Izvor: Blic, 18.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postkomunisti se nude Šrederu
Postkomunisti se nude Šrederu
BERLIN - Otvarajući prostorije partijskog izbornog štaba, smeštenog u jednoj od glavnih ulica u vladinoj četvrti u Berlinu, sa staklenim zidovima koji omogućavaju puni ‘uvid’ u ono što se radi unutra, predsednica Partije demokratskog socijalizma (PDS) Gabi Cimer nije krila ni neposredne političke ciljeve svoje stranke: 'Hoćemo da budemo najjača partija u istočnim delovima zemlje, u zapadnim da povećamo procenat glasova sa jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na dva, da bismo u celoj zemlji imali stabilnih šest do sedam odsto biračkog tela'. Koliko su ovi ciljevi realni, pokazaće već pokrajinski izbori u Zaksen-Anhaltu, u nedelju. Tu se očekuje da Hrišćansko-demokratska unija (CDU) ubedljivo pobedi (sa oko 32 osto), dok bi socijaldemokrati (SPD) i postkomunisti trebalo da osvoje po 23-25 odsto glasova. Ako socijaldemokrati osvoje više od postkomunista, oni bi mogli obrazovati pokrajinsku vladu velike koalicije, pošto su i šef SPD, kancelar Šreder i generalni sekretar Mintefering bar na rečima i uoči izbora, isključili mogućnost crveno-crvene koalicije. Ukoliko PDS bude ispred socijaldemokrata, oni će ponuditi da sa njima obrazuju vladu, s tim što bi mesto predsednika pripalo šefu parlamnetarne frakcije PDS Rolandu Klausu. Socijaldemokrati u tom slučaju ne bi bili na manjoj muci nego da sklapaju savez sa CDU i utoliko ishod nedeljnih izbora u Zaksen-Anhaltu može biti test za razne spojeve u budućnosti.
O jednom od tih postizbornih spojeva govorila je i šefica postkomunista Cimer. Po njoj, nije isključeno da PDS podrži manjinsku vladu socijaldemokrata i Zelenih, ukoliko se dogodi da ovi na septembarskim izborima ne budu mogli da obezbede većinu u parlamentu. Postkomunisti ne nameravaju da formalno uđu u koaliciju sa socijaldemokratima, ne samo zato što im to niko (zasad) ne nudi, već i zbog toga što su svesni da prema njima, u zapadnim delovima zemlje, gde ih smatraju naslednicima istočnonemačkih komunista, još uvek vlada veliko podozrenje. Podržavajući manjinsku crveno-zelenu vladu, postkomunisti bi se nametnuli kao ‘federalni’ politički faktor, nezavisno od svog zanemarljivog biračkog tela u zapadnim delovima zemlje, a istovremeno bi marginalizovali uticaj liberala i gurnuli hrišćanske-demokrate u još dublju opoziciju.
Razrešenje ovih predizbornih kombinacija znaće se, naravno, tek 22. septembra uveče.
Branislav Milošević
