Izvor: Politika, 05.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Porodične veze
Ovogodišnji laureat za fiziku Rodžer Kornberg sin "nobelovca" iz 1959. Artura Kornberga
Prema izveštajima agencija
STOKHOLM – Švedska kraljevska akademija nauka počela je ove nedelje da objavljuje imena laureata ovogodišnjih Nobelovih nagrada koje će dobitnicima biti uručene 10. decembra u Stokholmu na svečanoj ceremoniji povodom godišnjice smrti Alfreda Nobela.
Tako je u ponedeljak saopšteno da su ovogodišnji dobitnici prestižne nagrade >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz oblasti medicine (molekularne biologije) Amerikanci Endru Fajer i Krejg Melo. U utorak su nagradu za fiziku dobili Amerikanci Džordž Smut i Džon Mater, a juče je u Stokholmu obelodanjeno da je, ponovo, Amerikanac Rodžer Kornberg dobitnik nagrade za hemiju, za rad na temu kako se genetske informacije kopiraju i zatim transportuju do delova ćelija koje proizvode proteine, što je, kako se navodi u saopštenju Kraljevske akademije nauka, od suštinskog značaja za medicinu.
Kornberg (59), sa Univerziteta Stanford u saveznoj državi Kalifornija jedini je dobitnik u ovoj oblasti, a njegov otac Artur pre 50 godina takođe je dobio Nobelovu nagradu, za medicinu, ali takođe iz oblasti genetike. Dalje, otac i sin Kornberg šesti su par koji je svojoj porodici doneo dve Nobelove nagrade. Pored njih bili su to otac i ćerka – Pjer Kiri i Irena Žolio-Kiri, koji su dobili Nobelove nagrade za fiziku, odnosno hemiju. Marija Kiri – Irenina majka i Pjerova žena – dobila je dve Nobelove nagrde, za hemiju i fiziku.
Alfred Nobel, koji je umro u 63. godini 1896, godinu dana ranije sačinio je testament u kome se kaže da nagrade treba da budu dodeljene za rad u prethodnoj godini. Ovo pravilo odavno se ne poštuje, a "Nobel" se dodeljuje za dostignuća koja su ostvarena mnogo posle prvobitnih istraživanja.
Kada je reč o nagradi za književnost, ime dobitnika biće saopšteno kasnije u toku nedelje. Na sajtu Ladbrokes.com otvorena je kladionica jer je kandidata mnogo. Među njima su, između ostalih, turski književnik Orhan Pamuk (3 prema 1), sirijski pesnik Adonis (4 prema 1), južnokorejski pesnik Ko Un (12 prema 1), Milan Kundera, Margaret Atvud, Džon Apdajk, ali i Bob Dilan (500 prema 1).
Ma kakvi da su kriterijumi u pitanju, činjenica je da su mnogi literarni geniji ostali bez ove prestižne nagrade. Najupadljiviji primeri su, između ostalih, kako ističu kritičari, Lav Tolstoj, Džejms Džojs, Franc Kafka i Marsel Prust. Boris Pasternak i Žan-Pol Sartr odbili su da je prime, mada su Sartrovi rođaci posle njegove smrti pokušali da traže novac, ali je njihov zahtev odbijen.
Nobelova nagrada za književnost, jedna od najunosnijih koju pisac može da dobije (deset miliona švedskih kruna, odnosno blizu 1,4 miliona dolara), obično odlazi u ruke autora najmanje komercijalnog dela na svetu. Sigurno je da bi Alfred Nobel, koji je čitavog života petljao sa nitroglicerinom i napravio neke od najrazornijih materijala i najsmrtonosnijih oružja u svetu, a čije je ime danas sinonim za mir u svetu, umeo da ceni i shvati tu malu, trijumfalnu ironiju.
S. Stijović
[objavljeno: 05.10.2006.]
