Izvor: Politika, 02.Jun.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Portret bez rama: Vilard Mit Romni
Kandidat sa pedigreom
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Kada je Vilard Mit Romni prošlog utorka, pobedom na partijskim izborima u Teksasu osvojio 1.144 delegata koji su mu po pravilima Republikanske partije bili neophodni za predsedničku nominaciju, odmah je registrovano da mu je za to trebalo dva i po meseca više nego prethodnicima u ovoj ulozi, Džordžu Bušu i Džonu Mekejnu. Pa ipak, to što će 6. novembra Amerikanci birati između njega >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Baraka Obame, veliki je podvig čoveka koji sa jedne strane ima izuzetan politički pedigre, a sa druge mnoštvo otežavajućih okolnosti koje već samu njegovu kandidaturu čine istorijskom,gotovo podjednako kao što je bila Obamina.
U finiš kampanje Romni (65) sada ulazi kao nada američkih konzervativaca i svih onih koji su, uprkos tome što je rasizam stvar ružne američke prošlosti, nezadovoljni činjenicom da je na čelu zemlje jedan afro-amerikanac. Ali ako na kraju izađe kao pobednik, Romni će doneti novi presedan: u Belu kuću će se po prvi put useliti jedan mormon, pripadnik nominalno hrišćanske crkve, koju svaki treći Amerikanac smatra sektom.
Mormoni su bili i otac i deda Mit Romnija, pa je i on, sledeći tradiciju, 1966. otišao u Francusku gde je 30 meseci proveo kao misionar. Učinak mu je međutim bio skroman: nije uspeo da u veru koja zabranjuje alkohol preobrati više od 10 do 20 Francuza koji teško mogu da zamisle život bez vina.
Romnijev uzor i mentor je njegov otac Džordž Romni, koji je u momentu kada je njegov najmlađi sin počeo da studira istovremeno na dva fakulteta prestižnog i skupog Harvarda – poslovnom i pravnom – već bio na čelu jedne velike američke korporacije, tri puta biran za guvernera Mičigena, kandidovao se za predsednika SAD i bio u vladi Ričarda Niksona.
Pošto iver ne pada daleko od klade, i mladi Mit prvo ulazi u vode biznisa. Zapošljava se u firmi „Bein i kompani”, gde brzo napreduje do glavnog direktora (CEO). Sa tog položaja osniva novu firmu, investicioni fond „Bein kapital”, koji kupuje propale kompanije, reorganizuje ih (po pravilu uz velika otpuštanja radnika), a potom preprodaje uz veliki profit.
Romni se na taj način i obogatio: procene su da danas ima oko 250 miliona dolara, što je više nego 8 poslednjih predsednika zajedno.
Posle neuspelog pokušaja da postane senator Masačusetsa, 2002. je tamo izabran za guvernera. Nije se kandidovao za novi mandat, ali je 2008. pokušao da postane predsednik SAD, izgubivši u trci za nominaciju od Džona Mekejna.
Sada tvrdi da ga iskustvo biznismena preporučuje da kao predsednik dovede u red posustalu američku ekonomiju. Zameraju mu da je „krut” i nedovoljno konzervativan, ali su trenutno njegove šanse izjednačene sa Obaminim, što garantuje uzbudljiv finiš u novembru.
Oženjen je od 1969, sa poznanicom još iz osnovne škole En Dejvis, koja je uprkos diplomi koledža samo domaćica. Imaju pet sinova.
Milan Mišić
objavljeno: 03.06.2012
