Izvor: Politika, 22.Feb.2014, 23:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Portret bez rama: Mateo Renci

Ska­ut ko­ji me­nja Ita­li­ju

Sta­ra gar­da je za sta­ro gvo­žđe – po­tro­še­na. Ita­li­ji su po­treb­ne pro­me­ne, da se trg­ne iz le­tar­gi­je. Da bi se one do­go­di­le, mo­ra se od­ba­ci­ti is­tro­še­na po­li­tič­ka kla­sa.

No­vi pre­mi­jer Ita­li­je Ma­teo Ren­ci, tre­ći po re­du ko­ji na naj­vi­šu funk­ci­ju do­la­zi bez po­tvr­de bi­rač­kog te­la, za­do­bio je ši­ru po­pu­lar­nost ka­da je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kao gra­do­na­čel­nik Fi­ren­ce pre če­ti­ri go­di­ne po­čeo da za­go­va­ra ide­ju o kre­a­tiv­noj po­li­ti­ci i ot­pi­si­va­nju de­ce­ni­ja­ma ušan­če­ne po­li­tič­ke eli­te. Ren­ci­jev ko­lo­kvi­jal­ni iz­raz o sta­rom gvo­žđu i ot­pa­du opre­mljen in­ter­net­skim kri­li­ma do­pao se ve­li­kom de­lu izo­lo­va­ne mla­de ge­ne­ra­ci­je bez iz­gle­da da na­đe po­sao ili da se sku­ći.

Ren­ci je br­zi­nom sve­tlo­sti po­le­teo u po­li­tič­ke vi­si­ne. Tek što je pro­šlog de­cem­bra us­peo da do­đe na če­lo svo­je De­mo­krat­ske stran­ke, po­čeo je da za­me­ra neo­d­luč­nost i okle­va­nje vla­di par­tij­skog ko­le­ge En­ri­ka Le­te. Ni­je krio da mu je že­lja da po­sta­ne pre­mi­jer na iz­bo­ri­ma, ali je zbog za­mr­znu­tog iz­bor­nog za­ko­na za ko­ji se is­po­sta­vi­lo da je ne­u­sta­van, to bi­lo ne­mo­gu­će. Sa sa­mo 39 go­di­na, po­stao je naj­mla­đi šef vla­de u isto­ri­ji svo­je ze­mlje, sve­ža sna­ga u po­su­sta­loj EU, a da ni­kad ni­je bio ni po­sla­nik.

Funk­ci­ju gra­do­na­čel­ni­ka re­ne­san­sne Fi­ren­ce oba­vljao je uspe­šno, pre­tvo­rio je u pe­šač­ku zo­nu ve­li­ki deo cen­tra, ali mu po­je­din­ci za­me­ra­ju da se ni­je do­volj­no po­sve­tio va­žni­jim ra­do­vi­ma na in­fra­struk­tu­ri na pe­ri­fe­ri­ji.

Ne­ma sum­nje da Ren­ci ima ne­pre­su­šnu ener­gi­ju. Ima ga svu­da gde su obič­ni lju­di: kod ber­be­ri­na, na že­le­znič­koj sta­ni­ci, u dis­ko­te­ci, re­sto­ra­nu… Kad tre­ba, vo­zi bi­cikl u ko­žnoj jak­ni kao Nor­di­jac, dru­gi put sti­že za vo­la­nom „smar­ta”, a po­ne­kad uzme i „al­fa ro­meo”.

To bi mo­gao da bu­de deo imi­dža ko­ji zna­lač­ki gra­di jer su mu ro­di­te­lji vla­sni­ci jed­ne mar­ke­ting agen­ci­je u ko­joj je i on ra­dio. Ali su­štin­ski za­da­tak bi­će da pre­o­kre­ne eko­no­mi­ju iz pa­da u rast.

Ren­ci za se­be ka­že da je čo­vek s ogrom­nom am­bi­ci­jom, a to je po­ka­zi­vao od de­tinj­stva. Bio je ska­ut, pred­sed­nik raz­red­ne za­jed­ni­ce, na fud­bal­skom te­re­nu uvek je hteo da da­je go­lo­ve... Kao de­vet­na­e­sto­go­di­šnjak po­be­dio je na te­le­vi­zij­skom kvi­zu i osvo­jio 48 mi­li­o­na li­ra – do­vo­ljan ulog za do­bar stan. U sve­mu je bio uspe­šan.

Že­lja mu je da mu lju­di po­ve­ru­ju da po­li­ti­ka mo­že da se vo­di na dru­ga­či­ji na­čin, da su pro­me­ne mo­gu­će. Lju­di u Ita­li­ji su umor­ni i raz­o­ča­ra­ni i vi­še ni u šta ne ve­ru­ju, ka­že, i do­da­je da on ve­ru­je i zbog te ve­re je u po­li­ti­ci.

Pro­bu­dio je na­du, kao što je to svo­je­vre­me­no uči­nio i Oba­ma. Su­štin­ski ob­ra­čun sa sta­rom gar­dom tek mu pred­sto­ji, i to je, ka­ko ka­žu nje­go­vi fa­no­vi, „nu­žna ne­pri­jat­nost” ka­ko bi se po­šlo na­pred. Ne­do­sta­tak po­li­tič­kog is­ku­stva ni­ma­lo ga ne pla­ši. Na­pro­tiv, ve­ru­je da mu je to ve­li­ka pred­nost u od­no­su na one ko­ji su po­li­ti­ku vo­di­li ta­ko da sa­da mo­gu sa­mo – u sta­ro gvo­žđe.

Ipak, kao već iz­gled­ni pre­mi­jer, iza­brao je da se pr­vo sa­sta­ne baš sa is­tro­še­nim Sil­vi­jom Ber­lu­sko­ni­jem. Još ga ni­je ot­pi­sao.

Zo­ra­na Šu­va­ko­vić

objavljeno: 23.02.2014.

Nastavak na Politika...

Politika: „Te­ška­ši na toč­ko­vi­ma” ne do­la­ze na Be­o­grad­ski sa­jam