Izvor: Glas javnosti, 11.Sep.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potraga za „božjom česticom“
„Ovo je fantastičan momenat. Sada možemo očekivati početak nove ere u shvatanju postanka i evolucije svemira“, izjavio je Lin Evans, rukovodilac projekta veka - Velikog hadronskog kolajdera (LHC), koji je juče uspešno započela Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) na švajcarsko-francuskoj granici. U najvećem svetskom akceleratoru juče je u 9.30 časova pušten snop protona duž 27-kilometarskog kružnog tunela sa vakuumskom cevi, smeštenog 100 metara ispod površine >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << zemlje. Cilj ovo eksperimenta je rekonstrukcija Velikog praska - kojim je pre 13,7 milijardi godina stvoren svemir - kako bi se bolje shvatio njegov nastanak i njegova budućnost.
Evans je izjavio da su se nakon nekoliko testova pojavile dve bele tačke na ekranu kompjutera, što znači da je protonski snop uspeo da pređe punu dužinu tunela LHD-a.
„Dobro urađen posao, ljudi“, rekao je Robert Ajmar, generalni direktor CERN-a.
Pošto je u prvoj fazi eksperimenta protonski snop, koji u sekundi napravi 11.000 krugova, uspešno testiran u smeru kazaljke na satu, kako bi se testirala prohodnost tunela, CERN je najavio da planira da pusti snop i u suprotnom smeru. Sledeća faza je ubacivanje snopa već ubrzanih čestica u akcelerator, koji se sastoji od osam sektora, gde će biti dovedene do brzine neznatno manje od brzine svetlosti. Na kraju će snopovi biti pušteni u oba smera kružnog tunela kako bi se izazvao sudar, posle čega će doći do oslobađanja energije i velikog broja čestica koje su nastale nakon Velikog praska.
I SRPSKI NAUČNICI U EKSPERIMENTU
Među istraživačima koji učestvuju u projektu LHC nalazi se i dvadesetak naučnika iz Srbije, a među njima su Miroslav Vesković, koji predvodi grupu sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, Petar Adžić iz Instituta za nuklearnu nauku „Vinča“ koji sarađuje sa Fizičkim fakultetom u Beogradu, kao i Dragan Popović i Aleksandar Belić iz Instituta za fiziku u Zemunu.
Projekat je obuhvatio izradu četiri detektora, pri čemu su dva točka od nerđajućeg čelika na jednom detektoru, prečnika devet metara i težine 120 tona, napravljena u srpskoj fabrici „Lola“, dok je u izradi drugog detektora učestvovao Institut „Vinča“.
NEMA OPASNOSTI OD CRNIH RUPA
Dejvid Evans, stručnjak za subatomsku fiziku koji radi na projektu, tvrdi da je veliki sudarač hadrona potpuno bezbedan:
„Postoje mnogo moćnije čestice koje stalno udaraju u Zemlju i udaraju je otkako je nastala, pa je ipak nisu uništile. Ne radimo, dakle, ništa što ne postoji u prirodi. Sve što radimo je da te sudare sprovodimo pod kontrolisanim uslovima, kako bismo mogli da ih proučavamo“, rekao je doktor Evans.
Predstavnik CERN-a Džejms Džils rekao je da je najopasnija stvar koja bi mogla da se dogodi da protonski snop izmakne kontroli.
„U tom slučaju, stradao bi jedino akcelerator“, rekao je Džils.
On je dodao da bi to moglo da se dogodi tek kada bude bila dostignuta maksimalna projektovana energija od 14 teravolti u LHC-u, što će biti tek 2010. godine.
I čuveni britanski naučnik Stiven Hoking je odbacio sve strahove i rekao da je eksperiment apsolutno bezbedan.
Merenja u kolajderu bi trebalo da daju šansu naučnicima da predvide dalji tok razvoja kosmosa i pronađu Higsov bozon, česticu koja je ključ za objašnjenje mase i suštine univerzuma, a koja je nazvana „božjom česticom“. Naučnici će biti jednako uzbuđeni i ako ne potvrde hipotezu o postojanju ove čestice, jer bi u tom slučaju, kako kažu, morali da razvijaju nove teorije o suštini materije.
Ako se eksperiment bude odvijao prema utvrđenom planu, prvi sudari protona u LHC-u mogu se očekivati najranije 21. oktobra. Ceo istraživački postupak trajaće oko 15 godina.
