Izvor: Politika, 09.Nov.2006, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poraz Bušove stranke

Trijumf Demokratske partije prekinuo jednopartijsku dominaciju republikanaca i izrazio nezadovoljstvo građana vladajućim kursom, naročito ratom u Iraku

Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 8. novembra – Milioni Amerikanaca od rane zore danas slave strateški zaokret karakterističan za zemlje u tranziciji – od jednopartijske dominacije ka višestranačkoj konkurenciji. Na juče održanim parlamentarnim izborima ovde je, naime, poražena stranka predsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Džordža Buša i time okončana njena višegodišnja apsolutna prevlast na domaćoj političkoj sceni.

Opoziciona Demokratska partija je trijumfovala i preuzela kontrolu nad Predstavničkim domom, dok još nije izvesno da li će joj iskazana premoć na biralištima biti dovoljna i za osvajanje većine u Senatu, pošto su trke za dva mesta u njemu tako tesne da se glasovi "dobrojavaju". Takav rezultat izbora je – po mišljenju analitičara i anketiranih glasača – pre svega izraz raširenog nezadovoljstva građana vladajućim kursom, pre svega na iračkom frontu, što Beloj kući i sada poraženoj Republikanskoj partiji nalaže duboko preispitivanje njihove ukupne a naročito ratne politike.

Jer, kako se ističe: izbori su bili i svojevrsni referendum o Bušovoj vladavini i nacionalnom stavu prema lomovima u Iraku, koji odnose sve više i života i novca i vere Amerikanaca u smisao takvog, mahom jednostranog, vojnog angažmana. Ispitivanje medijskog konzorcijuma među biračima potvrdilo je takve pretpostavke, jer je većina rekla da je svoj glas dala protiv politike Bušove administracije i za plansko povlačenje trupa iz Iraka.

U prvim analizama se takođe ukazuje da je ishod više rezultat zastranjivanja republikanaca nego korektivnih napora demokrata. Vladajuća stranka se, naime, višestruko zamerila – stvarnosti i racionalnosti. Odstupajući od međunarodnih normi i dokazivosti povoda, povela je invaziju na Irak da bi tri i po godine tamo zapala u tragični ćorsokak i umanjila međunarodni prestiž supersile; ratnim izdacima je sasekla zdravstvene, obrazovne i potporne fondove; rekordno je povećala budžetski deficit; oslanjajući se na radikalni konzervativizam odbila je od sebe umerene struje; poreskom politikom produbila je socijalni jaz; u proglašenom ratu protiv terorizma sputala je građanske slobode i oglušila se o internacionalne konvencije za zaštitu zarobljenika; bez dovoljno spoljne i unutrašnje kontrole zaplela se u niz korupcionaških i seksualnih skandala; a uz sve to nije uspela ni da do kraja sprovede reforme koje je sama propagirala...

Utisak je, stoga, da bi ona bila poražena i da se glasalo sa "da" i "ne" samo o njoj. Ovako, njeni minusi su postali plusevi za opoziciju i dali joj snagu

da Bušu uputi izazov na koji za svojih šest godina predsednikovanja on nije navikao – da sarađuje s neistomišljenicima.

Ratne greške republikanaca, demokrati su vešto pretvorili u poene za sebe, izbegavši da preciziraju šta bi oni radili u iračkom lavirintu. Ali, pobednici su sada u slavljeničkom zanosu, pogotovu njihova "zvezda" Nensi Pelosi koja bi, kako se nagoveštava, trebalo da postane prva žena na mestu predsedavajućeg Predstavničkog doma. U trijumfatorskom poletu ona je izjavila: "Američki narod je jasno rekao da nam je potreban novi kurs u Iraku i pozivamo predsednika da zajedno nađemo rešenje za tamošnji rat."

Eksperti sugerišu da će i pobednici morati da potraže novi sopstveni kurs. Trijumf je, kažu, obezbedila masa kandidata umerene političke orijentacije – "desnije od centra" i izvan kruga "liberalne levice" oličene u kadrovima bivšeg predsednika Bila Klintona.

Amerika je, čini se, na strateškoj raskrsnici i prema samoj sebi i u odnosima sa svetom, odakle se ovamo prenose izrazi zadovoljstva zbog "poraza Bušove jednostrane politike". Iako je spoljna politika u nadležnosti predsednika a ne Kongresa (parlamenta) ispostavilo se da je baš ona bila presudna za poraz vladajuće stranke, pa se pretpostavlja da će Bela kuća svoja ovlašćenja iskoristiti u skladu s tom činjenicom. U javnosti se takve nade personalizuju u očekivanju ostavke – šefa Pentagona Donalda Ramsfelda, kome omaške u ratnim planovima prebacuju sve više i armijski krugovi.

