Izvor: Blic, 10.Jun.2010, 01:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poraz demohrišćana
Vladajuća Demohrišćanska partija premijera Jana Petera Balkenendea doživela je težak poraz na juče održanim prevremenim parlamentarnim izborima u Holandiji, dok su laburisti i liberali podelili pobedu, pokazuju prve projekcije rezultata. Devet novih mandata: Lider liberala Mark Rute
Na osnovu anketiranja glasača na izbornim mestima, holandska javna televizija NOS objavila je da su demohrišćani, koji su imali 41 poslanika, osvojili samo 20 od 150 mandata. Radnička partija >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dosadašnjeg gradonačelnika Amsterdama Joba Koena imaće u novom sazivu parlamenta 31 poslanika, što se smatra odličnim rezultatom, iako su do sada imali dva mesta više.
Liberalna partija (VVD), koju na desnom centru predvodi Mark Rute, uvećao je svoju parlamentarnu snagu sa čak devet novih mandata i imaće 31 poslanika.
Stranka ekstremnog desničara Herta Vildersa ostvarila je, takoðe, odličan rezultat, osvojivši 23 poslanička mesta, što je čak 14 više nego do sada.
Analitičari u Hagu, meðutim, ocenjuju da je malo verovatno da će Vilders biti pozvan u novu vladajuću koaliciju. Odličan rezultat ostvarila je i liberalna partija levog centra D66 koja će imati 10 poslanika, sedam više nego do sada. Zeleni su osvojili 11 mandata, četiri više nego do sada. Meðu gubitnicima su i socijalisti koji su spali sa 25 na 15 mandata. U parlament je sa jednim poslanikom ušla i Partija za životinje.
Rezultati ne čine ni malo izvesnijim ko će formirati novu vladu, niti ko će sesti u premijersku stolicu. Zbog proporcionalnog izbornog sistema i niskog cenzusa, naime, holandske vlade su po pravilu koalicione, a njihovo formiranje traje mesecima.
Jedino je izvesno da izbori neće doneti kratkoročnu, a ni dugoročnu promenu u stavu Haga prema približavanju Srbije kandidaturi za članstvo u EU. Taj stav ostaće, kako ponavljaju zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova u Hagu, da ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je EU potpisala sa Srbijom, zavisi od toga da li će glavni tužilac Haškog tribunala sredinom juna pred Savetom bezbednosti UN pozitivno oceniti saradnju Beograda.
Prvi, proceduralni, razlog za to je što se za formiranje nove vlade u Holandiji posle svakih izbora od Drugog svetskog rata prosečno trošilo više od tri meseca. U parlament redovno ulazi najmanje 10 partija zbog proporcionalnog izbornog sistema i niskog cenzusa, usled čega su sve holandske vlade koalicione, a do njih se dolazi podrobnim i detaljnim pregovorima koji dugo traju.
To znači da će i narednih meseci zemljom upravljati tehnička vlada premijera Jana Petera Balkenendea, iako su istraživanja javnog mnjenja njegovoj Demohrišćanskoj partiji (CDA) najavljivala najlošiji izborni rezultat od 2002. Premda će zasigurno primiti k znanju ocenu o saradnji Srbije sa Tribunalom koju će tužilac Bramerc izreći 18. juna pred Savetom bezbednosti u Njujorku, malo je verovatno da će se ta vlada, a pogotovo novi parlament, odlučivanje o ratifikaciji sporazuma Srbije i EU videti kao prioritet.
Dugoročno, vlada u Hagu, ma ko je činio, smatraće i posle ratifikacije tog sporazuma da se o daljem približavanju Beograda Uniji i razmatranju kandidature za članstvo neće moći razgovarati bez dramatičnijeg napretka u saradnji sa Tribunalom koji se svodi na hapšenje preostalih begunaca, a naročito Ratka Mladića.
Lider liberala 2008. predvideo krizu
Mark Rute, lider Narodne partije za demokratiju i slobodu koja se naziva liberalnom, još u januaru 2008. predvideo je krizu. Prema anketama, Rute bi mogao dobiti 34 od 150 mesta u parlamentu, dok je Radnička partija Joba Koena druga. Ekstremni desničar Gert Vilders ojačao je podršku među biračima na talasu antiimigrantske retorike.
