Izvor: Politika, 16.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poruka Imama Šamilja
Vođa Čečena koji je svom narodu savetovao da više nikada ne ratuju s Rusijom Pogibija "krvoloka iz Beslana", kako sada čak i simpatizeri otpora Čečena Moskvi nazivaju teroristu Basajeva, ponudila je povod za prisećanje na imama Šamilja – istoimenog istorijskog prethodnika Šamilja Basajeva na buntovnom Kavkazu, ali s nespojivo različitim karakternim osobinama. U devetnaestom stoleću, imam je četvrt veka predvodio rat Kavkazaca s Rusima. Ratovao je protiv generala Jermolova, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zapamćenog po surovosti. Ali kada je spustio oružje i predao se, učinio je to kao vitez, i njegove ratničke ruke bile su čiste. Na njima nije bilo tragova krvi dece i nedužnih.
Basajev je rado eksploatisao identičnost svog i imamovog prvog imena. Želeo je da kaže – i on je izdanak iste loze, razvijene iz klice jednog te istog, prvobitnog, produženog i vekovima neskršenog otpora.
Ali, u religiozno-ratničkoj i političkoj pojavi imama Šamilja i kriminalnoj pojavi Basajeva, osim tog imena – Šamilj, teško da bi se našlo još išta slično. Zaključno s epizodom poslednjeg trenutka.
Imam nekadašnjeg Imamata Dagestana i Čečenije nije završio kao bandit, u šancu. Naprotiv – kada se posle decenija ratovanja predao, Kavkasca, čije je ime opstalo i u enciklopedijama, primio je u Sankt Peterburgu car Aleksandar Drugi.
Savest mi je čista
Ruski car je dopustio da se veliki Šamilj obrati i javnosti ruske prestonice, a ovaj je onda ovako objasnio razlog svoje odluke: "Moja savest je čista. Celi Kavkaz, Rusi i svi evropski narodi, oprostiće mi što se predajem tek pošto je moj narod, u brdima, sveden na ishranu travom."
Shvativši da ne postoji politički cilj kojim bi se moglo pravdati svesno uništenje sopstvenog naroda, da takav cilj ne može biti čak ni dragocena nezavisnost – veliki ratnik Kavkaza potvrdio se kao državnik i mudar političar.
Posle razgovora s Aleksandrom, Šamilj je zavetovao sinove da više nikada ne ratuju protiv Rusije. Prevelika je naspram malenih brđana. Opstaće, a oni će se u tom ratovanju uništiti.
Pod jakim utiskom razgovora sa Čečenom, o kojem se govorilo da je neuhvatljiv, car Aleksandar je odredio izgnanstvo u Kalugu. Međutim, i simbolična kazna je propraćena izrazima uvažavanja i nepovredivosti dostojanstva. Šamilj je pošao u Kalugu praćen brojnom familijom i najvernijim sledbenicima. A uz ostalo, Aleksandar mu je odredio izdašnu državnu penziju – 35.000 rubalja u zlatu godišnje.
Poštujući imamovu religioznost i želju, ruski car mu je 1869. odobrio polazak na pokloničko hodočašće u Meku. Tako je imam Šamilj i umro, dve godine posle polaska na put, 1871. u Medini.
Samoupravno nasleđe
Šamilj je vaspitavan u muslimanskim verskim školama, koje je završio kasnih dvadesetih godina devetnaestog stoleća ( rođen je 1797). U to vreme je i počeo svoj oružani otpor Rusima, koristeći okvir rusko-turskih ratova za ovladavanje Kavkazom.
Stremeći što efikasnijoj vojničkoj organizaciji brdskih plemena, dagestanski imami priskočili su ideji o ujedinjavanju, te je Šamilj proglašen trećim imamom Dagestana (1834), a kasnije imamom Imamata Dagestana i Čečenije. Danas su to dve susedne ruske republike, i obe su pod pritiskom secesionističkog pokreta, obezglavljenog pogibijom Basajeva.
Imamat je bio centralistički organizovan, s vlašću zasnovanom na šerijatskom pravu. Ali bio je (danas bi se reklo) multietnički, s jednakim pravima za podanike svih okupljenih plemena. Ropstvo – u vreme Basajeva, Radujeva i drugih česta praksa i, računajući s otkupom, lak izvor prihoda – bilo je zabranjeno zakonom. Upotreba alkohola i podmićivanje kažnjavani su javnim batinanjem. Prikupljan je porez, ali nije bilo kriminala i korupcije.
Pokorivši Kavkaz, carska vlast je preuzela neke od pojedinosti ovog Šamiljovog sistema, oslonivši se na samoupravu lokalnih plemenskih starešina. Zla krv Čečena i Rusa probuđena je nasiljem Sovjeta, koji su ih u jednom trenutku silom utovarivali na kamione i raseljavali na lokacijama u centralnoj Aziji.
Nedavno je predsednik Putin s razlogom podsetio na zaveštanje Šamilja da Čečeni žive u miru s Rusima. Možda će Putin, ili neki sledeći predsednik, dodati da ni Rusi više nikada ne čine ono što su Čečenima činili "kagebeovci". Ili Jeljcinov ministar Gračov, naredivši totalno rušenje Groznog.
P. Popović
[objavljeno: 16.07.2006.]
