Izvor: Vostok.rs, 24.Sep.2010, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pošto sada stara papuča Margaret Tačer?
24.09.2010. -
Teško da će se neko začuditi navici zapadnih novinara da o Rusiji pišu koješta. Međutim, u ovom slučaju pisanja se latio ne dokoni novinar, već jedan od najrespektabilnijih američkih analitičkih centara. Fond «Nasleđe» odlučio je da saopšti Amerikancima, zašto uoči ratifikovanja novog sporazuma o smanjenju strateškog ofanziovnog naoružanja» Rusiji ne treba verovati.
Naletevši na članak «10 osnovnih razloga za neverovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Rusiji (Top10 ReasonsNottoTrustRussia)», objavljen na sajtu Fonda «Nasleđe» (TheHeritageFoundation) još 29. jula, nisam otkrila ničeg novog za sebe. Uobičajena američka demagogija, iskristalisana u poratnoj političkoj istoriji, kojom Amerikanci pokrivaju hipertrofiranim «životom» sopstvenih nacionalnih interesa čitav – ili skoro čitav – ostali svet.
Ali...»Papuče koje žuljaju nogu» stare ideološke formule smatraju se takvima jedino kod nas i u nekom delu Evrope. I sasvim se ne menjaju u samim Sjedinjenim Državama. Cena političke slepoće postaje još veća što se dalje od gorbojeljcinskog teškog vremena odmiču Rusija i svet. Ta je transformacija postala naročito primetna posle krize, koja se rasplamsala najpre u SAD, a potom i u svim ekonomijama zapadnog tipa. Zato je mogućnost promena u odnosima između Rusije i SAD, koju su Amerikanci krstili «resetovanjem», u početku tako i doživljavana – kao trezveno revidiranje američkih vrednosti. U krajnjoj liniji, tako su to shvatali u Rusiji.Međutim, ne shvata to tako Fond «Nasleđe», kojim već pet godina rukovodi baronesa Margaret Tačer. Zapravo, upravo me ta okolnost da napad na Rusiju nisu izvršili američki novinari, već autor «tačerizma» kao ideologije izgradnje sveta u novom veku, i pobudila da se vratim na staru julsku publikaciju.
Poznata po svom dugom, jedanaestogodišnjem mandatu premijera Velike Britanije, Tačerova se u svojim reformama ekonomije oslanjala na deo britanskih poreskih obveznika, koji su mogli plaćati „tačerizam". Otuda i naširoko izreklamirani uspeh u ulozi premijera. Nikakva „gvozdena ledi" u toj istoj Rusiji 90-ih godina ne bi uspela da ponovi britanski eksperiment bez totalnog osiromašenja apsolutne većine stanovništva Rusije u interesu opšte privatizacije proizvodnih sredstava. „Tačerizam" u Rusiji bi stavio masnu tačku na istoriju Ruske države, učinivši veoma uski krug njenih građana nezamislivo bogatim i definitivno pretvorivši zemlju u politički sirovinski privesak zapadnoj ekonomiji. Zapravo, suština globalizacije, primenjiva na zemlje trećeg sveta, upravo se i sastoji u tome.
Uporedo s time, „tačerizam" je u politici toliko jednostavan i svodi se na direktno podčinjavanje okolnog sveta običnim i razumljivim ciljevima „stubova demokratije" – SAD i Velike Britanije. A ideologija tog „buketa" reklamirana svim poznatim sredstvima „ispiranja mozgova" , upravo se i svodi na to da se nametnu jednostavni i razumljivi ciljevi Amerikanaca i Britanaca svima koji služe zadovoljavanju potreba „stubova".
Zadržaću se na imenu i delima Margaret Tačer samo zato, što to olakšava poimanje tih samih „deset razloga nepoverenja", koje je tačerovski fond ponudio kao paradigmu odnosa sa Rusijom u bližoj perspektivi.
Evo ih.
Prvi: Rusija je stalno kršila Sporazum o ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja iz 1991. godine (START'-1) do samog kraja njegove važnosti u decembru prošle godine. Naročito time, što je isprobavala interkontinentalne balističke rakete sa odvajajućim bojevim glavama, što je zabranjeno Sporazumom. Dopustiću sebi da napomenem, da je Sporazum, potpisan 31. jula 1991. godine u Moskvi, stupio na snagu tek 5. decembra 1994. godine, kada već nije postojao Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika (SSSR). Prema Sporazumu, SSSR i SAD su bili dužni da u roku od sedam godina smanje svoje nuklearne arsenale tako, da na svakoj strani ostane najviše po šest hiljada jedinica. Pri tom je SSSR, saglasno američkim „pravilima evidencije" bojevih glava, koje se nalaze na teškim bombarderima, mogao imati oko 6,5 hiljada bojevih glava, a SAD 8,5 hiljada. Članom 5, stav 15 zabranjivana je proizvodnja, isprobavanje i instaliranje balističkih raketa koje se lansiraju iz vazduha, balističkih i krstarećih raketa sa podmorničkih lansirnih uređaja (pored ostalog, instaliranih u unutrašnjim vodama), kao i orbitalnih raketa. A mobilni kompleksi na zemlji trebalo je da se baziraju jedino u ograničenim regionima, čiji su nazivi i geografske koordinate morali biti poznati protivniku.
