Izvor: B92, 06.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice globalnog zagrevanja
Brisel -- Naučnici i političari iz celog sveta postigli su u Briselu saglasnost oko posledica globalnog zagrevanja.
Usvojeni izveštaj predstavlja prvi dokument Ujedinjenih nacija u kojem se konkretno govori o mogućim posledicama klimatskih promena poput gladi, suša, poplava, izumiranja životinjskih i biljnih vrsta. Najteže posledice mogle bi biti u azijskim velikim delatama reka, podsaharskoj Africi i na Arktiku.
Naučnici i poltičari iz više od 100 zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << uspeli su da posle nedelju dana rasprave usaglase dokument i to na 1.500 strana o posledicama klimatskih promena. Naime globalno otopljavanje će, ako ne bude zaustavljeno, najteže posledice imati u najsiromašnijim zemljama, koje su najmanje odgovorne za ispuštanje štetnih gasova koji izazivaju zagrevanje Zemljine površine.
Empirijski podaci pokazuju da će se klimatske pormene osetiti u svim delovima sveta, a jedan od autora izveštaja Martin Peri ističe koji su najuogrženiji regioni: "Arktik, zbog velikog zagrevanja, podsaharska Afrika, zbog suša, mala izolovana ostrva zbog porasta nivoa mora i delovi Azije na maloj nadmorskoj visini, gde žive milijarde ljudi".
Posledice klimatskih promena postepeno će se osetiti i u pojasu Medietrana i regionu zapadnog Balkana u kome se nalazi Srbija.
Pomoćnik direktora za međunarodnu saradnju i evropske integracije pri Upravi za zaštitu životne sredine Miroslav Spasojević za B92 kaže da bi u Srbiji moglo doći do smanjivanja količine padavina:
"Postoji verovatnoća da ćemo u tom scenariju povećanja temperature doći u situaciju da će veći delovi Srbije postati aridni – znači imaće manje kiše i snega i to samo po sebi podrazumeva da mi moramo da preduzemom neke mere prilagođavanja a to znači pre svega u domenu poljoprivrede, verovatno će kulture koje sada poznajemo i način njihvoog gajenja morati da pretrpe neke izmene".
S druge strane u našem regionu se takođe mogu očekivati i poplave kao posledica ekstremnih situacija i usled izlivanja evropskih reka, kaže Miroslav Spaojević.
"Mi smo poslednjih godina imali problema sa poplavama i to uglavnom sa poplavama koje su bile u delu zemlje koji se graniči sa Rumunijom. Mi smo to pokušali da rešimo i nekim bilateralnim sporazumima gde bi učinili dodatne napore da to dalje sprečimo, a ono što je dodatno doprinelo poplavama jeste i nekontrolisana seča šuma koja se dogodila u priličnoj meri sa rumunske strane, tako da ono što je moglo da zaustavi velike kiše i da reguliše dotok vode i protok u tim glavnim rečinim tokovima sada je to praktično jedna slaba karika u odbrani od poplava", kaže on.
U izveštaju se navodi i da će, ako se globalno otopljavanje ne zaustavi, do 2080. nestašice vode vladati delovima sveta u kojima će tada živeti između milijardu i tri milijarde ljudi.
U nekim delovima sveta suše će izazvati glad u drugima će klimatske promene dovesti do poplava, a da bi čak 30 odsto biljnih i životinjskih vrsta moglo da izumre. Izveštaj UN tek treba da bude objavljen a biće dostavljen svetskim liderima do početka junskog samita grupe osam najrazvijenijih država sveta.