Projekat CERN-a, koji je koštao osam milijardi dolara, organizovale su članice Evropske unije, a učestvovalo je nekoliko hiljada naučnika iz 85 zemalja. Ideja LHC se pojavila početkom 1980-ih, a projekat je odobren 1996.
Eksperiment veka je u poslednje vreme postao predmet žestokih rasprava, pošto postoji strah da bi iz njega mogle da se izrode crne rupe, koje će rasti i na kraju progutati Zemlju. Neki su pokušali da projekat spreče i putem suda. Međutim, krajem avgusta Evropski sud za ljudska prava u Strazburu odobrio je eksperiment, uvažavajući stav naučnika da je eksperiment bezopasan.
Naučnici koji rukovode projektom ne spore da bi u kasnijim fazama eksperimenta u akceleratoru na trenutak mogle da nastanu sićušne crne rupe - ali kažu da su sigurni da će one nestati pre nego što bilo šta progutaju i ističu da energija koja se stvara pri sudaru čestica s kosmičkim telima, takvim kao Zemlja, Sunce i neutronske zvezde, znatno je veća nego ona koja se dostiže u eksperimentu.
nisam nukl fizicar i dajboze da je sve ovo u naucne svrhe///
Nazalost !!!! Iskustva poslednjih vekova {7 decenija sa nukl energijom} govore da su u sve skupe projekte bile umesane " Odbrambene Moci " ---najvise imaju para ....Jer , pitam vas ko ce imati vajde od pronalaska odgovora kako je nastao kosmos ? Vec danima citam o ovom projektu [ mozda je fizicarima jasno} ali ne vidim da se pominje BILO KAKVA PRAKTICNA PRIMENA ...Pa niko ne baca 8 milijardi da bi xzadovoljio znatizelju
Postoje li pouzdani dokazi da je velikog praska zaista bilo?
Naravno da nema jakih naucnih dokaza za tako nesto. Upravo zato i sprovode ovaj eksperiment. Da poptvrde ili opovrgnu tezu o velikom prasku.
~ Svetlost nije vidljiva, a mi koristimo svetlost da sa njom vidimo stvari. Svetlost, na drugoj strani je foton, cestica bez mase, koja se krece kroz prostor u vidu talasa.
~ Kad vidis zid ili zgradu izgleda ti da je to solidna masa. Ali u sustini 99% zida/zgrade je - prazan prostor. Sta daje oblik velicinu i tu prividnu solidnost zida/zgrade, stvari oko nas? Da bi odgovorili na to pitanje, moramo da objasnimo strukturu atoma. Molekuli su sastavljeni od atoma. Atomi su sastavljeni od elektrona i nukleusa. Nukleus je sastvljen od protona i elektrona. Elektron nema sastavnih delova, koliko znamo do sada. Do pre 100 godina protoni i neutroni su za nas bili zadnja elementarna cestica. zahvaljujuci akceleratorima mi danas znamo za delove protona i neutrona - gluon-e i kvark-ove, koje cine citava lista cestica. Elektroni su najlakse cestice, top-kvark su najteze elementarne (subatomske) cestice, oko 200 000 puta teze od elektrona. Drugim recima nukleus sa svojim delovima-cesticama daje skoro svu masu-tezinu elektronu, molekulima. A sta daje oblik atoma i molekula. Odgovor je u najnovijem modelu atoma. Ranije se smatralo da elektroni kruze po kruznim koncentricnim putanjama, kao sto mesec kruzi oko zemlje. Danasnji model je da elektroni kruze oko atoma haoticno poput oblaka pcela, gde verovali ili ne mogu istovremeno da se pojave na raznim mestima, prema QED. Taj haoticni oblak daje granicu atoma, spoljna envelopa granica atoma u molekulu daje granicu molekula, tela koja vidimo. Dakle kad vidis zid, vidis u stvari fatamorganu, koju zujanje/oblak pcela-elektrona formira za nase oko, tako da u vizualnom korteksu formiramo sliku objekata kako ih vidimo. A u sustini radi se o ogromnom praznom prostoru sa tackicama, cesticama koje imaju masu.
~ To isto imate u svemiru samo u obratnoj skali - ogroman prazan prostor i tackice-"cestice" nebeska tela, zvezde, planete, komete, meteori... Dokle tako? Mi smatramo u nedogled? Boga pitaj.