Bez obzira na raspad SSSR, Rusija je u maju 1992. godine u Lisabonu potpisalka dodatni protokol, u skladu sa kojim su se Sporazumu priključili Ukrajina, Kazahstan i Belorusija, čija su nuklearna sredstva bila veća od arsenala Francuske, Velike Britanije i Kine uzetih zajedno. Samim tim je Ruska Federacija faktički reanimirala Sporazum , da bi udovoljila američkim prijateljima Borisa Jeljcina.
Odmah potom „demokratska Rusija" počela je u Sari-Ozeki u Kazahstanu uništavati svoje rakete pod striktnom kontrolom inspektora SAD na terenu, i svuda gde su se nalazili ruski nuklearni arsenali. A šta su činili sami Amerikanci?
Prilikom realizacije tog Sporazuma oni su načinili najmanje 10 ozbiljnih prekršaja. Na primer, nisu utilizovali nuklearne bojeve glave i druge stepene raketa, već su ih skladištili u bazama, stvarajući „povratni potencijal" i zadržavajući sposobnost da ih u najkraćem roku vrate na „bojno polje". Inspektori Borisa Jeljcina kod „druga Bila" nisu mogli ni da privire.
Drugi: Rusija, ispostavlja se, i dalje smatra SAD i NATO neprijateljima broj jedan. Možete misliti – SAD i NATO su se iz petnih žila trudili da u protekle dve decenije pokažu Rusiji uzornu miroljubivost – nisu širili zonu svog uticaja na Istok, nikoga nisu mamili u svojn vojni blok, koji je bombardovao Jugoslaviju, nisu upadali u Irak, nisu instalirali mrežu svojih baza po perimetru Rusije, uvlačeći sve nove i nove njene susede...
Ili su „normalni" odnosi sa pozicija Fonda Tačer kada je američki bajonet stavljen Rusima pod grlo?
Treći: Rusija krši „sporazume o neširenju", isporučujući „balističke raketne tehnologije" Iranu i Severnoj Koreji, zemljama koje stalno uznemiravaju Ameriku i njene saveznike. A to što u stvari tehnologije, zabranjene međunarodnim sporazumima, u kojima učestvuje RF, ona nikom ne isporučuje „Nasleđu" nije važno. Kao što nije važna zabrinutost Moskve povodom upornosti sa kojom SAD hrle tamo gde je Rusiji preostalo makar nešto od bivše „uticajne sfere".
Četvrti: Bez obzira na to, što je prošlo već dvadeset godina od kako je okončan „hladni rat", Rusija nastavlja da proizvodi novo, i modernizuje staro nuklearno oružje, i čak je spremna da ga upotrebi radi „nanošenja prvog udara". Onima koji su bili u srednjoj školi pre Gorbačova, ne treba napominjati šta je to američka „Strateškja odbrambena inicijativa" (SOI). Nju je obelodanio Ronald Regan 23. marta 1983. godine. To je bio dugoročni programn naučno-istraživačkih i eksperimentalno-konstruktorskih radova, čiji je osnovni cilj bio stvaranje sveobuhvatnog sistema protivraketne odbrane (PRO) sa elementima kosmičkog baziranja, koji isključuje ili ograničava moguće uništavanje nazemnih i morskih ciljeva iz kosmosa. Za uništavanje velikog broja ciljeva (nekoliko hiljada) u toku nekoliko minuta u PRO i po programu SOI predviđano je korišćenje aktivnih sredstava za uništavanje, zasnovanih na novim fizičkim principima, pored ostalog, laserskim, elektromagnetskim, kinetičkim i visokofrekventnim, kao i nove generacije tradicionalnog raketnog oružja „zemlja-kosmos" i „vazduh-kosmos". Cilj SOI bilo je osvajanje supremacije u kosmosu, stvaranje protivraketnog „štita" SAD radi pouzdanog pokrivanja čitave teritorije Severne Amerike putem instaliranja nekoliko ešalona udarnog kosmičkog naoružanja, sposobnog da presreće i uništava balističke rakete i njihove bojeve blokove na svim sektorima leta. I ne treba misliti da se nakon svečanosti povodom urušavanja SSSR u Americi nešto promenilo. Sa dolaskom na vlast administracije Džordža Buša (mlađeg) ti su radovi obnovljeni – istina, „pod krovom" stvaranja sistema PRO.