Može li američka politička elita, stranački vrlo zavađena, da posle ovih izbora dođe do neophodnog "minimuma saglasnosti o minimumu zajedničkih ciljeva" – pitanje je na koje odgovor zavisi od obostrane promene ponašanja. Prethodno, demokrati najavljuju – da će funkcionere administracije i Kongresa pozvati na niz parlamentarnih preslišavanja – za ratne propuste, profitiranje na frontu, prikrivanje bitnih činjenica, prisluškivanja bez sudskog odobrenja, osnivanje tajnih zatvora u inostranstvu...

-----------------------------------------------------------

Ostavka Ramsfelda

VAŠINGTON, 8. novembra - Šef Pentagona Donald Ramsfeld (74) odlazi s te dužnosti, saopštio je američki predsednik Džordž Buš, uz napomenu da je prihvatio njegovu ponuđenu ostavku. Ramsfeld je jedan od kreatora ratnog pohoda na Irak, a već dugo mu se prebacuju greške i propusti u tom poduhvatu.

Sada podneta ostavka tumači se kao direktna posledica izbornog neuspeha vladajuće Republikanske partije, do koga je dobrim delom došlo zbog naraslog nezadovoljstva građana haotizacijom na iračkom frontu. Za šefa Pentagona Buš je predložio Roberta Gejtsa (63), nekadašnjeg šefa CIA, s 26-godišnjim obaveštajnim iskustvom.

-----------------------------------------------------------

Čestitka šefa Bele kuće

VAŠINGTON, 8. novembra – Predsednik Džordž Buš čestitao je danas opoziciji na pobedi u jučerašnjim parlamentarnim izborima. Bela kuća je saopštila da je on to priznanje rivalima izrekao u 7.15 jutros, u telefonskom razgovoru s liderom demokrata u Predstavničkom domu Nensi Pelosi. Čestitao je, takođe, i vođi izborne kampanje pobednika kongresmenu Ramu Imanuelu.

-----------------------------------------------------------

Gubitnici i dobitnici

VAŠINGTON, 8. novembra – Zbog korupcionaških i seksualnih afera ili pravosudnih istraga, mesto u parlamentu je izgubio niz republikanaca, možda i više zbog toga nego zbog nezadovoljstva javnosti ratom u Iraku, konstatuje se u ovdašnjim analizama. Najveći publicitet među pobednicima u lokalnim nadmetanjima dobili su ubedljivi reizbori njujorške demokratske senatorke Hilari Klinton i kalifornijskog republikanskog guvernera Arnolda Švarcenegera.

-----------------------------------------------------------

Guvernerska rokada

VAŠINGTON, 8. novembra - Prema još nepotpunim podacima jučerašnje američko izjašnjavanje donelo je i stranačku "rokadu" na guvernerskim položajima. Sada demokrati raspolažu sa 28 takvih čelnih funkcija - koliko su pre izbora imali republikanci - u saveznim državama kojih je ovde ukupno 50.

-----------------------------------------------------------

"Srpski" rezultat 2:1

VAŠINGTON, 8. novembra – Učešće troje ilinoiskih političara srpskog porekla na američkim parlamentarnim izborima donelo im je rezultat 2:1. Reizabrani su, prema još nezvaničnim rezultatima, kongresmenka Melisa Luburić Bin i guverner Rod Blagojević. Do pobede u svom debiju na parlamentarnim izborima nije, međutim, došao mladi advokat Džon Pavić.

Momčilo Pantelić

-----------------------------------------------------------

"Karićev kongresmen" izgubio

Kurt Veldon, dugogodišnji kongresmen, koji je pod istragom zbog veza sa Bogoljubom Karićem, izgubio je u trci sa kandidatom Demokratske stranke Džoom Sestakom. Tim koji je vodio Veldonovu kampanju žalio se pred izbore da je istraga o tome da je kongresmen zloupotrebio položaj i svojoj kćerki obezbedio dobar ugovor o zastupanju Fondacije "Braća Karić" u SAD politički motivisana.

V. R.

[objavljeno: 09.11.2006.]

Nastavak na Politika...