Izvor: Politika, 18.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Potpisano dvanaest dokumenata
Putin: Rusiji ne treba demokratija kao u Iraku. – Kriza na Bliskom istoku pomutila skup. – Moskva i dalje izvan STO
Dvodnevni samit grupe osam najbogatijih zemalja sveta okončan je juče u Sankt Peterburgu. Tokom trodnevnih diskusija u najrazličitijim oblicima raspravljalo se o globalnim pitanjima i najaktuelnijim problemima današnjice. Glavna pažnja skupa, koji je ove godine prvi put održan u Rusiji, bila je usmerena na probleme energetske bezbednosti, razvoj obrazovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i borbu protiv zaraznih bolesti. Pomenute teme, kako se i očekivalo, bile su samo okvir za šire razgovore, dok su se neka pitanja, poput obnavljanja sukoba na Bliskom istoku, nametnula sama po sebi.
Svodeći rezultate samita kojem su se juče pridružili i lideri Kine, Indije, Meksika Brazila i Južne Afrike, kao i predstavnici svih relevantnih međunarodnih organizacija, ruski predsednik Vladimir Putin je istakao: "Uspeli smo da usaglasimo rešenja o svim ključnim problemima. Postarali smo se da u potpunosti ispunimo sve obaveze koje smo prihvatili u okviru 'osmorice'. Odabrali smo nekoliko pitanja i, kako se ispostavilo, izbor je bio ispravan", zaključio je šef ruske države.
"Alternativni" Savet bezbednosti
U okviru ovogodišnjeg skupa bogatih potpisano je dvanaest dokumenata posvećenih Bliskom istoku, razvoju trgovine, borbi za zaštitu intelektualne svojine, borbi protiv korupcije na visokom nivou, pomoći Africi... Šefovi država i vlada osam zemalja takođe su usvojili Deklaraciju samita o borbi protiv terorizma kao i Izjavu G-8 o jačanju programa UN za borbu protiv terorizma. Potpisana je i Deklaracija o saradnji i budućim dejstvima za stabilizaciju... Učesnici skupa uputili su poziv Severnoj Koreji da ponovo uvede moratorijum na lansiranje raketa i odustane od nuklearnog programa i podržali povratak pitanja nuklearnih aktivnosti Irana u okvire Saveta bezbednosti UN.
Dolazak u Sankt Peterburg lidera i drugih velikih zemalja koje nisu članice G-8 kao i mnogobrojnih predstavnika međunarodnih organizacija, uključujući i generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Kofija Anana, naveo je pojedine izveštače da ceo događaj okvalifikuju kao "neformalnu alternativu Savetu bezbednosti UN". Na neki način sve je podsećalo na svetsku organizaciju uključujući i čitave ekipe novinara pridošlih sa svih meridijana.
Naime, tokom boravka u severnoj ruskoj prestonici svetski lideri su imali priliku da se sretnu sa velikom brojem poslenika štampe kao i predstavnika najrazličitijih nevladinih grupa i organizacija. Ti susreti uglavnom su bili prilika za poneku žaoku izrečenu na račun ovog ili onog političara i politike njegove zemlje. Naravno, interesovanje zapadnih novinara najviše se svodilo na priču o demokratizaciji Rusije, ljudskim pravima, slobodi štampe.
Jedno od pitanja upućenih američkom predsedniku Džordžu Bušu i njegovom domaćinu Putinu izazvalo je priličan smeh među prisutnima. Naime, komentarišući stanje u najvećoj zemlji na svetu Buš je izjavio da bi voleo da vidi Rusiju demokratizovanu poput Iraka. Na to je Putin odgovorio da njegovoj domovini zaista nije potrebna demokratija kakva trenutno vlada u pomenutoj zemlji. Sličnim žaokama Putin je propratio i izjave Tonija Blera i ostalih velikodostojnika.
Bez pravog "iskakanja"
Vredi pomenuti da je peterburški samit prošao bez toliko uobičajenih žestokih demonstracija antiglobalista i njima srodnih pokreta. Obračuni sa policijom uz upotrebu palica, kamenih kocki, Molotovljevih koktela i vodenih topova, ovaj put su u potpunosti izostali. Ruski organi reda potrudili su se da većinu neželjenih hitno vrate tamo odakle su došli.
Novinarima i analitičarima ostaje da posle svega izvedu računicu o tome ko je šta na samitu dobio, a ko šta izgubio. Verovatno najznačajniji momenat jeste odluka američke strane da, za sada, ne otvori vrata Svetske trgovinske organizacije ruskoj strani i ostavi je izvan foruma koji okuplja preko 140 država. Mada je uoči skupa vladalo uverenje da će i ta prepreka za priznanje Rusije kao pravog partnera biti preskočena, ispostavilo se da SAD, posebno američki Kongres, na to nisu spremne. Kao sledeći termin mogućeg dogovora pominje se mart naredne godine.
Ukratko, peterburški samit po mnogima je (osim pomenutog nesporazuma o STO) protekao u uočljivoj saglasnosti učesnika. Nije bilo pravih "iskakanja" kakvih su uvek gladni mediji kao i onih koji se u startu protive ovakvoj vrsti dokazivanja dominacije na našoj planeti. Ali od ovogodišnjeg skupa moćnih takvo nešto nije ni moglo da se očekuje. Ulozi su preveliki, a potezi državnika adekvatno tome uzdržani. Takvo je vreme.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 18.07.2006.]
