Izvor: Vostok.rs, 14.Maj.2020, 11:46
Poslednja bitka u Evropi: Bitka kod Poljane
Jugosloveni su zgromili Hitlerove esesovce i kolabiracioniste u Bici kod Poljane, poslednjoj evropskoj bici u Drugom svetskom ratu, uz aktivno učešće sovjetskih oficira, rekao je za RIA Novosti ekspert Ruskog vojno-istorijskog društva (RVIO) Nikita Buranov.
Bitka kod Poljane (14-15 maja 1945. godine) je poslednja velika bitka Drugog svetskog rata u Evropi. Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije, sastavljena iz partizanskih odreda, stala je na put nemačkim snagama i kolaboracionističkim nacionalističkim formacijama, koje su pokušale da se probiju u sektor pod okupacijom američkih trupa, kako bi izbegli predaju jugoslovenskim ili sovjetskim oficirima.
„Sovjetski oficiri i instruktori tokom rata su premešteni u partizanske odrede na teritoriju Jugoslavije, gde su obučavali saveznike, formirali i usavršavali vojnu strukturu Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije. To je pomoglo da izađu kao pobednici iz Bitke kod Poljane“, rekao je Buranov.
Istoričar objašnjava da su u proleće 1945. godine nemačke snage na teritoriji Jugoslavije razbili jugoslovenski partizani, te da je stoga komandant Grupe armije „E“, general-pukovnik Aleksandar Ler potpisao akt o bezuslovnoj predaji snaga pod njegovom kontrolom.
"Međutim, neke nemačke jedinice nisu se povinovale toj odluci, koje su uključivale garnizone u velikim gradovima, policijske i pratnje bataljona i pripadnike SS-a, te su se 14. maja udružile i pokušale probiti u Austriju i severnu Italiju kako bi završile u američkom sektoru i predale se njima", dodaje Buranov.
Napomenuo je da su im se pridružile odvojene formacije nacionalističkih pokreta, te da je ukupno ova grupa brojila oko 30 hiljada ljudi.
"Tokom rata u Jugoslaviji stvoreno je široko podzemlje, Nemci su se u borbi protiv partizana oslanjali na nacionalističke grupe. Zbog toga su u svakoj republici Jugoslaviji stvoreni i podržani nacionalistički i ultradesničarski pokreti", napominje Buranov.
Tokom rata, ustaški nacionalisti došli su na vlast u Hrvatskoj, a u Sloveniji su, pod okriljem nacističke Nemačke, stvorene kolaboracionističke formacije - domobrani, dok su neki predstavnici srpskih četnika sarađivali sa Nemcima.
„Svi oni su bili dobro naoružani od strane Nemaca i dobro obučeni“, rekao je Buranov.
Rekao je da je većina tih ljudi bila saučesnik u ratnim zločinima i etničkom čišćenju i da nisu hteli da ih uhvate jugoslovenski partizani ili sovjetska vojska, ali da je njihovo zarobljavanje bilo pitanje časti.
"Bitka kod Poljane počela je 14. maja 1945. godine, kada su prišli jugoslovenskim partizanima koji su blokirali puteve i izneli zahtev za slobodan prolaz ka zapadu. Posle kategoričkog odbijanja, otpočele su borbe", rekao je Buranov.
Istoričar je naglasio da je potpuna pobeda Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije postignuta kada su zapadni saveznici došli sa tenkovima. Nemci i kolaboracionisti su počeli da polažu oružje ili se raštrkavaju, skrivaju u šumama, krećući se prema zapadu. Gubici su nisu bili veliki, Nemci i kolaboracionisti su izgubili oko 500-600 ljudi, dok partizani oko 100 ljudi.
"Nakon Bitke kod Poljane, došlo je do još nekoliko incidenata u kojima su učestvovali pripadnici poraženih kolaboracionističkih grupa, međutim, ova se bitka smatra poslednjom u istoriji Drugog svetskog rata u Evropi", rezimirao je Buranov.
