Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Okt.2009, 13:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Porast mega-gradova - recept za katastrofu

NAJROBI - Agencija UN za ljudska naselja, Habitat, saopštava da u svetu postoji najmanje 40 mega-gradova sa više od 10 miliona stanovnika i da njihov broj i dalje raste.

Agencija sa sedištem u Najrobiju, kenijskoj prestonici, upozorava da je to "recept za katastrofu ako se ne bude vodilo računa o potrebama siromašnih žitelja gradova.

Četvrtina sveta živi u najgoroj bedi

Viši savetnik agencije Habitat u Ženevi, Džordž Dejkun, kaže da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << će do 2030. godine za više od 3 milijarde ljudi, ili oko 40 odsto svetske populacije nedostajati stanovi, osnovna gradska infrastruktura i gradske službe.

"Milijardu i 600 miliona ljudi, ili oko četvrtine svetskog stanovništva, živi u slamovima, u najgoroj bedi, oskudici i izolaciji. Oko 40 odsto stanovnika Afrike živi u gradovima, a oko 60 odsto njih, odnosno četvrtina ukupnog broja stanovnika tog kontinenta, živi u slamovima. Uvereni smo da sadašnji pristup planiranju mora da se promeni kako bi se osiguralo da to planiranje počne da doprinosi održivom razvoju gradova" - upozorava Dejkun.

Agencija Ujedinjenih nacija Habitat takođe upozorava, a prenosi Glas Amerike, da će slamovi i privremena staništa rasti kako bude rastao broj raseljenih lica i izbeglica koji gravitiraju ka gradovima.

U njenim procenama ocenjuje se da će to stvoriti visoku potražnju za privremenim smeštajem, prostorom, vodom, radnim mestima, zdravstvenim uslugama i hranom. To bi moglo da izazove pojačane socijalne tenzije i nasilje između došljaka i starosedelaca.

Ostvarenje samo uz dobru gradsku upravu

Po Dejkunovom mišljenju, uz sve drugo, slamovi su izuzetno ugroženi prirodnim nepogodama - što stvara kompleksne situacije i traži vanredne mere.

"Gubitak ljudskih života i imovine među siromašnim stanovnicima gradova, zbog ciklona, uragana i poplava je, po našem mišljenju, nesrazmerno visok jer oni žive u rizičnijim područjima. Nelegalna naselja najčešće nemaju sanitarnu infrastrukturu, a okruženja u kojima ljudi žive i rade manje su bezbedne. Nedostaju pijaća voda, sanitarni objekti i druge osnovne službe" - kaže Dejkun.

Struičnjaci Habitata podsećaju da opasnosti prete i od klimatskih promena, posebno u niskim, priobalnim gradovima, kao i od epidemija uzrokovanih lošim uslovima života i prenaseljenošću.

Agencija upozorava da su neophodni adekvatniji planovi za urbanizaciju. Svim gradovima potreban je bezbedniji i ekološki čistiji javni prevoz, bolja bezbednost stambenih područja, klinike i javne službe.

Ali Habitat ističe da će se planirano ostvarivati samo u gradovima gde postoji dobra gradska uprava, jer je od ključne važnosti da se i siromašni stanovnici gradova uključe u proces donošenja odluka koje se tiču njihovih života.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...