Izvor: Vostok.rs, 25.Feb.2011, 12:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodilište u kosmosu
25.02.2011. - Pitanje od velikog značaja za budućnost čovečanstva
Da li ljudi mogu da žive punim životom i rađaju decu u kosmosu? Ovo pitanje stiče poseban značaj pošto planovi interplanetarnih ekspedicija postaju sve realniji. Stručnjaci NASE tvrde da je začeće i normalna trudnoća u toku leta i na kosmičkim bazama nemoguća. Ruski istraživači za sada nisu tako kategorični.
NASA smatra da će ljudski embrion umreti u kosmosu zbog radijacije, jer dobra >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << zaštita od nje nije stvorena. Takođe je očigledno da se u toku leta on podvrgava pogubnom dejstvu bestežinskog stanja.
Sa biljem, na primer, dešavaju se značajne metamorfoze. Svojstva semena paradajza posle 6 godina u orbiti toliko su se promenila da se pojavila nova sorta. Ne samo biljke, već i svi ostali organizmi koji se gaje u kosmosu najverovatnije će biti sa odstupanjima. To se dobro vidi na pacovima. Pacovi rođeni u orbiti pojavljivali su se sa smanjenim mozgom, zaostajali su u razvoju i bili su osetljiviji u odnosu na svoje rođake. Defekti su postojali i kod pacovčića rođenih na Zemlji čiji je otac boravio u orbiti: voda u mozgu, pomereni bubrezi i uvećana mokraćna bešika. Potomstvo letećeg pacova – majke bilo je zdravo. Drugim rečima, geni mužijaka su osetljiviji, ali šta jače deluje na potomstvo, bestežinsko stanje ili radijacija, nije jasno.
Istovremeno odrasli pacovi podnose vrlo velike doze radijacije, što je primećeno posle havarije u Černobilju. Ako naučnici zabeleže mehanizme njihove zaštite i prilagode ih za ljude, to će biti veliki naučni proboj. Dobro bi bilo znati kako se suprotstavljaju radijaciji i pojedine ćelije. Postoje hipoteze da u kosmičkoj sredini mogu da prežive bakterije, kaže biolog iz Moskovskog državnog univerziteta Jelena Vorobjova.
Eksperimenti takve vrste već su se vodili i vode se, ali potrebna je određena statistika i dugotrajna istraživanja u raznim uslovima, između ostalog s izlaskom van granica geomagnetne sfere, gde je uticaj kosmosa mnogo jači. Predstoji dobro istraživanje dejstva čitavog spekta kosmičkog zračenja. To nisu oni naučni zadaci koji se postavljaju u narednim godinama u kosmosu.
Naučnici očekuju neprocenjive podatke u uticaju kosmosa na mikroorganizme posle starta ruske automatske interplanetarne stanice Fobos-grunt krajem ove godine. Ona će poneti kaspulu sa jednoćelijskim organizmima ka satelitau Marsa i vratiti je nazad. Za sada se nastavljaju ogledi sa matičnim ćelijama životinja i čoveka.
Pre nego što čovek krene na daleka kosmička putovanja, naučnicima predstoji da stvore genetsku, molekularnu i drugu zaštitu od radijacije. Kao drugo, da na neki način neutrališu negativno dejstvo bestežinskog stanja. Tada će ekspedicija na Mars, tehnički odavno moguća, postati sasvim realna. Sada, po prognozama, svaki muškarac posle trogodišnjeg leta izgubiće sposobnost da ima decu, a svaki deseti će umreti od onkoloških oboljenja. Ove probleme treba rešavati što pre, let na Mars planira se za 2030-40. godine.
Izvor: Golos Rossii, foto: © chatarra picks / flickr.com
