Izvor: Politika, 29.Maj.2014, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Postali ste izvoznici bezbednosti u svet
Ujedinjene nacije sa zemljama zapadnog Balkana u oktobru u Beogradu organizuju regionalnu konferenciju o mirovnim misijama
Srbija je jedna od deset evropskih zemalja koje najviše učestvuju u mirovnim misijama Ujedinjenih nacija širom sveta, dok je na zapadnom Balkanu u ovom pogledu lider, kaže Peter Due, šef kancelarije UN u Beogradu i predstavnik generalnog sekretara UN Ban Ki Muna, zadužen za ovaj region. U razgovoru za „Politiku” on ističe da je „lepo videti da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je zapadni Balkan od regiona koji je morao da ’uvozi’ bezbednost postao region koji sada ’izvozi’ bezbednost”, pri čemu najavljuje da će u oktobru u Beogradu organizovati regionalnu konferenciju o mirovnim misijama UN na visokom nivou.
„Iz Njujorka ćemo pozvati šefa mirovnih misija UN, a pozvaćemo i ministre odbrane, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova zemalja zapadnog Balkana, kao i predstavnike partnerskih zemalja i organizacija kao što su OEBS i NATO. Tada ćemo ohrabriti države da više doprinesu misijama, tako što će pojedinačno slati vojnike, ali i zajednički u dogovoru sa susednim zemljama. Smatramo da zemlje koje su nekad bile u ratu sada mogu zajednički da pošalju trupe u mirovne misije, što će pokazati koliko je ovaj region napredovao i koliku Srbija ima lidersku ulogu u pokretanju ovog regiona u pravom smeru.”
Mirovne misije UN minulih godina su se promenile tako što su sada usmerene na zaštitu civila i borbu protiv terorizma, ali uz upotrebu sile?
Danas je (29. maj) Međunarodni dan mirovnjaka UN, i to je dan kada se sećamo svih onih koji su dali svoj život za uspostavljanje mira. Prošle godine ih je bilo 106 koji su dali svoje živote u službi mira. Ali, ovo je dan kada ističemo šta mirovne misije rade i kako se ovaj posao menja. Kao što ste rekli, promenili su se izazovi sa kojima se suočavamo pa se tako menja i način uspostavljanja mira. Sada imamo 16 misija održanja mira širom sveta u kojima učestvuje 115.000 vojnika, policajaca i civila. Neke od njih su tradicionalne misije vojnih posmatrača koji iz tampon-zona nadgledaju stanje. Ali, mnoge od njih su, naročito one u Africi, u područjima u kojima su i dalje aktivne borbe, poput Konga, Malija, Južnog Sudana i Centralnoafričke Republike (CAR). Da bi UN ostao relevantan u održavanju mira, odlučeno je da misije UN moraju da budu snažnije. Zbog toga se sada usredsređujemo na modernizaciju mirovnjačkog posla tako što ćemo imati nenaoružane bespilotne letelice koje pomažu u prikupljanju informacija.
Na primer, u Kongu je odlučeno da imamo brigadu koja će intervenisati i eliminisati neprijateljske pobunjeničke grupe. Takav posao možete da uradite samo ako poboljšate obaveštajnu aktivnost. Nema sumnje da to povećava rizik za mirovne misije, ali ako želimo da mirovne misije budu relevantne za današnje sukobe i terorizam, to moramo da uradimo. Ne menjamo mirovne snage u ratne snage, već samo prelazimo granice tradicionalnih misija održanja mira.
Gde Vojske Srbije može dati najbolji doprinos u tim misijama?
Srbija trenutno učestvuje u mirovnim misijama UN sa više od 200 vojnika i na desetine policajaca. To možda ne deluje mnogo, ali je zapravo mnogo ako se uzme u obzir veličina Srbije. Zbog toga ste među deset evropskih zemalja koje najviše doprinose misijama UN. Vaš najveći doprinos je u Libanu i na Kipru. Možete da budete ponosni na to šta rade vaši vojnici, jer su visoko cenjeni, profesionalni i dobro obučeni i opremljeni. I to su zaista mirovnjaci koji su nam potrebni za ovaj snažniji vid održanja mira. Zbog toga UN očekuju još veći doprinos zemalja, kao što je Srbija, jer ako želimo da imamo misije većeg rizika, neophodni su nam dobro obučeni i opremljeni profesionalni vojnici i policajci.
Kada to kažete, da li imate na umu konkretne misije kojima bi srpska vojska mogla da se pridruži?
Da, to su dve najnovije operacije. Jedna je u CAR, gde je situacija izuzetno teška i veoma je blizu genocidu. Druga je prošle godine uspostavljena misija u Maliju. Ovim misijama je neophodna podrška zemalja kao što je Srbija, koje imaju kvalifikovane ljude. Teško je privući zemlje za ove misije, jer su rizici znatni. Bili bismo zahvalni ako bi se Srbija uključila jer ima značajnu vojnu stručnost.
Kako komentarišete kritiku pojedinih analitičara koji su ovih dana istakli da se srpska vojska bori protiv pirata i terorista u Africi, dok je potrebnije da u Srbiji bude spremnija za odgovor na poplave?
Smatram da su Vojska Srbije i vojska u BiH uradile veoma dobar posao u borbi protiv poplava. Nema smisla povlačiti pripadnike mirovnih misija, jer bi to trajalo predugo, a najdramatičniji deo suzbijanja poplava je završen. Naravno, vi možete ponovo da procenite za šta koristite svoje resurse, ali mi se nadamo da ćete i dalje učestvovati u mirovnim misijama UN i da ćete pomagati ljudima širom sveta baš kao što ste pomagali svom narodu kod kuće.
Osim sticanja iskustva za vojnike, koje su koristi za zemlju koja učestvuje u misijama? Da li je moguće ostvariti i ekonomski interes?
Nikada ne vezujemo mirovne misija za ekonomski interes, ali, ako ste na nekom terenu, tamo stvarate kontakte koji će vam samo pomoći ako želite da radite određene projekte. Ipak, voleli bismo više da istaknemo da učešćem u misijama UN poboljšavate međunarodnu sliku o sebi, jer doprinosite ciljevima Povelje UN. Za vojnike i policajce je to dobar trening i sticanje međunarodnog iskustva. Ali, neophodno je pomenuti i mehanizam povraćaja novca, budući da kada Srbija pošalje jednog vojnika dobija nešto više od 1.000 dolara za taj angažman, tako da su delom pokriveni njeni troškovi.
--------------------------------------------------------------------
U BiH bez stvarnih promena do sledeće godine
Prošlonedeljni sastanak Saveta za implementaciju mira u Bosni i Hercegovini je, prema oceni Petera Duea, bio obeshrabrujući jer članovi (zapadne zemlje i Rusija) nisu mogli da se dogovore oko zajedničkog komunikea. „Ono što je bilo jasno na tom sastanku jeste da su se tenzije oko Ukrajine prelile na BiH. Ono što je jasno, u BiH neće biti značajnih promena do sledeće godine. U oktobru su izbori, ali je malo verovatno da će biti neke značajne promene. Ne samo što će se čekati na formiranje vlasti u BiH, nego se iščekuju i promene u Briselu, ko će zameniti Ketrin Ešton i Štefana Filea, kao i da li će EU razviti novi pristup BiH. Sve u svemu, ne očekuje se da se bilo šta značajno promeni do sledeće godine, a to je zabrinjavajuće, imajući u vidu februarske socioekonomske proteste, a i aktuelne štete od poplava”, kaže Due.
Nenad Radičević
objavljeno: 29.05.2014.
