Izvor: Politika, 04.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponuda iz Vatikana
Ako Peking i Sveta stolica uskoro uspostave diplomatske odnose – kao što se očekuje – papa će iduće godine posetiti Kinu, a Tajvan će se naći u još većoj izolaciji
Sveta stolica je spremna da otvori "konstruktivan dijalog" sa kineskim vlastima kako bi se prevazišli "nesporazumi iz prošlosti", zvanično je saopšteno u Vatikanu. Vest je data u javnost posle dvodnevne zatvorene rasprave koja je bila posvećena odnosima s Kinom i kojoj su prisustvovali i kineski biskupi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ona je dosad najpouzdaniji signal da bi dve, više od pola veka antagonizirane, države uskoro mogle da uspostave diplomatske odnose.
Papa Benedikt XVI nije prisustvovao raspravi, ali je, pošto se upoznao sa njenim sadržajem, "odlučio da napiše pismo katolicima u Kini". U saopštenju se ne precizira kome od kineskih katolika bi pismo moglo da bude upućeno. Međutim, Kinesko patriotsko katoličko udruženje, koje u raskoljenoj Katoličkoj crkvi u Kini – na legalnu "prodržavnu" i "ilegalnu", odanu Vatikanu – zastupa interese ove prve, pozdravilo je papinu nameru, a želju za dijalogom sa Pekingom nesumnjivo shvatilo kao ponudu koja bi vodila uspostavljanju diplomatskih odnosa između dve države. Potpredsednik Udruženja Lju Bajnijan je izjavio: "To je od koristi za odnose između Kine i Vatikana. To je korak napred. Potrebno je još da vidimo konkretne akcije."
Pod "konkretnim akcijama" se podrazumeva ispunjenje uslova pod kojima Kinezi žele uspostavljanje diplomatskih odnosa, što je Vatikanu dosad često stavljano do znanja i u javnim stavovima kineske vlade i u tajnim pregovorima koje su nevladini predstavnici iz Kine i zastupnici Vatikana započeli još za života pape Jovana Pavla Drugog i vodili ih, uz prekide i zastoje, poslednje tri godine.
Uz Tajvan još 24 države
Postoje dva uslova Kine. Prvi je da Vatikan "sledi međunarodnu zajednicu i tretira Tajvan kao neotuđivi deo Kine". Vatikan se, naime, nakon pobede kineske revolucije, priklonio 1951. Čang Kaj Šekovom režimu, a ne komunističkoj vlasti Mao Cedunga, i danas je jedina država u Evropi koja ne priznaje NR Kinu, nego održava diplomatske odnose sa Tajvanom. U toj politici Vatikan, kao duhovnog vođu preko jedne milijarde katolika u svetu, slede i neke katoličke zemlje, mahom iz Latinske Amerike, Afrike i sa Kariba (od 24 zemlje koje još priznaju Tajvan više od polovine je katoličkih).
Drugi kineski uslov za uspostavljanje odnosa jeste da Katolička crkva u Kini bude nacionalna, patriotska, a ne "slična onoj iz kolonijalnih vremena" i anacionalna, odnosno potpuno podređena papi. Papine ingerencije u određivanju crkvene hijerarhije, osobito prilikom rukopoloženja biskupa, Kinezi smatraju "mešanjem u kineske unutrašnje poslove".
O ova dva uslova Kina i Vatikan u potaji raspravljaju od početka 2004. Raspravu su započeli predstavnici katoličke humanitarne organizacije Sant Adiđio i – da čovek ne poveruje – polaznici Više partijske škole CK KP Kine! (Direktor ove škole, koja je glavni rasadnik visokih kineskih političkih kadrova, godinama je bio Hu Đintao, sadašnji šef države i partije.)
Stiče se utisak da je ovaj drugi uslov češće pominjan i u tajnim i u javnim raspravama. Kad god bi kineske vlasti imenovale nove – a to znači mlađe, patriotski nastrojene, biskupe – Vatikan bi negodovao što se na čelo dijeceze dovode sveštenici bez prethodne papine saglasnosti i blagoslova. To se desilo nekoliko puta za godinu dana. Tada bi se tajni dijalog prekidao, a odnosi između dve kineske podvojene crkve zaoštravali. (U Kini, inače, živi oko deset miliona katolika. Polovinu njih okuplja "patriotska", a drugu polovinu papi podređena crkva.)
Iskustvo starih diplomatija
Najnovija ponuda iz Vatikana da se odnosi s Kinom unaprede verovatno je zasnovana na obostranim procenama da se, uprkos svemu, mogu naći kompromisi. U nagoveštajima je lako prepoznati odraze iskustava dve stare diplomatije.
Vatikan zna da će pozicija Tajvana, gde i inače ima samo 300.000 katolika, sa brzim usponom i brzim širenjem međunarodnog uticaja NR Kine, sve više slabiti. Na Tajvanu postoji težnja za proglašenjem nezavisnosti, odnosno za stvaranjem još jedne kineske države koja bi, po ugledu na nekad dve Nemačke, a sada dve Koreje, ušla u Ujedinjene nacije.
Prošle jeseni Tajvan je, preko zemalja sa kojima održava odnose, još jednom pokušao, četrnaesti put, da uđe u UN. Odbijen je i ostavio je utisak da mu je to bio i poslednji pokušaj.
Uspostavljanje odnosa sa Vatikanom za Kineze znači posredno uterivanje Tajvana u još veću izolaciju. A oni na tome rade i bez Vatikana. Kina u Latinskoj Americi i Africi, gde je najviše zemalja koje održavaju odnose s Tajvanom, pravi velike ekonomske prodore, uz obimne investicije i – spretnu "čekovnu diplomatiju", koja je dosad bila specijalnost Tajpeha.
Ako Vatikan još veruje da će mu normalizacija odnosa s Kinom, u kojoj inače kritikuje ograničenja ljudskih prava i verskih sloboda, omogućiti i veći političko-verski uticaj u najmnogoljudnijoj zemlji sveta i pomirenje i ujedinjenje dve katoličke crkve u njoj, ni Kinezi nisu bez taktičkih predumišljaja.
Izgleda da oni veruju da se problem sa izborom biskupa može rešiti tako što bi se na čelo dijeceze imenovali ugledni sveštenici koje papa preporuči. (Nešto slično je već u primeni u Vijetnamu, koji uspešno održava odnose sa Vatikanom.) Zato i ističu: "Kad se odnosi poboljšaju problemi se lakše rešavaju". A problemi se brže rešavaju na najvišem nivou. Otuda, na pitanja stranih dopisnika kad će papa posetiti Kinu, kineski zvaničnici odgovaraju: iduće godine, kad se u Pekingu održava Olimpijada. Glavni grad je tada širom otvoren svim ljudima dobre volje.
Dragoslav Rančić
[objavljeno: 04.02.2007.]
.jpg)