Peti: SAD smatraju, da Rusija ne poštuje međunarodne konvencije o hemijskom i bakteriološkom oružju i da „Moskva može imati deset puta više taktičkog nuklearnog oružja od SAD". I tu je, da tako kažemo, „opšta caka": postoje međunarodne konvencije u kojima je propisan mehanizam kontrole njihgovog poštovanja, i svako odstupanje od tog mehanizma istog trena bi isplivalo u vidu skandala u Savetu bezbednosti OUN. To što se tiče prve optužbe. A što se tiče druge – kada eksperti fonda „Nasleđe" kažu da ne „može biti", a veruju da SAD imaju deset puta manje taktičkih nuklearnh raketa nego Moskva, njihov ekspertski zaključak zaista izaziva poštovanje, jer to znači da su Amerikanci najzad počeli činiti ono što traže od ostalog sveta.
Šesti: Ispostavlja se da je izvršivši napad na Gruziju Rusija „odbacila" Helsinški pakt iz 1975. godine, koji štiti granice evropskih država posle Drugog svetskog rata, i narušila suverenitet Gruzije.
E, to je vrlo suptilno pitanje.
SAD i njeni saveznici u NATO ništa nisu „odbacili", ali su bombardovali Jugoslaviju, otrgnuvši deo Srbije da bi udovoljili kosovskim albancima, okupirali Irak, upali u Avganistan, finansirajući dolarskim garancijama proameričku opoziciju u svim zemljama bivšeg SSSR.
U slučaju neophodnosti taj se spisak može značajno produžiti.
Sedmi: Rusija je protiv planova Vašingtona da se brani od iranskih raketa u blizini rusko-poljske granice.
Komentar je tu izlišan.
Osmi: Rusija održava veze sa „terorističkim organizacijama" HAMAS i Hezbolah i pruža vojnu i diplomatsku pomoć „neposlušnim" državama – Siriji, Iranu, Venecueli. Međutim, HAMAS i Hezbolah su „terorističke" organizacije samo zato što su anmtiameričke. A ako bi se Moskva sa svoje strane latila posla da podučava Vašington sa kim da se ne druži, ona bi posavetovala administraciji SAD da prestane finansirati nuklearni Izrael – najmoćniji elemenat nestabilnosti na Bliskom Istoku.
Deveti: Rusija koristi „gasnu cev" prema Evropi kao političko oružje. SAD koristi kao političko oružje NATO, MMF, USAID, UNESKO (spisak bi se mogao nastaviti nabrajanjem svakoraznih NPO)...Ali i dalje je najmoćnije američko oružje,zapravo, američki dolar bez pokrića, koji je najpre na Zapadu, a potom i svuda u svetu, postao osnovna rezervna valuta. Upravo tim oružjem SAD diktiraju svetu „sa kim će ko da se druži".
Deseti: Ovaj razlog ne podleže analizi, jer je „dežurna" tvrdnja o tome da su Medvedev i Putin u Rusiji stvorili autoritarni režim, zbog čega Rusi pate zbog kontrolisanja njihovog političkog života, tojest, zbog zabrane proameričke opozicije u svojoj kući, zbog ubistava novinara i boraca protiv korupcije, zbog mučenja i nestajanja ljudi bez traga, zbog kršenja zakona u cilju bogaćenja i sticanja političkih dividendi. A da je u Rusiji vlast i zaista autoritarna, kakva je bila, recimo, za vreme Staljina, taj set prekora bi osiromašio, sve do potpunog iščeznuća. I – sasvim ne zarad prekora – želim primetiti, da je upravo u Sjedinjenim Državama „zatvorsko stanovništvo" brojnije nego u Kini – najbrojnije u svetu, preko pet miliona. Pri tom se Rusi ne ljute na SAD.
Podvlačeći crtu ispod cele te izmišljene konstrukcije od deset „zašto", koja kao takva predstavlja ideološku nulu, želim reći da ona može proizvesti utisak samo na one koji ne osećaju kako je odavno postala tesna ne samo za Rusiju, nego i za sve druge zemlje, „papuča" napravljena po kalupu gospođe Tačer.
Jelena Pustovojtova,
Izvor: Fond strateške kulture, srb.fondsk.ru
,
Predloži prijateljima
Komentari (1) Dodaj komentar
