Izvor: Blic, 02.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja opomena Tajvanu
Poslednja opomena Tajvanu
'Tajvanski predsednik Čen Šuibijan rizikuje rat sa Kinom ukoliko bude nastavio sa ustavnim izmenama koje će odvojiti ostrvo od matice, ali isto tako može da bude i garant mira ako prizna Tajvan kao deo Kine', izjavio je zamenik ministra za tajvanske poslove pri Državnom savetu Kine Vang Džaisi.
Kako prenosi kineski dnevnik 'Čajna dejli', poslednje upozorenje Tajvanu ujedno je i najozbiljnije od strane zvaničnika u Pekingu. List prenosi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da sigurnost Tajvana ne leži u nezavisnosti i gomilanju balističkih projektila i podmornica već u saradnji sa Pekingom. Prvi čovek Tajpeja najavio je izmene ustava koje bi ostrvo odvojile od matice do kraja mandata.
Kineski ministar odbrane Cao Gangčuan dolio je ulje na vatru izjavom da će 'kineska armija uništiti svaki pokušaj Tajvana da proglasi nezavisnost', jer je suverenitet i integritet države volja 1,3 milijarde ljudi.
Peking i Tajpej su diplomatski rivali još od 1949, kada je veliki broj nacionalista pobegao na Tajvan po završetku građanskog rata u Kini.
Tajvan je od SAD nedavno dobio novu isporuku naoružanja i to je bila glavna tema posete Kondolize Rajs Kini. Savetniku za nacionalnu bezbednost predsednika Džordža Buša kineski zvaničnici su jasno stavili do znanja da neće tolerisati nastavak vojne saradnje sa ostrvom. U poslu vrednom 18 milijardi dolara, Tajvanu su isporučeni raketni projektili koji mogu da dobace do najvećeg sistema hidroelektrana na svetu na reci Jang Ce. Kineska armija je održala vežbu u kojoj je 18.000 vojnika simuliralo invaziju na Tajvan.
Prema mišljenju vojnih eksperata, nema sumnje da dugoročno gledano Tajvan nema šanse u trci za naoružanjem. Kina je povećala vojni budžet za 12 odsto, a konstantan ekonomski rast ostavlja mogućnost daljih ulaganja u Narodnu armiju, koja broji 2,5 miliona vojnika. Tajvan sa druge strane ima 'svega' 385.000 vojnika. U izveštaju koji je Kongres SAD dobio od Pentagona navodi se da Peking trenutno raspolaže sa 450 nuklearnih balističkih projektila. Svi ti projektili su stacionirani u bazi Nanjing koja se nalazi nasuprot obale Tajvana.
Peking je utrošio više desetima milijardi dolara za nabavku ruskih aviona tipa SU-27 i SU-30, kao i četiri podmornice tipa 'klio' i razarače tipa 'sovremenij'. Čen je uoči izbora najavio da će smanjiti za 30 odsto broj vojnika, jer na Tajvanu veruju da će, ukoliko oslabe svoje snage, primorati SAD da im pomognu u slučaju kineske intervencije, ali za sada nema nagoveštaja da bi Vašington zaista mogao tako da postupi, jer bi to dovelo do planetarne katastrofe. A. Petrović