~ Njutn (drugi najveci fizicar u istoriji) je objasnio plimu-oseku, pad jabuke sa drveta i elipticke orbite svih tela u svemiru - gravitacijom. Maksvel je objasnio elektricitet-magnetizam-svetlost preko elektromagnetnih polja, koja imaju cesticu-talas foton (bez mase). QED je verzija iste teorije u kvantnoj fizici. zahvaljujuci ovoj teoriji ovo sto kucam u NYC stize u Beograd brzinom 300 000 km/sec.
~ Konacno dolazimo do visoko energetskih kolajdera. Do sada je bio najsnazniji u Fermilab Tevatron (kod Cikaga), 6 km obim, a od juce je pusten u pogon LHD (veliki hedron kolajder/sudarac), 27 km obim. Cilj je da se dalje razbija atom i da se ljusti ona gore opisana ljuska crnog luka, gde sto vise ljustish, mozes da ides u beskonacnost putujuci unutar atoma! Usput ocekuju (nemogucnost) da se otkrije jedina do sada cestica Standardnog Modela nobelovca Stiven Vajberga ("Tri minute stvaranja sveta") Higgs-ov bozon. Bez njega Standardni Model Big Benga pada u vodu. Zasto mislim da je nemogucnos?
~ Da li ste se ikad upitali - sta daje masu-tezinu cesticama unutar atoma/molekula, odakle ta tezina-masa? Da bi dao odgovor, moras odnekud da pocnes, da posmatras svet oko sebe i pravis analogiju, stvaras pretpostavku, zatim je testiras milion puta, pa ako dobijes dovoljan broj statistickih potvrda - izlazis sa teorijom. To je ucinio Peter Higs, negde 1960 tih (sada ima 79 godina). On je zamislio da Univerzum ima "Higs-ovo polje". Svako polje mora da ima svoje cestice. U elektromagnetskom polju to je foton. Druga analogija bi bila - viskozne sile koje deluju na cestice koje se krecu kroz debeo sloj tecnosti. recimo bacis kamen u jezero, rezultat su kruzni koncentricni talasi, gde cestice transverzalno osciluju, a "talas" fikcija koju vidimo se "krece". U tom zamisljenom Higsovom polju na Boga pitaj koji nacin sve cestice koje prodju DOBIJAJU MASU-TEZINU! A cestica koja mora da ide uz to polje je nazvana Higzov boson. Protivnik BB, Erik Lerner (Big Bang never happened"), plazma fizicar, je nazvao bozon "Bozja cestica", na sta se Higs (zakleti ateista buni). Erik je u pravu, ako si izmislio polje koje u celom svemiru sa svojom cesticom koju niko nije do sada video/eksper. potvrdio, tako da to polje sa cudotvornom cesticom daje tezinu masu svemu i svacemu - sta je to ako ne Bozja cestica. Ovo je popularno objasnjenje, blize objasnjenje (svodi se na isto, tenzorska analiza samo moze da ti zamuti kompas) je da je bozon vektor-skalar koji su posrednici u stvaranju mase pod dejstvom sila, koristeci e=mc^2 masa energiju kvalitativnu ekvivalenciju.
~ Slicni eksperimenti do sada nisu urodili plodom u Firmilab-u, gde je eksperimentacija na vrhuncu. LHC eksperimenti koji ce nam dati odgovor ce se desiti na leto 2010. ako se to cudo desi, Higs, tada 80 godisnjak, bi konacno dobio Nobelovu nagradu. Cinjenica da svo ovo vreme nije dobio najvecu nagradu u struci, govori da se radi o matematickoj fikciji.
~ Sta onda? Mi nikad necemo saznati najvecu tajnu zivota? Da ne ulazimo dalje u sitnice problema da pomenemo samo da je cela fikcija zasnovana na super simetricnosti (znaci da bi pored elektrona morali da postoje selektroni itd...), to dalje znaci da pored Ajnstajnovog 4 dimenzionalnog prostor-vreme sistema (sto ljudski mozak nije u stanju da zamisli, radi se samo o matematickoj fikciji), morale bi da postoje i druge dimenzije, zatim bi kao posledica doslo do unifikacije elektromagnetizma QED- kvantne elctrodinamike i gravitacione teorije izrazene u Ajnstajnovoj GTR! Ako dodje do kraha (sto Stiven Hoking i vecina ostalih autoriteta predvidja) traganja za Higsovim poljem i bozonima, onda ce morati da se izmislja nova teorija, poput string teorije (gde i danas vecina PhD teza u fizici traze podlogu).
