Izvor: B92, 16.Okt.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednja debata Mekejna i Obame
Vašington -- Dva predsednička kandidata, republikanac Džon Mekejn i demokrata Barak Obama, održali su poslednju debatu pred predsedničke izbore u SAD 4. novembra.
Debata koja održana na Univerzitetu Hofstra, u predgrađu Njujorka, trajala je 90-ak minuta i bila je poslednja prilika da Mekejn preokrene kampanju u svoju korist samo tri nedelje uoči izbora. Međutim, Obama je izašao iz nje prilično nepoljuljan, pokazuje anketa CNN-a.
Prema anketi CNN-a nakon debate, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 58 odsto gledalaca je ocenilo da je Obama pobednik, a 31 odsto njih ima to mišljenje za Mekejna. Anketa televizijskog kanala CBS daje još veću prednost Obami, 53 odsto u odnosu na 22 odsto, koliko ima Mekejn.
Mekejn je, prema oceni Frans presa, imao bolji nastup nego u prethodne dve debate, ali se njegova žestina s početka pretvorila u ljutnju i ogorčenost. Nije uspevao da kontroliše osećanja, stalno je mlatarao rukama, žmirkao očima.
S druge strane, Obama nije bio tako žestok i zadržao je smirenost, predsedničko držanje i izbegao greške koje bi mogle da ugroze njegovu prednost. On je, ipak, izneo nekoliko optužbi na račun svog suparnika.
Obama je došao na debatu kao favorit u anketama, ne samo na nacionalnom nivou, već i u državama ključnim za pobedu, kao što je Virdžinija, koja od 1964. godine nije glasala za demokratskog kandidata, ali i u Koloradu, Ajovi.
Međutim, Obamina pobeda nije zagarantovana. On je izgradio vođstvo tek poslednjih sedmica, kako se pogoršavala finansijska kriza, pošto ankete pokazuju da Amerikanci imaju veće poverenje u njega da im može pomoći po pitanju finansija.
Najviše o ekonomskoj krizi
Najviše pažnje kandidati su posvetili ekonomskoj krizi.
Džon Mekejn je na samom početku predložio da se na ekonomsku krizu u Americi stavi tačka državnim otkupom hipotekarnih kredita građana, zamrzavanjem potrošnje, uštedom miliona dolara iz budžeta za odbranu i opštim smanjenjem vladine potrošnje.
Kandidat republikanaca je optužio Baraka Obamu da vodi klasno motivisani poreski rat, na šta je Obama uzvratio obećanjem da će smanjiti poreze većini, a povećati ih samo najbogatijim Amerikancima.
„Želim da ponudim smanjenje poreza za 95 odsto zaposlenih Amerikanaca. Ako zarađujete manje od četvrt miliona dolara godišnje, onda vam porez na dohodak neće biti viši. Povećao bih porez na dobit od kapitala, a ne bih povećao porez na plate ni za paru", rekao je demokratski kandidat za predsednika SAD.
„Činjenica je da oni koji imaju biznis u Americi danas plaćaju drugi po visini porez na svetu. Porez za biznise u Americi je 35 osdsto, u Irskoj je 11. Kompanije će ići tamo gde mogu da otvore nova radna mesta i da dobro posluju", rekao je Mekejn.
"Moramo da smanjimo porez na biznis u Americi, Moramo da ohrabrimo biznis. Sada više nego ikada moramo da smanjimo taj porez, da bismo stvorili poslove, a ne da uzimamo novac od bogatih i delimo ga naokolo", odgovorio je Mekejn.
Bilo je i pokušaja da se diskredituje ličnost protivnika.
Džon Mekejn je još jednom zatražio da Barak Obama detaljno objasni svoje kontroverzno poznanstvo sa Vilijemom Ajersom, osnivačem ekstremističke i, po sudu tadašnjih američkih vlasti, terorističke grupe 'Veder andergraund", koja je formirana tokom vijetnamskog rata.
Obama je rekao da je imao osam godina kada je Ajers bio uključen u antiratne aktivnosti, uključujući i bombaški napad na zgrade federalnih institucija.
"Gospodin Ajers ne učestvuje u mojoj kampanji. On nikad nije bio deo moje kampanje. On me neće savetovati u Beloj kući. Toliko o gospodinu Ajersu", kazao je on.
Obama je pak svog rivala povezivao s nepopularnom Bušovom administracijom, optužujući republikance za ekonomsku krizu u kojoj se zemlja našla i tvrdeći da Mekejn planira da nastavi ekonomsku politiku Džordža Buša.
"Senatore Obama, ja nisam predsednik Buš. Da ste hteli da se kandidujete protiv predsednika Buša, trebalo je da to uradite pre četiri godine", odgovorio mu je Mekejn.
