Izvor: Politika, 09.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posrnuli džin
Umesto novih Erbasovih aviona odleteli samo – stari direktori
Ako izuzmemo eventualne zlobnike iz Boinga, teško da je iko mogao očekivati da će se oko doskoro najvećeg planetarnog proizvođača aviona, Erbasa, ikada podići tolika prašina, kolika se ovih dana podigla. Prašina je, međutim, bila takvih razmera da se kroz tu izmaglicu na kraju jedva mogao nazreti dvojac dosadašnjih kormilara, Noel Foržar i Gustav Humbert, kako pognutih glava odlazi sa scene i kako, ne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << baš najčvršćim korakom, na nju stupa novi – Luj Galoa i Kristijan Štrajf...
Ostavka, ili smena, svejedno, jednog od dva izvršna direktora kompanije EADS (Foržar), kao i Erbasovog predsednika (Humbert) bila je, međutim, samo logična posledica složenih događaja koji su dugo nagrizali ovog džina, sve dok ga saznanja da će isporuka njegovih takođe džinovskih A380 kasniti sedam meseci, nisu bacili na kolena. Računica je bila neumoljiva: kašnjenje će u razdoblju od 2007. do 2010. umanjivati godišnji profit proizvođača za oko pola milijarde evra, na šta su i berze reagovale na sebi svojstven način. U toku samo jednog dana akcije EADS-a srozale su se za neverovatnih 26 procenata, a kompanija samo po tom osnovu izgubila – 5,5 milijardi evra.
Direktor spletkaroš
Beše to, dabome, sasvim dovoljan razlog da počne potraga za Pedrom, koji će, za primer, da (iz)visi. Humbert je sa svog mesta odleteo kao najodgovornije lice Erbasa. Foržar se, opet, svojim ponašanjem na mestu kopredsednika EADS-a za sličnu kaznu, izgleda, sam kandidovao, što je, razume se, tvrdnja koja zahteva izvesna obrazloženja.
EADS je nastao pre šest godina, kada se raspao britansko-nemački savez između Britiš erospejsa (BAE) i Dajmler Krajslera, a onda Nemci sa Francuzima i Špancima stvorili novu kombinaciju u kojoj je vlasništvo podeljeno ovako: Francuzima (vlada 15 odsto, Lagarder itd) i Nemcima (Dajmler Krajsler) po 22,5 odsto akcija, Špancima (Komunikasiones aeronautikas) pet procenata, a ostatak usmeren ka berzi. Firmom su zato dosad uvek zajednički upravljala po dvojica kopredsednika i izvršnih direktora, iz Francuske i Nemačke.
Kada je pak Noel Foržar lane prekomandovan sa mesta šefa Erbasa na mesto izvršnog (ko)direktora EADS-a odmah se dala primetiti negova želja da iz uprave odstrani – nemačkog kolegu. Kažu da je opasno spletkario i stvorio priličan broj neprijatelja, među kojima očito beše i nemački kopredsednik Tomas Enders koji je, naravno, ulučio priliku da Francuzu prebaci zbog poteza koji će, po svoj prilici, tek biti predmet pažnje raznih nadležnih organa. Gosn. Foržar je, naime, u martu, kada o kašnjenju ne beše još ni pomena, naprasno, za nekih 2,5 miliona evra – prodao svoje akcije! Ispostavilo da nije bio jedini. Svoje akcije u EADS-u je, naime, prodao i Arno Lagarder, takođe Francuz iz najužeg rukovodstva, koji je u vezi s tim uspeo da smisli samo sledeće objašnjenje: "Moram da biram između toga da me smatraju nečasnim, ili nekompetentnim čovekom koji ne zna šta mu se dešava u fabrikama... Ja biram ovo drugo". Foržar je, opet, izjavio da je "šokiran prezumpcijom (njegove) krivice". Gužva je bila već uveliko počela.
Nervozni premijer
Nervoza je zahvatila čak i francuski parlament u kome se, recimo, premijer Dominik de Vilpen nedavno okomio na lidera socijalista Fransoa Olanda nazivajući ga "kukavicom" samo zato što ga je ovaj priupitao za zdravlje EADS-a. Onda je Oland u znak protesta napustio sednicu, koja je potom i prekinuta, a de Viplen, čim se ohladio, stao da se izvinjava, ali su posmatrači celu tu situaciju, najposle, uspeli da vide kao novi dokaz povezanosti francuskih političkih sa poslovnim vrhovima, ocenjujući, štaviše, da bi neprilike Noela Foržara mogle da ugroze čak i šefa države Žaka Širaka.
Bilo je, dabome, zato mnogo bezbolnije da bude ugrožen samo Foržar, no koliko će sve ovo ugroziti EADS, a koliko Erbas – tek ostaje da se vidi.
Trenutno izgleda da je kriza u obe kompanije poprimila velike razmere. Da jeste, potvrdila su i nastojanja britanskog BAE sistemsa da proda svoj paket akcija u Erbasu u kome Britanci, inače, poseduju 20 procenata vlasništva (ostale četiri petine pripadaju EADS-u), ali i njihovo zaprepašćenje svotom koja bi im u tom slučaju pripala. Pokazalo se, naime, da bi njima, po proceni banke Rotšild, za petinu Erbasa sledovalo jedva 2,75 milijardi evra, dakle, više nego upola manje od prethodne procene banke Goldman Saks koja je to isto svojevremeno vrednovala sa čak – 6,5 milijardi evra.
Problemi sa žicama
Odlaganje isporuka do kojeg je došlo zbog "problema sa žicama" (u džinovski avion se, inače, ugrađuje oko 500 kilometara kablova) pokazalo se, tako, kao stvar gotovo kobna po Erbas. Mnogi su sada, međutim, počeli da sumnjaju da je samo kašnjenje moglo da bude uzrok tako velike krize. Stali su da se prisećaju da je Boing odlučio da ne pravi tolike grdosije, te da se orijentisao na "drimlajner" (sa 250 mesta), a takođe i poslovnog kraha još jedne evropske kooperacije, dakle svih onih 14 "konkorda" koliko je ukupno uspelo da uzleti, i da se sve češće pitaju hoće li biti dovoljno kupaca da se investicija u evropski "džambo", teška oko 12 milijardi evra, ikada isplati. Ovo naročito imajući na umu da je za aviončinu veliku kao "zgrada sa sedam spratova", kadru da primi od 555 do 840 putnika, dosad, ipak, stiglo samo 159 narudžbina, te da im je možda baš zato ovih dana, uporedo s padom vrednosti akcija – porasla cena.
Jedan A380 će, dakle, po novom koštati između 235,4 i 251,6 miliona evra, što će, po logici stvari, kupce samo dodatno da odbije. Erbasu je, inače, za šest meseci i za sve tipove aviona stiglo jedva oko 150 narudžbenica. Boing je istovremeno dobio – 450 porudžbina!
Rodoljub Gerić
[objavljeno: 09.07.2006.]
