Izvor: Blic, 27.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja šansa za mir
Poslednja šansa za mir
Diplomatski napori na Bliskom istoku trenutno su, nakon izraelskog prihvatanja takozvanog putokaza do mira, odnosno najnovije mirovne inicijative, usmereni na pripreme mogućeg regionalnog mirovnog samita.
Javlja se, naime, da bi predsednik Buš početkom narednog meseca mogao da razgovara sa izraelskim i palestinskim premijerom Arijelom Šaronom i Mahmudom Abasom. Izrael je saopštio da će se američki predsednik Džordž Buš po svoj prilici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sastati sledeće nedelje sa izraelskim i palestinskim premijerom u Jordanu, s ciljem da promoviše takozvani putokaz do mira na Bliskom istoku.
Palestinci kažu da su, i pored uzdržanog optimizma, zabrinuti zbog mere do koje bi izraelske rezerve po pitanju 'putokaza do mira' mogle da utiču na sam mirovni plan. Palestinski zvaničnici pozdravili su odluku izraelske vlade da prihvati mirovni plan, ali su ljutito reagovali na rezerve Izraela prema tom planu i naglasili da uslovna podrška nije dovoljna.
Premijer Šaron je, sa svoje strane, naglasio da će učiniti sve kako bi se u mirovnom procesu načinio pomak napred.
Izraelski premijer Arijel Šaron obećao je da će učiniti sve što može da se ostvari međunarodni mirovni plan za Bliski istok, uprkos svojim ličnim sumnjama u taj plan, koji je njegova vlada prihvatila. Plan je prihvaćen i pored protivljenja nekolicine ministara iz ultradesnih partija i članova Šaronove konzervativne partije Likud. Šaron je prethodno upozorio svoju vladu da bi neprihvatanje 'Mape puta', koju su Palestinci podržali još pre nekoliko sedmica, dovelo do krize u odnosima s Vašingtonom.
Izraelski premijer naglasio je u Jerusalimu da odluka njegove vlade nije bila 'radosna' i dodao: 'Moraćemo da učinimo bolne ustupke i ja ću uložiti svaki mogući napor da proces napreduje. Ali, u jednoj sferi ustupaka neće biti i ta sfera je bezbednost Izraela i njegovih građana'.
No, činjenica da je izraelski kabinet dao čak i uslovni pristanak na plan kojim se definišu koraci na putu stvaranja palestinske države je krajnje značajna, a mnogi bi rekli i od istorijske važnosti.
Ima li se to u vidu predsednik Buš će, ako i kada bude doputovao na Bliski istok, uvideti da i pored izvesnog napretka put do mira obiluje nizom krupnih prepreka koje treba prevazići i da će pomak napred na tom putu zahtevati da se američka diplomatija za najnoviju inicijativu založi punom snagom.
Neposredni izazov za novog palestinskog premijera Mahmuda Abasa predstavljaće realizacija obećanja da će stati na put islamskim ekstremistima, što bi moglo da podstakne ozbiljno nasilje.
Od Izraelaca se, pak, traži da povuku deo svojih trupa iz palestinskih oblasti i da u potpunosti obustave dalju gradnju jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama što, sa svoje strane, neće biti nimalo lako za premijera Šarona kao jednog od najistaknutijih arhitekata izraelske politike naseljavanja. Od doseljavanja Jevreja do borbe za teritorije
1881 - Počinje organizovani masovan povratak Jevreja u Svetu zemlju.
1920 - Prema odredbama Versajske konferencije, teritorija koja sada čini Izrael potpala pod vlast Velike Britanije.
1939 - Počinje Drugi svetski rat i genocid nad Jevrejima.
1947 - Generalna skupština UN usvaja odluku o podeli Palestina na jevrejski i arapski deo. Arapske zemlje se protive.
1948 - David Ben Gurion proglašava nezavisnost Izraela.
1949 - Iako brojniji, Arapi gube rat. Više od 700.000 Palestinaca postaju izbeglice.
1956 - Egipatski predsednik Naser nacionalizuje Suecki kanal, Britanija i Francuska vojno odgovaraju, Izrael zauzima kanal. Na pritisak Vašingtona, povlači se.
1967 - U preventivnom ratu Izrael napada Egipat, Jordan i Siriju i zauzima pojas Gaze, Golansku visoravan i Zapadnu obalu.
1968 - Osnovana PLO.
1972 - Jedanaest izraelskih sportista ubijeno na Olimpijadi u Minhenu
1973 - Sirija i Egipat napali Izrael tokom praznika Jom kipur. Nakon početnih gubitaka, Izrael je povratio sve teritorije i zauzeo nove.
1978 - Postignut izraelsko-egipatski mirovni sporazum u Kemp Dejvidu pod pokroviteljstvom Džimija Kartera.
1987 - Počinje 'intifada', palestinski ustanak.
1993 - Svet je bio iznenađen saznanjem da su Izraelci i Palestinci tajno pregovarali u Norveškoj.
2000 - Pregovori Izraela i Palestinaca zapeli oko pitanja Jerusalima.