~ Uzmite recimo cifru od 13.7 milijardi godina od tog BB - stvaranja sveta. Sta mislite koji je to pametnjakovic izmerio, sracunao? Do toga se doslo na osnovu merenja najudaljenijih zvezda vidljivih radio teleskopima. Kako? merenjem intenziteta pulsiranja, raijacije digitalno projektovane na ekranu. E sad ako idemo dalje, kako se sad to radi, dolazimo da matematickog algoritma koji mrlju na ekranu pretvara (preko programiranog nagadjanja "guess")! Idemo dalje, onda pravis pretpostavku da su se te zvezde sve kretale od zamisljene tacke koja je oksplodirala, pa se na osnovu udaljenosti izmedju zvezda i brzine koja se opet meri slicnom ekstrapolacijom ,sracunava koliko im je trebalo vremena da dodju gde su danas iz te jedne singularne tacke!!!!!!! Tako su sracunali da je zemlja stara 13.7 milijardi godina! Kolike su sanse da tu ima ikakve realnosti? Nula. Metod izgleda neukim ljudima da je neka nazamislivo soficirana matematika-fizika, u stvari isto je kao kad gatara prospe pasulj.
Izvinjavam se za opsirnost, svaka cast ako si sve procitao(la).
Procitah uredno i veoma zaintrigirano! Hvala na strucnom i, cak i neukom puku, razumljivom objasnjenju, ovakvi komentari nikada nisu suvisni, a koga "smaraju" ne mora da ih cita.
Gospodine Ludwig,
ma jesam sve procitala, ali pitate dali sam od toga nesto razumela? Pomenuste Einstaina, (Samo) a gde je Mileva Maric, i ona je muzu pomagala i relativiti/u. Nezaboravite G. Ludwig, ona je dobila " Ph.Dr". a njen muz never obtained that degree?
Protoni, Neutroni, Spanska Sela, nego vi meni kazite, posto vidim da ste dobar fizicar, Sta mi da radimo da sacuvamo nasu Srbiju? A gde ste naucili da tako dobro govorite srpski?
Hvala vam na dobrom clanku koji je prosao kroz moj mozak kao vas Atom.
Hvala vam na vasim pismima uvek ima nesto naucno da se procita i nauci.
A ko garantuje, da kada se sudare dve cestice koje se krecu brzinom svetlosti, da nece doci do velike eksplozije? Malo vece od nuklaerne jedno 100X
Verovatnoca da se tako nesto desi je ravna onoj da pri sudaru te dve cestice nastanu vruc burek i litar jogurta.
1) U svim dosadasnjim eksperimentima (fisijama-fuzijama-kolizija jona, protona u akceleratorima) nikad se nije stvorila mini crna rupa, koju bi registrovali. Pogledaj gore referencu za eksperimente u Firmilab-u. Nota: U atomskoj - lancanoj reakciji imas obrnut proces gde se iz mase oslobadja ogromna latentna kineticka energija, a u LHC se koristi relativisticka ogromna energija da se STVORI NOVA CESTICA - masa. Dodaj tome elektro magnetsko bombardovanje atmosfere suncevim zracima, sto je isti slucaj, ista brzina svetlosti, ili jako blizu brzine svetlosti, samo se radi o sudaru sa stacionarnim objektom a u LCH imamo uzajamnu koliziju takvih snopova.
2) Da bi se mikro crna rupa stvorila mora da se obistini teorija o "Velikoj ekstra (petoj) dimenziji", kako smo vec napomenuli. To je veliki "?".
3) I cak ako se najcrnje predskazanje desi i mikro C.R. formira, prema Hokingovoj teoriji (1970 ih) C.R. ne zadrzava sve sto usisa, vec dolazi do curenja termo-radijacije, koja bi raspala C.R. Drugim recima mikro C.R. bi imala vrlo kratak vek, delic sekunde trajanje.
