Izvor: Blic, 12.Jul.2016, 20:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Postao sam previše bogat, morao sam da LAŽIRAM SOPSTVENU SMRT"
Svaki kontakt sa strancima u Severnoj Koreji nosi sa sobom rizik od prinudnog odlaska u radne logore ili na višegodišnje robije. Jedan od retkih koji je zbog prirode posla smeo da bude u kontaktu sa strancima je Džon Ken Mu. Ipak, privilegija koju je imao na kraju ga je dovele u situaciju zbog koje je morao - da lažira sopstvenu smrt.
Ken Mu živeo je u Pjongjangu, glavnom gradu Severne Koreje. Do 2003. godine kada je pobegao iz rodne zemlje radio je u hotelu kao upravnik, da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi potom polako napredovao i postao jedan od bogatijih ljudi u državi. Njegova neobična priča počinje sa pozamašnom napojnicom koju je dobio jednog dana, ispričao je novinarima "Radija Slobodna Evrope".
- Japanske delegacije bili su česti gosti u našem hotelu. Jedan Japanac me posebno oduševio pa sam u znak zahvalnosti i gostoljubivosti poklonio kutijicu ženšena. Međutim, on je meni dao napojnicu od 300 dolara. Tako je sve to počelo - počinje svoju pričću Ken Mu.
U to vreme, komercijalne aktivnosti u Severnoj Koreji bile su strogo zabranjene. Velika nestašica hrane i hiljade umrlih od gladi, otvorile su crno tržište, zbog čega je država morala da interveniše. Te 2002. godine, Severena Koreja pruži priliku ljudima da pokrenu sopstveni biznis, naravno uz strogu kontrolu režima.
Upravo sa tih 300 dolara, ogroman novac za građane Severne Koreje, Džon je odlučio da se upusti u privatan biznis.
- U Kini sam kupovao jeftinu odeću, uglavnom onu koju velike robne kuće nisu htele. U jednoj vreći sa odbačenom odećom bilo je i do 100 kilograma robe, a ja bi ih kupovao za 100 dolara. Tu robu sam prodavao u Severnoj Koreji - kaže Ken Mu.
Kasnije se uz odeću okrenuo i preprodaji bicikala, potom malih kućnih uređaja i najrazličitije robe. Njegovo bogatsvo u siromašnoj Koreji svakog dana sve više se uvećavalo i u jednom trenutku premašivalo 100.000 dolara. Na ruku mu je išao biznis kojim se bavio jer je u to vreme država osiguravala hranu i odeću siromašnim građanima.
Pročitajte još
- Jednom u tri meseca država je osiguravala ljudima rublje i čarape. Cipele su stizale još ređe. Prodavnica nije bilo, pa ljudi nisu imali izbora osim da uzmu ono što im država da, sve dok nisam došao ja i ljudi poput mene - kaže Ken Mu, ali upravo to što je zarađivao lako i brzo učinila ga je metom režima koji je ubrzo prestao da sarađuje sa njim.
- Velika suma novca u privatnim rukama u Koreji znači samo jedno - pretnja vlastima. Pogotovo ako taj novac ne deliš sa državom.
Iako je u jednom trenutku sve delovalo bajkovitou zemlji u kojima je život običnim građanima pakao, Ken mu, otac dvoje dece, primetio je da njegovi poslovni partner misteriozno nestaju. Shvatio je o čemu se radi i da uskoro on mogao biti taj kog će progutati mrak.
- Nisam imao izbora, morao sam da počnem da planiram beg iz zemlje. Plašio sam se. Ljudi su mi govorili da ću biti ubijen, pa čak i kada i gde. Bilo je pitanje trenutka - sutra, prekosutra... Definitivno su krenuli na mene - priseća se Ken Mu.
Dok je planirao beg, postao je svestan da suprugu i dvoje dece ne može da povede sa sobom. Ipak, podjednako je opasno i da ih ostavi, jer bi režim mogao da im se sveti , zbog čpega je smislio novi plan. lažiraće sopstvenu smrt. Potvrda da je poginuo u saobraćajnoj nesreći koštala ga je 50 dolara mita.
Kada je nabavio željeni papir, uputio se preko kineske granice koju je lako prešao kao trgovački putnik. Na drugoj strani granice, dočekao prijatelj koji ga je odvezao što dalje. Lažni pasoš Južne Koreje dobio je posle četiri meseca u Kini. Preko Filipina, stigao je do Seula gde je dobio politički azil.
- To je normalna praksa za sve one koji beže. Prvo te pošalju u treću državu, a tek onda u Južnu Koreju - objasnio je Ken Mu koje je prve dane u toj zemlji proveo u specijalnom kampu u kojem se izbeglice privikavaju na novi život.
- Ljudima iz Severne Koreje strašno je teško se snaći u kapitalističkom sistemu. Na Severu ti partija ceo život govori šta treba da radiš, pa kada se sretneš sa gradom poput Seula, osećaš se izgubljeno.
Iako je pobegao pre 13 godina, kako kaže, još uvek ima noćne more da će ga uhvatiti sigurnosne službe Severne Koreje. Njegove fotografije su retkost, društvene mreže ne koristi, a sa porodicom nije u kontaktu od kada je lažirao sopstvenu smrt. Čak, oni i dalje veruju da je mrtav.
- Živeću u strahu do kraja života. Ako partija sazna da sam živ i da sam u Južnoj Koreji, moja rodbina bila bi u ozbiljnoj opasnosti. Sve dok sam ja mrtav, oni će biti živi. Na to pomislim svaki put kada poželim da pozpovem svoju ženu i decu - kaže Ken Mu.
ZNAO SAM DA ĆE PROBATI DA ME UBIJU Neverovatna priča o usponu i padu moćnog biznismena iz S. Koreje!
Izvor: Kurir, 12.Jul.2016
...Sve je počelo kada je krenuo da radi u jednom hotelu u Pjongjangu Ken-mu je bio jedan od retkih u zemlji koji je imao privilegiju da priča sa strancima.."Japanske delegacije bili su česti gosti u našem hotelu Jedan Japanac me posebno oduševio pa sam u znak zahvalnice poklonio kutijicu punog...
