Izvor: Politika, 05.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Popuštanje u osam tačaka
Tek drugi samit za više od pola veka nije premostio jaz između Severne i Južne Koreje, ali je najavio nove pripremne radove
ANALIZA VESTI
Južnokorejski predsednik No Mu Hjun juče se vratio u "Plavu kuću" u Seulu, sedište šefa države, u kojoj će provesti još samo dva meseca. Bez obzira na to šta je sve uradio u poslednjih pet godina, u istoriju sasvim sigurno ulazi po službenom putu koji je upravo okončao u završnici svog mandata: državnoj poseti Severnoj Koreji.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Tek drugi samit od 1953, kada je obustava rata na Korejskom poluostrvu zacementirala dve Koreje, nije premostio jaz koji je od tada produbljivan između dve države jednog naroda, ali je najavio nove pripremne radove na daljem popuštanju zategnutosti duž 38. paralele, koja je u minulih više od pola veka linija razdvajanja u formi demilitarizovane zone, i vojno najutvrđenija granica na svetu. Trodnevni razgovori predsednika Noa i njegovog domaćina, severnokorejskog "dragog vođe" Kim Džong Ila (koji zvanično nije ni šef države ni vlade, nego "predsedavajući Nacionalne komisije za odbranu"), za rezultat su imali deklaraciju od osam tačaka koja na neki način trasira puteve za postizanje miroljubive koegzistencije dve države, dva sistema i dve ideologije.
Geografski, oni su sasvim blizu: granica je samo na sat vožnje od Seula, a od nje još dva i po sata do Pjongjanga – ali politički i ekonomski dve Koreje su dva sasvim različita sveta. To su potvrdili i neki protokolarni detalji susreta: južnokorejskoj delegaciji, koja je u posetu stigla u konvoju od oko 40 automobila i autobusa, bilo je dozvoljeno da ponese samo 30 mobilnih telefona i u Pjongjangu koristi najviše 12 internet veza. Za goste, koji dolaze iz jedne od informatički najnaprednijih zemalja, gde 90 odsto stanovnika koristi mobilnu telefoniju, ovo je zaista ličilo kao na boravak na drugoj planeti.
Analitičarima nije promaklo da je ovo bio drugi put da predsednik Južne Koreje putuje u Pjongjang: uprkos obećanju iz 2000, severnokorejski vođa nije posetio Seul. Za razliku od prošlog puta, tako nešto sada nije ni pominjano. U severnokorejskoj propagandi, cilj je inače ujedinjenje dve Koreje, ali tako što bi se jug priključio severu.
Od osam tačaka deklaracije možda je najvažnija ona koja konstatuje "zajedničko stav" o potrebi da se postojeće primirje (koje nije potpisao Seul), zameni permanentnim režimom mira. U tom procesu je neophodno i učešće Kine i SAD. Amerika pak to uslovljava severnokorejskim apsolutnim napuštanjem programa razvoja nuklearnog oružja. U ovome je inače, u isto vreme kad je održavan i ovaj samit, u sredu, učinjen značajan napredak: Pjongjang je pristao da do kraja godine "onesposobi" sve svoje nuklearne instalacije, u zamenu za energente i drugu pomoć – godinu dana posle prve probe sopstvenog atomskog oružja još nepoznate snage i tehnoloških karakteristika.
Ostali elementi deklaracije odražavaju političku spremnost Južne Koreje da investicijama i drugim formama ekonomske pomoći, koje se mere milijardama dolara, predupredi privredni kolaps režima na severu, u strahu od moguće navale izbeglica na prosperitetni jug. Najavljen je tako dalji razvoj zajedničkih projekata u specijalnoj ekonomskoj zoni u pograničnom području na severnoj strani, gde su, posle prvog samita održanog 2000, južnokorejske firme otvorile čak 27 fabrika u kojima, za nadnice mnogo manje od onih na jugu, radi 18.000 Severnokorejaca. Tokom mandata No Mu Hjuna, sever je inače dobio blizu dve milijarde dolara razne pomoći.
Dogovoreno je i zajedničko ribarenje u dosad spornim vodama Žutog mora, otvaranje direktne avionske linije za svetu planinu Korejaca koja je na severu, aktiviranje železničke linije (sada nema otvorenog ni drumskog ni železničkog saobraćaja preko 38. paralele) kao i omogućavanje kontakata ratom podeljenih porodica. Primetno je, međutim, da se u deklaraciji ne pominju rokovi za realizaciju ovih saglasnosti.
Samit u svakom slučaju nije započeo ništa slično onome što se posle pada Berlinskog zida dogodilo između tadašnje dve Nemačke: Korejski zid je, očigledno, napravljen od mnogo tvrđeg materijala. Potvrdio je, ipak, da je Pjongjang sve pragmatičniji, što je već pokazao u pregovorima sa Amerikom oko nuklearnog pitanja. Dilema je, međutim, da li je taj pragmatizam nova strategija, ili iznuđena taktika.
--------------------------------------------------------------------------
Pustite kočnicu, predsedniče!
Seul – Poseta južnokorejskog predsednika fabrici automobila u Severnoj Koreji otvorila je pitanje: da li to lider jedne od šest najvećih zemalja izvoznika automobila ne ume da vozi ili nešto nije u redu sa severnokorejskim vozilima.
Na kraju posete, predsednik No Mu Hjun obišao je postrojenja "Pjeongva motorsa", zapadno od Pjongjanga, gde mu je ponuđeno da isproba jedan od automobila. No je prihvatio ponudu, seo za volan, upalio motor i viknuo ljudima iz delegacije da se odmaknu.
Budući, međutim, da se vozilo nije pomerilo, predsednik kompanije "Hjundaji" Čung Mong Ku, koji je bio u južnokorejskoj delegaciji, prišao je Nou da mu pomogne. "Odavno nisam vozio", rekao je stidljivo No dok je Čung diskretno proverio kočnicu.
Tanjug
Milan Mišić
[objavljeno: 05.10.2007.]