4) A sta ako Hokingova teorija da C.R. ima konacan vek trajanja nije tacna? U tom slucaju pogledaj sledecu racunicu:
Postoje razna matematicka modeliranja nastanka C.R. Najopstiji imaju pretpostavku da C.R. ima masu, ugaoni momenat i naboj (charge). Zatim imas uproscenja, gde moze da ima samo masu ili masu i a.m. ali ne naboj itd. Uzmimo najpoznatiju Svarccajldovu, po kojoj bi se u LHD stvorila C.R. mase od oko 1TeV (1 tera elektron Volt = energija od hiljadu milijardi elektrona koji prolaze kroz naponsko elektrostaticko polje od 1V). To je ogromna energija na nivou protona, ali u nasem svetu to je = energiji koju u letu trosi komarac.
Problem je ipak u prirodi C.R. Seti se da galakticna ili zvezdana C.R. je totalno crna i da nastaje usled degeneracije zvezda, sto je fenomen u Kosmosu, pri cemu dolazi do dodatka mase i kolapsa zvezde gde kao rezultat C.R. u precniku svog "horizonta" guta sve sto se tu nadje. To je potvrdjeno Habl teleskop slikama, koje sam imao da vidim, gde se ne vidi C.G. ali se vidi krug iz koga izbija u upravnoj ravni crvotocina (fantastika za putovanje kroz galaksije) i aktivnosta gasova koja ukazuje na ponasanje C.R. Analogija: recimo da imas muskarac-zena plesacki par. On sav u crnom, a ona sva u belom, plesu u mracnoj sobi. Svo vreme ne vidis njega, samo vidis nju, ali po njenim pokretima tacno znas sta radi on, kako savija zglob, kako se okrece, kojom brzinom itd itd...
Posto bi ta mikro C.R. imala sve osobine takve galakticne C.R. sa gore sracunatom energijom - njen horizont bi bio svega 10 precnika atoma. Takva C.R. bi sve gutala pred sobom unutar tako sicusnog precnika. Gore smo rekli da je svet atoma i molekula (kvantna fizika vrlo slican Univerzumu) 99% prazan prostor. Recimo radi uproscenja da zemlja sva od gvozdja, koje je tesko 8000 kg/kubni m. To znaci da ima gustinu od oko 5X10^30 nukleusa gvozdja u kubnom metru. To dalje znaci da bi C.R. putovala oko 200 km pre nego sto bi udarila u proton-neutron gvozdja. E sad dolazi najveci shtos: Nukleus gvozdja je oko 1000 puta veci od horizonta te C.R. Znaci da bi u procesu C.R. progutala nekoliko gore opisanih delova nukleusa - kvarka i gluona. A dok bi prosla kroz centar zemlje na drugu stranu i izasla negde u J. Americi, njena masa bi narasla max 1 nukleus gvozdja, sto je 1/1000 deo mase mikro C.R. Zbog zanemrljivo malog prirasta mase C.R. bi prosla pravoliniski i nastavila da se krece kroz svemir, a da niko i ne primeti da je ikad postojala.
Stvarno jasno objasnjavas... Svaka cast...
Mnogo Vam hvala za oba priloga, ovako objasnjeno, veoma razumljivo, cela stvar budi razodaznalost. Kamo lepe srece da cesto citamo ovakva, za obicne ljude, razumljiva objasnjenja. Ako nije previse, pitala bih kako funkcionise pretpostavljena CR iz Vaseg primera, u slucaju da ne bude jedna (u novinskim tekstovima proteklih dana govorilo se u mnozini), te koliko je verovatno da njihov broj bude toliki da se one spoje (i je li tako nesto uopste moguce)? Takodje, zanima me koliko je ovaj eksperiment upucen na potvrdjivanje/obaranje Ajnstajnove teorije (znajuci da je kod njega, ipak, rec o matematickom modelu)? Veliko hvala !
Све је ово у служби светских моћника који ће то у будућности да користе за развијање новог наоружања којим планирају коначно да овладају читавим светом и човечјим умом.Са почетком рада овог монструма почињу и велике шпијунске заврзламе разних земаља ко ће пре доћи до важних података.
A j*** ga Ludwig, ako u toj tvojoj teoriji nema vatiakansko-masonske urote, uzalud ti trud...
stiven havkins koji je iza teorije velikog pucanja je izjavio da ce taj projekat najverovatnije da
obori teoriju. naime svet je baziran na bazi fotografija koje idu brzinom od oko 1000 u
jenoj sekundi. mozda brojka nije tacna. sve radi na to principu. cak i nase oko radi na bazi
jedne fotografije u jednom momentu. a dusa je....( dobro dosli u klub...sto vise visi je vrt...)
neko im je vec upao u kompjuterski sistem.
