužim pucanjem raseda (1.200 do 1.300 km) i najdužim vremenom cepanja raseda (punih 10 minuta). Od epicentra rased je pucao brzinom od dva i po kilometra u sekundi u pravcu sever-severozapad. Tlo se pomeralo devet centimetara gore i dole čak do Šri Lanke u dužini od 1.600 km, a pomeranje tla veće od jednog centimetra zabeleženo je po celoj površini Zemlje. Posledice su se osetile i na udaljenosti od 11.000 km na drugom kraju sveta, čak na Aljasci, gde je u blizini vulkana Vrangel zabeleženo 14 manjih zemljotresa.
Nova analiza pokazuje da je zemljotres kod Sumatre imao snagu od 9,1 ili čak 9,3 stepena Rihterove skale. Poređenja radi, zemljotres u Čileu 1960. bio je jačine 9,5 stepeni po Rihteru, a onaj na Aljasci 1964. - 9,2 stepena. Podaci o ta dva zemljotresa su manje pouzdani, a male razlike u magnitudi nisu značajne.
Zemljotres kod Sumatre se dogodio duž vijugave granice između glavnih raseda Zemljine kore, tamo gde se indoaustralijska ploča podvlači pod jugoistočni deo evroazijske ploče. Pre nego što je ploča počela da puca, ivicu evroazijske ploče vukla je naniže indoaustralijska ploča. Kad je došlo do pucanja raseda, ta ivica je bila naglo oslobođena pritiska, pa je odskočila naviše, podižući okeansko dno i stvarajući cunami koji je preplavio priobalna područja u Indijskom okeanu, izazivajući velika razaranja i žrtve. CDC/JS
